Foto: Werner Weisser on Pixabay
Konglomerat Louis Vuitton Moët Hennessy, koji je u 2021. godini promet podigao za 44 odsto, je saopštio da mu ponestaju zalihe skupih marki šampanjca Moët et Chandon. I to nije nikakav presedan, procvat proizvođača luksuzne robe usred trenutne krize je globalni fenomen
Kako bi srpski potrošači umeli da cene šta sve naprednjačka vlast čini za njih prorežimski tabloidi svaki čas javljaju čega sve nema na policama trgovina u Nemačkoj, ekonomski najmoćnijoj zemlji Evrope, i kako je tamo sve strašno poskupelo, mnogo više nego kod nas.
Istina je da neke namirnice zaista jesu poskupele, ali ta poskupljenja zbog velike razlike u primanjima mnogo manje utiču na životni standard nemačkih u odnosu na srpske građane, a kamoli na njihovu egzistenciju. Tačno je i da u Nemačkoj ponekad nema neke konkretne vrste brašna, ali zato ima pet vrsta drugih, da nema svake marke suncokretovog zejtina, ali zato desetak zejtina od maslina, tikve, bundeve, grožđa i drugih plodova, koje mogu a se kupe po nižim cenama nego u Srbiji.
Nekih proizvoda, međutim zaista ponestaje – recimo određenih vrsta šampanjca.
U regiji Šampanj u Francuskoj registrovano je oko 5000 proizvođača šampanjca. Međutim, piše uticajni nemački nedeljnik „Špigel“, ozbiljno preti nestašica skupog francuskog šampanjca koji prozvodi Moët et Chandon, firma koja je u vlašnitvu grupe LVMH (Louis Vuitton Moët Hennessy) i koja godišnje ukupno proizvede oko 68 miliona boca raznih vrsta šampanjca. Cena zavisi od berbe.
Na najbogatije kriza ne utiče
Na LVMH sveopšta kriza nimalo ne utiče, piše „Špigel“. Kompanija uprkos ratu u Ukrajini, energetskoj krizi i inflaciji sjajno posluje. Biće da svuda na svetu, svemu uprkos, ima mnogo razloga za slavlja. Pogotovu kod onih bogatijih stanovnika planete.
Da je to tako potvrdio je menadžment LVMH kada je saopštio da im ponestaju zalihe nekih vrhunskih marki šampanjca. U intervjuu agenciji Blumberg jedan od vodećih menadžera firme Filip Šaus kaže, da interno ovu fazu poslovanja već nazivaju „Roaring Twenties“, kako u SAD nazivaju „zlatne“ dvadesete godine 20. veka, kada je u vazduhu već lebdela kriza pred Veliku depresiju, a koje su obeležile divlje žurke viših sloveja – uz nezaobilazni šampanjac.
Procvat proizvođača luksuzne robe usred trenutne krize je globalni fenomen, piše „Špigel“. Promet konglomerata Moët-Vuitton je 2021. iznosio rekordnih 64 milijarde evra, što bio porast od 44 odsto. Njihov najveći konkurent Hermès je prošle godine podigo promet za 24 odsto.
Objašnjenje je veoma jednostavno: bogati kupci luksuznih robnih marki imaju toliko novca, da jednostavno ne haju za poskupljenja luksuzne robe od desetak i više odsto.
U Beogradu u boljim vinotekama šampanjac Moët et Chandon može da se nađe po ceni između 7.000 i 105.000 dinara, već prema berbi i marži prodavca. Ima mnogo vrsta itaijanskih, austrijskih, slovenačkih penušavih vina, ali to je neka druga priča.
Kako se od grožđa prave penušava vina izmislio je monah iz redova Benediktinaca Dom Perinjon. Bio je redovnik u manastiru Sen Pijer u mestu Otvilije. Po njemu je nazvana jedna vrsta šampanjca, a firma Moët et Chandon podigla je muzej u njegovu čast.
J.H./Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Srbija počinje pregovore sa EU i mi mislimo da će se ovaj prostor internacionalizirati. To znači da će se navike menjati, a kultura ispijanja penušavih vina će se povećati
Da li se ljudima može zabraniti da tragaju za srećom? Naravno da ne. Da li društvo odraslom čoveku sme da propiše na koji način da traga za srećom? Naravno da ne. Da li društvo sme, može, treba da reguliše da niko svojim traganjem za srećom ne ugrožava tuđu sreću? Svakako. Ljudi od pamtiveka konzumiraju pivo, rakiju, vino i drogu. Nijedan zakon bilo gde nije to uspeo da promeni. Što reče papa Martin IV: "Ergo bibamus!" – "Dakle, hajde da popijemo!"
