Najmanje 35.000 ljudi više nego što je uobičajeno preminulo je tokom četiri uzastopna toplotna talasa širom Evrope, a konačan broj žrtava mogao bi biti znatno veći jer podaci za avgust još nisu kompletirani
Najmanje 35.000 ljudi preminulo je u Evropi tokom četiri uzastopna toplotna talasa ovog leta, pokazuju preliminarni podaci koji za sada obuhvataju nešto više od polovine Starog kontinenta, piše Gardijan.
Konačan bilans mogao bi da bude znatno veći, jer mnoge zemlje još nisu objavile podatke za avgust, dok se procene za prethodne mesece i dalje usklađuju. Najveći broj žrtava zabeležen je u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji, gde je ukupno već registrovano više od 25.000 dodatnih smrtnih slučajeva.
Toplotni talasi koji su od maja u više navrata pogađali zapadnu Evropu oborili su temperaturne rekorde na stotinama meteoroloških stanica.
U Francuskoj je zabeležen najtopliji dan na nivou cele zemlje od početka merenja, dok su u Nemačkoj krajem juna temperature na 46 mernih stanica premašile 40 stepeni. U Španiji su temperature danima prelazile 42 stepena.
A series of heat waves broke records and is taking a toll in Europe this summer.
Nemačka je najteže pogođena među evropskim zemljama. Institut „Robert Koh“ procenjuje da je od 6. aprila do 9. avgusta od posledica vrućine preminulo oko 14.000 ljudi. Samo tokom jedne nedelje, od 22. do 28. juna, procenjeno je oko 9.600 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama.
Ovogodišnje leto tako je postalo najsmrtonosnije u Nemačkoj otkako se vode uporedivi podaci. Prethodni rekord zabeležen je 2018. godine, kada je procenjeno oko 8.900 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom.
Hiljade žrtava u Francuskoj i Španiji
U Španiji je od maja do sada sa visokim temperaturama povezano 4.947 smrtnih slučajeva, prema podacima Instituta „Karlos III“.
Time je 2026. godina već nadmašila prethodni rekord iz 2022. godine, kada je od posledica vrućine procenjeno 4.520 smrtnih slučajeva.
Francuska je do 22. jula zabeležila oko 7.300 dodatnih smrtnih slučajeva, ali u taj podatak nisu uključene žrtve tokom avgusta.
Tokom jednog od toplotnih talasa u julu, od 3. do 22. jula, u Francuskoj je registrovano 1.243 više umrlih nego što bi se očekivalo.
Utvrđivanje broja žrtava toplotnih talasa posebno je složeno jer se ekstremne temperature retko navode kao neposredan uzrok smrti. Vrućina često pogoršava postojeće bolesti, posebno srčane i respiratorne probleme, a posledice mogu biti srčani ili moždani udar, kao i otkazivanje bubrega.
Zbog toga se broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom najčešće procenjuje poređenjem očekivane i stvarne smrtnosti tokom perioda ekstremnih temperatura. Konačni podaci zato mogu biti poznati tek nedeljama ili mesecima kasnije. Stručnjaci upozoravaju da će dosadašnje procene verovatno biti povećane kada budu obrađeni svi podaci.
Vrućina odnosi živote širom Evrope
Posledice ekstremnih temperatura zabeležene su i u drugim zemljama.
U Engleskoj je procenjeno da su toplotni talasi tokom maja i juna bili povezani sa 2.877 smrtnih slučajeva, dok je Belgija između 18. i 29. juna zabeležila 1.222 dodatna smrtna slučaja.
U Holandiji je između 22. juna i 5. jula preminulo najmanje 900 ljudi više nego što bi se očekivalo.
Procene ukazuju i na oko 1.070 dodatnih smrtnih slučajeva u Poljskoj tokom toplotnog talasa krajem juna, dok je u Švajcarskoj tokom iste nedelje zabeleženo oko 220 smrti povezanih sa vrućinom.
Prema procenama, ovog leta temperature više od 40 stepeni pogodile su područja u kojima živi više od 80 miliona Evropljana.
Foto: AP/Paul WhiteJake vrućine
Klimatske promene povećavaju rizik
Naučnici upozoravaju da klimatske promene doprinose tome da ekstremno visoke temperature postaju sve češće i intenzivnije. Svetska zdravstvena organizacija navodi da je smrtnost povezana sa vrućinama u evropskom regionu tokom prethodne dve decenije porasla za više od 30 odsto.
Uz klimatske promene, dodatni problem predstavlja i starenje stanovništva, jer su starije osobe posebno ugrožene tokom dugotrajnih perioda ekstremne vrućine.
Konačan bilans ovogodišnjih toplotnih talasa biće poznat tek nakon što evropske zemlje obrade podatke za avgust i završe svoje procene, ali već sada je jasno da će leto 2026. ostati upamćeno kao jedno od najsmrtonosnijih u novijoj evropskoj istoriji.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“!Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Hiljade ljudi okupile su se u Tirani na novom antivladinom protestu. Demonstranti su bacali kamenice na policiju i zapalili ulaz u Ministarstvo poljoprivrede, dok su snage reda odgovorile suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima
Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova procenilo je da je na protestima bilo oko 410.000 ljudi, dok sindikat CGT navodi da ih je bilo blizu 800.000. U Parizu je policija upotrebila suzavac i vodene topove
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
