“Hoće li EU insistirati na sprovođenju glavnih politika i načela vrednosti, kao što je načelo da su slobodni i pošteni izbori vrednost Evropske unije?”, to je pitanje izneo Slovenac Kleman Grošelj tokom rasprave u Evropskom parlamentu o izborima u Srbiji. Zatim je nastavio: “Ili ćemo biti politički pragmatični i zbog kvazi geopolitičke stabilnosti žrtvovati demokratske nade srpskog naroda? Za mene je odgovor jednostavan, ali znam da je za mnoge u EU komplikovan. Ako nam je zaista stalo do budućnosti Srbije, Zapadnog Balkana i EU, moramo podupirati to da Srbija ima slobodne i poštene demokratske izbore”.
Od izbora do danas, ovaj način vaganja međunarodne zajednice – između demokratije i stabilnosti – predstavlja ključnu odrednicu odnosa ne samo prema izborima, već i Srpskoj naprednoj stranci.
Njegova izjava se temelji na nekoliko glavnih premisa koje određuju dinamiku modernih međunarodnih odnosa. Prva je da se, barem na papiru, Evropska unija temelji na bazičnim vrednostima. Druga je pragmatizam koji je usvojen zbog geopolitičke stabilnosti. Dalje, a možda i ključno za promišljanje puta ka sukobima i ratovima na kome se svet kreće, Grošelj koristi pojam “kvazi” kako bi ocenio sadašnju formu i procese u kreiranju ove i ovakve stabilnosti na svetskom nivou. Četvrto, komplikovanost odgovora – koji je njemu jasan, ali primećuje da mnogima nije – pokazuje upitnost demokratskih vrednosti i načela baš u demokratskim krugovima. I na kraju, važno je što se on ne obraća pobornicima desnice i autokratije, već samo onima u svojim redovima.
RAZLOZI ZA ŽMURENJE
Prva premisa tiče se evropskih vrednosti, koje su jasno definisane u osnivačkim dokumentima Evropske unije. One bi trebalo da predstavljaju skup principa na kojima počiva ova zajednica. Vrednosti uključuju demokratiju, ljudska prava, vladavinu prava, jednakost, slobodu izražavanja, poštovanje ljudskog dostojanstva i solidarnost. I u okviru same Evropske unije postoje izazovi u primeni tih vrednosti. Na primer, pitanja poput vladavine prava i nezavisnosti sudstva izazvala su tenzije između EU i nekih članica, kao što su Poljska i Mađarska. Takođe, pitanja vezana za tretman migranata i izbeglica, socijalnu jednakost i slobodu medija neka su od područja gde se kvalitet poštovanja evropskih vrednosti razlikuje unutar same Evropske unije. Kako je upitna puna primena bazičnih vrednosti i načini suočavanja sa njihovim urušavanjem u nekim zemljama, tako je upitno i insistiranje na njima van granica EU, pa i na Zapadnom Balkanu.
Drugo pitanje koje se postavlja jeste pragmatizam u pogledu važnosti osnovnih načela demokratije, što se može posmatrati i u širem kontekstu od Evropske unije tj. zagovaranje ovih vrednosti od strane demokratskih zemalja, uključujući SAD. Pragmatizam dolazi u fokus kada se donose odluke o drugim važnim pitanjima kao što su, na primer, trgovinski dogovori, energetika ili migracije. Toni Barber, novinar “Fajnenšal tajmsa” (Financial Times), objavio je sredinom januara tekst pod nazivom “Zašto je EU meka prema Srbiji?”. Barber navodi tri razloga: migracije, litijum i Kosovo. Prvo, EU želi saradnju Srbije u kontroli migracija, posebno nakon izbegličke krize od pre osam godina. EU je u nekoliko navrata pohvalila Srbiju zbog sprečavanja nelegalnih migracija, a strah od novih migracija ne jenjava. Drugo, Srbija poseduje zalihe litijuma, ključnog za proizvodnju baterija za električna vozila. Posedovanje litijuma nezavisno od Kine, koja je trenutno najveći dobavljač ovog metala, postavljeno je kao glavni cilj EU da bi se prekinula geopolitička zavisnost od Kine. Treće, Evropska unija zauzima blagi pristup prema Srbiji zbog Kosova, gde se traži kompromis koji bi zaustavio buduće sukobe, uključujući priznavanje Kosova od strane Srbije u zamenu za autonomiju za srpsku manjinu na Kosovu. Prema Barberu, ovo se smatra ključnim za stabilnost u regionu, posebno u vreme tenzija u Ukrajini i rizika od kineskih akcija protiv Tajvana. Jedina zamerka Barberovom tekstu bi mogla da bude kako isti razlozi za meki pristup mogu da budu pripisani i Americi – uz manju brigu oko migracija, ali veću brigu zbog ruskog uticaja na Srbiju i balansiranja pristupa kako bi se to sprečilo.
LOKALNO JE GLOBALNO
Sledeći element Grošeljevog govora je korišćenje izraza “kvazi” kada govori o geopolitičkoj stabilnosti. Ovaj izraz naglašava skepsu prema trenutnom pristupu EU (i ne samo EU), koji balansira između promocije demokratije i održavanja geopolitičke stabilnosti. Pristup koji kompromituje temeljne demokratske vrednosti ne može dovesti do održive stabilnosti. Ako se demokratija zanemari ili oslabi u ime geopolitičke stabilnosti, to može voditi do dugoročnih problema – slabih institucija, masovnih kršenja ljudskih prava i erozije vladavine prava. A u takvom autoritarnom okruženju ne možemo govoriti o bilo kakvoj stabilnosti. U kontekstu Srbije i Zapadnog Balkana, međunarodna zajednica, u nastojanju da održi stabilnost i spreči potencijalne sukobe, zatvora oči pred brutalno nedemokratskim praksama. Imajući u vidu da je svet odavno postao sistem spojenih sudova, bez demokratije u Srbiji urušava se stabilnost i u regionu, i u Evropi, a i na svetskom nivou.
Četvrta premisa koju iznosi Grošelj odnosi se na “komplikovanost” koju mnogi u EU doživljavaju kada je reč o situaciji u Srbiji, za razliku od njegovog jasnog stava o značaju zalaganja za demokratiju. U EU, različite države i političke frakcije imaju različite poglede na to šta treba biti prioritet – često se demokratski principi kompromituju zbog kratkoročnih ili pragmatičnih ciljeva. Ova raznolikost u prioritetima i pristupima stvara stalnu tenziju između održavanja demokratskih vrednosti i prilagođavanja međunarodnoj politici, koja se (nažalost) često oslanja na pragmatizam. Dodatno, postavlja se pitanje i ambivalentnosti prema demokratskim principima unutar samih demokratskih krugova EU i olakog shvatanja demokratije i osnovnih vrednosti Evropske unije.
Na kraju, prilično je jasno iz Grošeljevog govora da se obraća isključivo demokratskim strujama u okviru Evropske unije iako su u debati učestvovali i oni koji su podržali vladajući režim u Srbiji, poput desničara iz Francuske i Austrije. Demokratiju ne urušavaju autoritarni lideri, desnica ili organizovani kriminal – iako je to najuvreženije mišljenje zbog njihove razumljive želje za nepostojanjem vladavine prava, ljudskih prava i podele vlasti. Demokratija zavisi prvenstveno od onih koji se za nju zalažu. Ako pragmatično postupanje i kompromisno delovanje izaberemo umesto demokratije, mi smo oni koji je gušimo. Kada kažem mi, mislim na sve one koji tvrde da se zalažu za demokratske principe i osnovne evropske vrednosti: političare, civilno društvo, akademsku javnost i sve građane kojima je sloboda bitnija od idolopoklonstva.
Poslednjih mesec dana dosta je reakcija na izbore u Srbiji, što je dobra vest za nas. Posle izbora u Srbiji u decembru, i EU i SAD su pozvale Srbiju da se pozabavi izbornim procesom. Nezavisni posmatrači su otkrili zabrinjavajuće neregularnosti, uključujući kupovinu glasova. Više od 20 visokih evropskih političara iz oblasti spoljnih poslova pozvalo je predsednicu Evropske komisije Ursulu von der Lajen da istraži navode o prevari na decembarskim izborima u Srbiji. Američko ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo kako pregleda nalaze misije posmatrača OSCE i pozvalo je Srbiju da sarađuje sa OSCE kako bi se rešile “nepravedne okolnosti” koje okružuju izborni proces. U protekloj deceniji, ćutanje međunarodne zajednice na naše unutrašnje procese, što izborne, što antidemokratske, doprinosilo je samo strankama na vlasti. Sada je očigledno da ćutanja više nema, ali se debata oko izbora u Srbiji ne vodi samo o nama, već i o demokratskim postulatima na globalnom nivou. Svi mi trebalo bi da se borimo za demokratiju na domaćem terenu, pa će možda Srbija u nekom trenutku postati i tas na vagi u svetskim procesima.
