Burne scene viđene su u skupštini Kosova početkom avgusta. Poslanica Time Kadrijaj bacila je jaje na Aljbina Kurtija, lidera Samoopredeljenja. Poslanici Kurtijeve stranke skočili su da ga zaštite.
Samoopredeljenje je pobedilo na izborima u junu. Uz pomoć nekoliko poslanika koji predstavljaju manjinske grupe, stranka je mogla da sazove parlament i izabere vladu – ali lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti koji vlada Kosovom, odbija to da učini. On insistira na tome da se poslanici prvo dogovore o novom predsedniku Kosova.
Do sada, međutim, nisu uspeli da postignu dogovor. Kurti je zato zatražio „dodatno vreme“ kako bi izbegao da se raspišu novi izbori, piše DW.
Kad nema dogovora raspušta se parlament
Predsednika Kosova bira parlament. Za to je, teoretski, potrebna samo prosta većina – ali samo u trećem krugu glasanja. I samo ako su dve trećine svih poslanika bile prisutne tokom prva dva kruga.
Opozicija tako može da blokira predsedničke izbore jednostavnim nepojavljivanjem. Ako se ne postigne dogovor u roku od 60 dana, parlament mora da bude raspušten i moraju da se raspišu novi izbori. To se dogodilo u junu.
Da bi se izbeglo ponavljanje tog scenarija, Kurti želi da pronađe novog predsednika pre nego što se parlament sazove – čime bi se zaobišao rok od 60 dana.
Rokovi ističu
Vljora Čitaku iz najveće opozicione Demokratske partije Kosova (PDK) ogorčena je i optužuje Kurtija za kršenje ustava: „Politički sporazumi između stranaka i različitih političkih aktera nisu zamena za ustav. Ustav je iznad svake stranke, svakog sastanka i svakog pojedinca.“
Čitaku traži hitno sazivanje parlamenta. Neki ustavni stručnjaci na Kosovu dele to mišljenje, jer postoji rok za sazivanje parlamenta – rok koji je istekao pre skoro dve nedelje.
Kurti, međutim, dobija podršku iz sopstvenih redova. Aljbuljena Hadžiju, političarka iz redova pokreta Samoopredeljenje i trenutno vršilac dužnosti predsednice Kosova, poziva opoziciju da započne pregovore. Ona navodi da su građani Kosova dovoljno dugo čekali, da očekuju da stranke ne odbijaju razgovore, već da bi trebalo da sednu i dogovore se o predsedniku.
Hadžiju takođe naglašava da novi izbori ne bi garantovali da će stranke postići dogovor o predsedničkom pitanju.
Neviđena kriza
Čini se da su dve strane u ćorsokaku. Profesor sociologije Artan Muhadžiri ocenjuje da je ovo najgora kriza na Kosovu od rata 1999. godine.
„Nalazimo se u političkom vakuumu i niko nema ideju kako da izađe iz tog ćorsokaka. Ne postoji plan B i ova blokada će se verovatno nastaviti, jer nema nekog realnog i normalnog rešenja na vidiku“, kaže Muhadžiri.
Kosovo mora samo da pronađe rešenje
On ukazuje da međunarodna zajednica ne stupa u ulogu posrednika, jer zbog brojnih zona sukoba širom sveta, Kosovo trenutno nije prioritet. Zbog toga, kaže u Prištini moraju sami da pronađu rešenje.
Samoopredeljenje trenutno pregovara o rešenju sa Demokratskim savezom Kosova (DSK), drugom najvećom opozicionom strankom. Nakon prvog sastanka ove nedelje, Kurti je izrazio oprezni optimizam.
Međutim, čak i ako lideri stranke postignu dogovor, moguće je da pojedini poslanici to u skupštini neće podržati. Takođe je moguće da će stvar završiti pred Ustavnim sudom.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
