Foto: Tara Radovanović/Tanjug
Promocija najmlađih oficira Vojske Srbije na platou ispred Skupštine je svečani čin, proslava mladih ljudi koji su se opredelili da svoj profesionalni život posvete odbrani naroda i domovine. Zašto je narod onda bio odsečen od svojih oficira, zašto su i pešaci bili primorani da prave širok luk oko Skupštine, čemu tolike bezbednosne mere
Ko se u subotu pre podne iz pravca Nemanjine uputio nekamo iza Skupštine, bio je primoran da napravi širok luk. Ne samo vozači, što je logično zbog promocije najmlađih oficira, već i pešaci.
Vojni policajci poređani na svakih 5 do 10 metara su ih odrešito terali levo ili desno od manifestacije prilikom koje je samoproglašeni „vrhovni komandant“ Aleksandar Vučić delio sablje mladim oficirima Vojske Srbije.
Ko se, recimo, Nemanjinom pešice uputio u Kosovsku ulicu, morao je da ide preko Tašmajdana ili Terazija, kao da se radi o bezbednosno visokorizičnom događaju.
Sve je vrvelo od vojnih policajaca, prisutni su bili pripadnici Interventne jedinice sa Banovog brda, Žandarmerija, Kobre u civilu, pripadnici MUP-a u civilu.
Postavljene su ograde koje su narod držale na odstojanju od nekoliko desetina metara od njegovih vojnika.
Nakon što je Vučić podelio sablje i šapke bile poletele u vis, rodbina je smela da se približi najmlađim oficirima, ali tek pošto je prošla antidiverzionu kontrolu.
Migovi i helikopteri koji su danima vršili zvučno nasilje nad Beograđanima su u subotu jednom preleteli svečani skup.
Prve oficirske činove dobilo je 175 kadeta Vojne akademije i Medicinskog fakulteta VMA. Svečanoj promociji najmlađih oficira prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministri u Vladi kao i predstavnici diplomatskog kora, konstatovao je RTS.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Danas su počele pripreme za svečanost povodom promocije najmlađih oficira Vojske Srbije. Avioni i helikopteri stvaraju nesnošljivu buku, posebno u centralnom delu grada, a mnogim građanima i dalje nije jasno šta se dešava. Sagovornik „Vremena“, pilot u penziji Sreto Malinović kaže da je bes građana opravdan, ali da bi na ovo trebalo gledati kao na važan događaj za državu
“Šta smo dobili time što 72. specijalnu brigadu prebacujemo iz Pančeva na administrativnu liniju sa Kosovom? Koštaju dnevnice vojnika i starešina, košta i poljska kuhinja... Ili 63. padobranska, umesto da se obučava, ona čuči u nekim rovovima bez smisla i cilja, kao da su pešadijske jedinice. Sve to ima posledice po moral vojnika”, kaže za “Vreme” penzionisani pukovnik Vojske Srbije
Besplatan smeštaj, hrana, zdravstveno osiguranje i sticanje novih veština: Ministarstvo odbrane je pozvalo sve mlade od 19 do 30 godina da se do kraja novembra prijave za dobrovoljno služenje šestomesečnog vojnog roka. Tokom obuke dobijali bi mesečnu platu od 38.000 dinara
Ako je Vučić neformalni, ali stvarni ministar odbrane, njegova desna ruka je pomoćnik ministra za materijalne resurse Nenad Miloradović zvani Baća, siva eminencija i ovlašćeni predstavnik trgovaca oružjem u Ministarstvu. Ko su ostali kadrovi u sistemu bezbednosti Srbije
Predsednik Srbije održao je bukvicu profesionalnim srpskim vojnicima da treba da uzmu metle u ruke i čiste kasarne i isprozivao o istom trošku brigadnog generala Miroslava Talijana, na način na koji se inače iživljava na ministru Momiroviću ili direktoru „Puteva Srbije“ Drobnjaku ne bi li istakao svoju dominaciju. Usledio je oštar odgovor vojnika
