Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekat

Fudbaleri “Crvene zvezde” po četvrti put pod dirigentskom palicom Dejana Stankovića nisu uspeli da se plasiraju u Ligu šampiona, iako se ove sezone činilo da su im vrata tog elitnog fudbalskog takmičenja širom otvorena zbog činjenice da su na putu stajali anonimni severnoirski “Larn”, izraelski “Hapoel Ber Ševa” i azerbejdžanski “Sabah”. Ipak, ne bi bilo fer da se sva krivica za očigledan sportski neuspeh svali samo na nekadašnju zvezdu crveno-belih i italijanskog Lacija i Intera. Čak iako je on učinio mnogo da privuče gnev navijača tako što je loše postavio meč sa Izraelcima, održao skandalozan govor igračima na poluvremenu, dobio crveni karton dok je “Zvezda” imala aktivan rezultat i još uspeo da se posvađa sa publikom sa zapadne tribine dok je napuštao teren.

Stankovićev skor u tom elitnom fudbalskom takmičenju očajan je jer je još početkom dekade prvo ispao od Omonije, godinu dana kasnije od “Šerifa” iz Tiraspolja, nakon toga od “Makabija” iz Haife, a četiri godine kasnije ponovo su se na putu do Lige šampiona isprečili Izraelci u vidu “Hapoela” iz Ber Ševe.

Iako je generalni direktor Zvezdan Terzić požurio da odmah nakon ispadanja iz kvalifikacija za Ligu šampiona bivšeg trenera figurativno “baci pod voz” i tako ublaži gnev navijača, čini se da je problem znatno veći i da neće moći da bude rešen samo dovođenjem Alberta Rijera, španskog trenera koji je najveće uspehe ostvarivao u slovenačkom fudbalu.

Veliki ružičasti slon u prostoriji o kojem se i dalje ćuti jeste pitanje statusa “Crvene zvezde” u srpskom fudbalu i kako se sve te unapred osvojene titule i kupovi odražavaju na mogućnost crveno-belih da naprave neki rezultat i na evropskom planu. Još veći problem je činjenica da se to nekako uzima nekritički, zdravo za gotovo. Kao neka životna datost i fatum na koji se ne može uticati. I da u tome saučestvuje veliki broj sportskih novinara, koji ne vide ništa neobično u tome da jedan klub na svom terenu bude neporažen u 159 utakmica zaredom, a da nije reč o “Real Madridu” u vreme vladavine Fransiska Franka.

TVRDI EVROPSKI TEREN

“Crvena zvezda” je ovogodišnji pohod ka Ligi šampiona počela vrlo obećavajuće jer je u dvomeču sa ekipom “Larna” iz Severne Irske ostvarila pobedu ukupnim rezultatom 9:0. Moglo se pretpostaviti da će susret sa izraeskim “Radnikom” iz Ber Ševe (“hapoel”, naime, znači “radnik” na hebrejskom) biti nešto teži ali ne i neostvariv zadatak, imajući na umu to da izraelski tim zbog rata utakmice na “domaćem” terenu igra u obližnjoj Mađarskoj, i da je u prethodnom kolu jedva prošao islandski “Vikingur”, rezultatom 3:2.

Ništa nije bilo dalje od istine jer je “Hapoel” rutinski isprašio “Zvezdu” ukupnim rezultatom 3:0 i njene fudbalere “ispratio” u plej-of za Ligu Evrope, gde će se sastati sa češkom ekipom “Viktorija” iz Plzenja.

Uprkos fudbalskom iznenađenju, jer “Zvezda” retko kada na svom terenu gubi protiv ekipa tog ranga, glavna stvar te večeri dogodila se kada je trener domaće ekipe Dejan Stanković dobio crveni karton zbog reakcije na neku sudijsku odluku početkom drugog poluvremena. U tom trenutku važio je rezultat iz prve utakmice (1:0 za “Hapoel”) i nije bilo teško zamisliti da bi “Zvezda” mogla da stigne i prestigne tu prednost. Kasnije se saznalo da je Stanković na poluvremenu održao svojoj ekipi vrlo čudan govor, u kojem je rekao da će, ako ne pobede, to biti njegova poslednja utakmica u “Zvezdi”, što je dodatno negativno uticalo na samopouzdanje njegovih igrača, koji su posle poluvremena igrali još slabije.

Kao da mu to nije bilo dovoljno, posle crvenog kartona imao je verbalni sukob sa navijačima sa zapadne tribine, koji su mu zamerili što je tim isključenjem svoju ekipu ostavio na cedilu. Već tada bilo je jasno da se Stanković više neće vraćati na klupu i da “Zvezda” neće igrati Ligu šampiona ove sezone.

Brojevi kažu da je ekipa “Crvene zvezde” tim porazom izgubila nešto više od osam i po miliona evra, dok je izgubljena mogućnost da se u klupsku kasu slije dodatnih 18,6 miliona evra, što bi se desilo da je ostvaren ulazak u ligašku fazu Lige šampiona. Pedantni analitičari međunarodnog fudbala upozovaraju da će poraz od “Hapoela” verovatno dodatno koštati “Zvezdu” zbog činjenice da nije uvećala klupski (ali ni nacionalni) koeficijent.

Sve to se čini još čudnijim ako se zna da specijalizovani međunarodni portal Transfermarkt procenjuje da je ukupna vrednost “Zvezdinog” tima nešto oko 117 miliona evra, a da svi izraelski igrači zajedno na tržištu vrede tek nešto više od 20 miliona evra.

foto: dejan ivanišević / tanjug

“NAJVEĆI KORISNIK DRŽAVNOG BANKOMATA”

Igrači “Crvene zvezde” imaće priliku da već 20. avgusta, kada novi broj “Vremena” bude u prodaji, poprave utisak u prvoj utakmici protiv češke ekipe, ali čini se da ni eventualni uspeh u Ligi Evrope neće ublažiti kritike i otrovne strelice iz ostatka sportske javnosti da je “najveći korisnik državnog bankomata” ponovo ostao bez očekivanog uspeha na međunarodnoj sceni.

Činjenica da se “Zvezda” retko kada tako bruka u Evropi teško je pala njenim navijačima, pa je iz Ljutice Bogdana odmah krenula akcija kontrole štete. Generalni direktor Zvezdan Terzić je, nimalo džentlmenski, kompletnu krivicu svalio na Stankovića, kao da je on bio neki otuđeni centar moći koji je svojom voljom došao u klub i tamo inokosno odlučivao o svemu.

Terzić je Stankoviću prebacio to što fudbaleri nemaju dovoljno kondicije pa su već posle pola sata igre na terenu delovali nemoćno i bezvoljno, a pomenuo je i scene iz svlačionice na poluvremenu, kada je i njemu postalo jasno da pojedini igrači nemaju dovoljno psihičke snage za ono što se od njih očekuje. Sve to, ako je tačno, zaista spada u domen odgovornosti trenera i njegovih saradnika, ali teško je zamisliti da takvo stanje nije bilo poznato i pre meča sa Izraelcima.

U skladu sa lošim običajima srpskog fudbala, Terzić je verbalno preuzeo i svoj deo komandne odgovornosti i rekao da uprava ne beži od objektivne analize, ali nije podneo ostavku, kako bi bilo očekivano u situacijama u kojima neko zaista oseća da ima udeo krivice u neuspehu.

Po završetku sednice Upravnog odbora kluba on je najavio da će u decembru biti raspisani vanredni izbori za novo rukovodstvo “Crvene zvezde”. Iako je dao za pravo nezadovoljnim zvezdašima i rekao da je “posle 12 godina možda vreme za dolazak nekih novih ljudi”, Terzić nije izrikom potvrdio da se na tim izborima neće kandidovati.

Naprotiv, on je čak i konferenciju za novinare na kojoj je formalno prihvatio krivicu za sportski neuspeh pretvorio u prvi dan predizborne kampanje, podsetivši da je pod njegovom vlašću “Crvena zvezda” osvojila devet vezanih titula i deset grupnih faza u evropskim takmičenjima.

“Voleo bih da nas buduće rukovodstvo nadmaši. Ako neko misli da sa budžetom od 9,2 miliona može bolje – imaćete izbore u decembru”, rekao je Terzić.

I tu, konačno, kada se pomene tih devet uzastopnih titula u domaćem prvenstvu, dolazimo do mogućeg i vrlo verovatnog uzroka Zvezdinog ispadanja od objektnivno slabijeg i lošijeg tima iz Izraela.

“Zvezdni” igrači, naviknuti na povlašćen status u Super ligi Srbije, u kojoj više ne mogu da izgube nijedan važan meč, nisu sposobni da kvalitetno igraju takmičarske mečeve na evropskoj sceni, naročito protiv ekipa koje imaju ideju da im šutnu na gol pokoji put.

Čak i ljudi koji se ne bi složili sa Aleksandrom Vučićem da posle srede dolazi četvrtak nekako olako prihvataju da je “Partizan” u domaćoj ligi, uz njegovo nesumnjivo “sasluživanje”, sveden na klub čiji je smisao postojanja da prvenstvo završi na drugom mestu, u najboljem slučaju.

Poslednji put od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, “Partizan” je bio šampion 2017. godine, kada je (više zaslugom “Voždovca”) tadašnji trener “Zvezde” Miodrag Grof Božović u pretposlednjem kolu “izgubio nameštenu titulu” (copyright na ovu tvrdnju ima jedan naprednjački sportski novinar kojem su u međuvremenu drugovi objasnili gde je grešio pa tako nešto više ne bi izjavio). Takva domaća liga nikome, pa ni “Zvezdi”, ne može da pruži dobru pripremu za ostvarivanje pristojnog rezultata u Evropi.

Da bismo izbegli optužbe za pristrasnost, pozvaćemo ovde u pomoć brojeve. “Zvezda” je u periodu od proleća 2017. do decembra 2025. godine odigrala čak 159 utakmica na domaćem terenu i ostala neporažena u svakoj od njih, što se i dalje vodi kao svetski rekord. Prethodno je “Real Madrid” od 1957. do 1965. godine na svom terenu vezao 122 utakmice bez poraza, ali niko ozbiljan ni tada ni danas to nije percipirao isključivo kao posledicu sportske nadmoći kraljevskog kluba.

Opsada Lenjingrada, koja se smatra jednom od najtragičnijih istorijskih epizoda u Drugom svetskom ratu, trajala je “tričavih” 900 dana, dok je “Zvezdin” niz u tom periodu (ne poredeći posledice dva događaja, već samo ukazujući na protok vremena) trajao fascinantnih 3155 dana.

Ako se gledaju i utakmice u gostima, u poslednjih šest sezona “Zvezda” je izgubila svega deset puta, a čak cele dve sezone u tom periodu završila je bez poraza!

foto: amir hamzagić / tanjug

DOMINANTNO POSLOVNI, A NE SPORTSKI PROJEKAT

Iako se radi o evropskom presedanu (afrička prvenstva se ne računaju), domaća sportska javnost nije previše zainteresovana za uzroke i posledice takvog nesvakidašnjeg a možda i neprirodnog stanja stvari, ali to ne treba da čudi.

Nije nikakva tajna da je pul novinara koji prate “Zvezdu” sastavljen bezmalo isključivo od okorelih navijača koji svoju navijačku pripadnost stavljaju ispred očekivane novinarske objektivnosti i nepristrasnosti. Kada bi, ranije, neki novinar pokušao kritički da sagleda rad kluba iz Ljutice Bogdana, bivao bi u potpunosti ostrakizovan, ne bi mogao da računa da putuje na utakmice i pripreme kluba, da dobija izjave igrača ili trenera, pa čak ni da preko Vajber grupa bude obavešten o terminu održavanja konferencija za novinare. Zato se takvo nešto više i ne dešava.

Zvuči paradoksalno da je, posle 14 godina Vučićeve vladavine, u medijima mnogo lakše pronaći kritike na njegov nego na račun “Crvene zvezde”. To je, takođe, jedan od razloga iz kojih se takva fudbalska dominacija u domaćem fudbalu ni ove godine nije valorizovala na međunarodnoj sceni.

Mada ne treba imati sumnju da će omerta sportskih novinara koji prate “Zvezdu” biti nastavljena i da ni od sada, kao ni do sada, u domaćim medijima neće biti previše glasova koji će problematizovati tretman koji “Zvezda” ima u srpskom fudbalu.

Ali šta ako mi ovde promašujemo čitav fudbal time što se koncentrišemo isključivo na sportski aspekt problema? Šta ako zamisao čelnih ljudi “Crvene zvezde” i nije da taj klub bude uspešan u Evropi, već da njegova glavna uloga bude pravljenje i prodaja fudbalera, odnosno da nekadašnji sportski gigant bude pretvoren u mašinu za proizvodnju novca?

Još od kada je na čuvenoj noćnoj sednici na Marakani smenjen Vladan Lukić, a na njegovo mesto došli Nebojša Čović, Dragan Džajić, Slaviša Kokeza i, na kraju, Zvezdan Terzić, “Crvena zvezda” je, nakon kontinuirane izdašne pomoći države, bila prilično uspešna na finansijskom planu.

Završni račun poslovanja za prošlu godinu pokazuje da je “Zvezda” imala rekordno visoke prihode – između 102 i 104 miliona evra – od čega je najviše novca (68 miliona evra) stiglo od transfera igrača. Bonusi Uefe, sponzorstva “Gasproma” i “Telekoma”, kao i prihodi od ulaznica doneli su dodatnih tridesetak miliona evra, pa je, čak i pored velikih obaveza kluba, ostao neki dinar na računu. Nakon letnjeg prelaznog roka procenjena vrednost tima iznosila je oko 117 miliona evra, iako će taj broj verovatno biti nešto korigovan nakon ispadanja iz kvalifikacija za Ligu šampiona.

Uprkos tome, podaci daju za pravo procenama da je “Zvezda” dominantno poslovni a ne sportski projekat. Dakle, da se radi o klubu koji koristi svoju privilegovanu poziciju da privuče sve ono što vredi na teritoriji Srbije i okolnih zemalja, plus da kupi neke solidne strance i da onda na tržištu ostvari neki profit.

Tu tezu je, doduše posredno, potvrdio i sam Terzić kada je nakon ispadanja rekao da “Zvezda” na spisku ima previše igrača (ukupno 33) i da će nakon ispadanja iz kvalifikacija za Ligu šampiona taj spisak biti skraćen upravo iz finansijskih razloga, jer će i prihodi kluba biti manji od planiranih. Dakle, čisto ekonomska a ne sportska logika.

Ono što je u čitavoj priči o sportu i parama prošlo nekako ispod radara jeste da je deo zvezdaša pred kraj utakmice, kao retko kada, izrazio svoje nezadovoljstvo i radom aktuelne vlasti u Srbiji. Sve i da se to može podvesti isključivo pod afektivno nezadovoljstvo porazom od slabijeg tima, nije moguće prevideti da je “Zvezda” do sada uglavnom bila simbol Vučićeve vladavine i da se takve stvari nisu dešavale, bar ne često.

Posle utakmice o tome se uglavnom ćutalo, a ovom novinaru promakle su eventualne kolumne i komentari sa tom tematikom po medijima. Poneko se bavio procenom da li će Stanković nastaviti trenersku karijeru ili će se u potpunosti posvetiti građevinskoj, koju uspešno “peče” između Slavije i Terazija. Drugi su se opet bavili dometima ekspresno dovedenog novog trenera Rijere.

Istina, te reči kritike na račun srpskog predsednika stigle su isključivo sa zapadne tribine, sever u tome nije učestvovao i takvo nešto ne treba ni očekivati, iz poznatih razloga. Ali moguće je da svi ljudi koji su se ohrabrili da verbalno izraze svoj stav te večeri nisu bili ljuti isključivo zbog loše taktike ili poskupljenja dizela, već da tu ima i nekih političkih motiva koji bi mogli da postanu mnogo važni u susret najavljenim vanrednim izborima.