Dva koraka ispred konkurencije: Kako u Kini roboti planski zamenjuju sve stariju radnu snagu

U kineskim fabrikama radi više od dva miliona robota – što je više nego bilo gde drugde, a taj broj se povećava izuzetnom brzinom, piše BBC.

Ta posvećenost Kine robotizaciji će sigurno promeniti svet, slično kao i poslednji put kada je kineska ekonomija prošla kroz masovnu transformaciju. Ona već isporučuje svoje robote širom sveta: više od polovine svetskih industrijskih robota sada se proizvodi u Kini.

Budućnost kineskih radnika je neizvesna u industrijskoj revoluciji koju svet posmatra: blistave solarne mreže, bešumni saobraćajni špic zahvaljujući električnim vozilima, mašine koje trče brže od Juseina Bolta.

Čitav ovaj spektakl prati još jedna, manje vidljiva revolucija koja se dešava unutar fabrika i učionica, piše BBC.

Za 10 godina možda neće biti dovoljno radnika u Kini

U fabričkom pogonu u južnom gradu Čengduu, staro i novo rade jedno pored drugog.

Na montažnoj traci tridesetak muškaraca i žena srednjih godina zavrću, buše i poliraju prepoznatljivi proizvod kompanije CRP Technology: robotsku ruku koja obavlja razne industrijske zadatke. U prostoriji su i četiri mlada inženjera zbijena oko konzole, koji pokušavaju da dešifruju kod za prototip novog robota za koga se nadaju da će pomoći u izgradnji – drugih robota.

CRP Technology gradi robotske ruke već devet godina. Svaka ruka može biti prilagođena potrebama fabrika automobila, elektronike ili vetroturbina. Firma kaže da jedna ruka može biti programirana da obavlja više od 90 odsto ponavljajućih zadataka, piše BBC čiji su reporteri bili na licu mesta.

Foto: AP photo/Ng Han Guan

Inženjeri se takođe pitaju da li će jednog dana moći da zamene radnu snagu kompanije.

„Želimo da naš novi robot bude kao ljudska bića. Nadamo se da će moći sam da razmišlja.Potrebni su nam ovakvi roboti jer možda za 10 godina nećemo imati dovoljno radnika u Kini.“, kaže Pang Kaj, koji je deo istraživačko-razvojnog tima.

Prebrzi razvoj može da znači gubitak radnih mesta

Smanjenje broja stanovnika i starenje radne snage su još jedan razlog zašto Peking žuri sa revolucijom u svojim fabrikama. Prema zvaničnim procenama će do 2035. godine više od trećine stanovništva Kine biti starije od 60 godina. Zemlja će izgubiti skoro 60 miliona ljudi u narednoj deceniji – što je gotovo celokupna populacija Francuske.

Nada je da će povećana automatizacija popuniti ovu prazninu u radnoj snazi pre nego što počne da utiče na već usporenu ekonomiju.

Ali brzina tranzicije je ključna. Oko 120 miliona ljudi i dalje radi u proizvodnom sektoru. Ako se robotizacija u Kini bude kretala prebrzo, milioni ljudi bi mogli da ostanu bez posla.

Foto: AP photo/Ng Han Guan

„U teoriji, mašine mogu da rade 24 sata dnevno, što je svakako prednost u poređenju sa ljudskim radnicima. Ali mašine takođe zahtevaju održavanje. Svakog dana nam je potrebno vreme za to, a svakog meseca proizvodna linija takođe zahteva inspekciju i popravku“, kaže Cao Li, potpredsednik proizvođača električnih vozila Leapmotor.

Trka Kine i Amerike

Dr Suzan Biler, generalna sekretarka Međunarodne federacije za robotiku, priznaje da je Kina dobra u izgradnji tela, ali da SAD i dalje vode u trci za izgradnju „mozga“, što uključuje razvoj veštačke inteligencije za programiranje robota.

Sa druge strane kineske firme, od DeepSeek-a do Moonshot-a, otkrivaju nove modele veštačke inteligencije za koje kažu da mogu da se takmiče sa vodećim američkim firmama, piše BBC.

Vođene pristupom „otvorenog koda“, gde startapovi za veštačku inteligenciju dele svoj kod, kineske inovacije su uspele da sustignu američku konkurenciju brže nego što se očekivalo, uprkos američkim kontrolama izvoza kritičnih naprednih čipova.

Analitičari sada veruju da sledeću etapu ove trke neće odrediti ko ima najbolji kod, već ko može da ugradi veštačku inteligenciju u milione mašina.

Zato Kina takođe sistematski ulaže u stvaranje generacije studenata koji uče da zamišljaju šta bi moglo da se desi u budućnosti.

Na primer, u Tehničkom institutu u Hangdžouu, deca mogu da počnu da rade od 15. godine. Obim onoga što se tamo predaje može delovati zapanjujuće. Postoji, na primer, cela jedna zgrada posvećena motorima i aeronautici, i poseban sprat za studente koji će raditi na tome da Kina ostane u prvim redovima obrade retkih zemnih elemenata – što još jedna ključna roba u borbi sa Vašingtonom u borbi za primat u globalnoj ekonomiji.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.