Foto: AP Photo/Francois Mori
Evropa može da odahne, u Francuskoj sve ostaje po starom. Između dva neomiljena predsednička kandidata u drugom krugu je pobedio onaj u kome Francuzi prepoznaju nekoga ko je za jaku Evropsku uniju u kojoj Francuska ima vodeću ulogu
Deža vi na predsedničkim izborima u Francuskoj: kao pre pet godina i ovaj put je „predsednik bogatih“ Emanuel Makron (44) na kraju pobedio desničarku nacional-socijalističkih svetonazora Marin le Pen, dovoljno ubedljivo da liberalna Evropa može da odahne. Makron je prema preliminarnim rezultatima osvojio 58,2, Le Pen 41,8 odsto glasova. Rezultati su, kao što je i red, bili poznati istog trena kada su se u nedelju u 20 časova zatvorila biračka mesta.
Francuzi su se ovog puta opredeljivali za kandidata koji im je manje omražen: Iako je dosta omekšala stavove Le Pen je za većinu Francuza i dalje prosto neprihvatljiva; Makron je izbore u velikoj meri dobio zbog brige Francuza za Evropu ukoliko bi u Jelisejskoj palati zasela radikalna desničarka, svakako ne zbog svoje anticocijalne unutrašnje politike.
Makronu su zamerali da je zanemarivao izbore, bavio se Ukrajinom, svetskom politikom, kao da pomalo prezire svoje sugrađane, srpski rečeno, da se pravio važan. Zakoni koje je doneo, naročito komplikovani o zdravstvu, nisu pogodovali siromašnijim društvenim slojevima. U poslednje vreme zemlju su potresali štrajkovi, „žuti prsluci“, koje je policija suzbijala u Evropi neviđenom brutalnošću. Koga zanima spoljna politika, ako su namirnice sve skuplje?
Francuze, čini se, itekako zanima. Pojam „grande nation“ – „velika nacija“ – u srcu je i novih generacija. Valja pokazati i Amerikancima i evropskim susedima ko treba da vodi ako ne svet, onda Evropu svakako, pogotovu od kada je Velika Britanija napustila Evropsku uniju, a Angela Merkel otišla u penziju.
Madam Le Pen je očigledno dosta naučila posle poraza na izborima pre 5 godinaa. Pokazivala je brigu za dobrobit radnika, za socijalni mir i zdravlje stanovništva, ovog puta nije pretila da će izvesti zemlju iz EU, ukinuti evro, nije grmela protiv „nefrancuza“ – građana Francuske sa korenima u Africi – nego se „samo“ zalagala za njihovu integraciju; podmirivanje rasistički raspoloženih Francuza prepustila je vođi još ekstremnije desnice Eriku Zamuru.
Izbori za Evropu
Francuski predsednički izbori su bili i sudbonosni izbori za Evropu, piše nemački „Špigel“. Opsanost Marin le Pen je još jednom otklonjena, iako je sa svojom partijom Nacionalno okupljanje dobila još više glasova nego pre 5 godina i postala druga po snazi politička snaga u Francuskoj.
Iako je Makron vodio u svim anketama, posle pobede Donalda Trampa i Bregzita niko u Fancuskoj nije mogao da bude siguran da neće doći do iznenađenja, da isfrustrirani birači neće na vlast dovesti evropski bauk oličen u Marin le Pen.
U poslednjim koracima izborne trke Makron je govorio: „Ovo nije samo referndum o budućnosti Francuske, već odluka kakvu Evropu želimo“.
Makronov tim je pred drugi krug izbora širio video sa bivšim predsednikom Žakom Širakom od pre 20 godina. Konzervativni političar je tada dramatični tonom apelovao na birače da svoj glas nikako ne daju desnom ekstremizmu, rasizmu i antisemitizmu, piše „Špigel“. Tada, 2002. godine, su u drugi krug predsedničkih izbori otišli Širak i Žan-Mari le Pen, otac Marin le Pen. Tada je 82 odsto Francuza glasalo za Širaka, tj. protiv tate Le Pena i desnog ekstremizma. Levičari, koji u životu do tada jednom konzervativcu nisu dali svoj glas, su tada masovno izašli na izbore. To je bilod davno.
Danas je Marin le Pen ponovo izgubila, ali je sebi gotovo osigurala mesto etablirane političarke U Francuskoj. Ne gledaju na nju kao na babarogu, kakaj je bio Žan-Mari. Ako ostane u politici, pitanje je šta će biti za 5 godina.
J.H./RTL/Spiegel/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Prošla je godina otkako su „Kobre“ u Novom Sadu pucale u vazduh navodno štiteći bivšeg premijera Miloša Vučevića. Advokat Marko Pantić naglašava da Vučević kao štićeno lice nije trebalo da bude na tom skupu, jer je tim činom ugrozio i sebe i one koji su ga obezbeđivali
Miloš Vučević najavio je da bi Srbija mogla da bude manje od 100 dana udaljena od izbora, uz poruku da svi učesnici treba unapred da prihvate izbornu volju građana
Navikavanje na nasilje predstavlja možda najvažniji politički učinak režima, piše „Vreme“ u novom broju povodom novih napada na kritičare vlasti. Društvo koje prestane da očekuje reakciju institucija počinje da nasilje prihvata kao deo svakodnevice
Vučićeva dosadašnja kampanja jasno pokazuje ko mu je ciljna grupa - ljudi preko 60, a još više oni koji imaju više od 70 godina. Da li je to dovoljno da pobedi na izborima? Analitičari za „Vreme“ govore da je ovo dvogodišnja partija šaha u kojoj su se učesnici ipak puno promenili
Crvena zvezda doživela je sportski debakl, ali zato uprava kluba zarađuje od preprodaje igrača. Da li je to slika Srbije i šta o tome misle delije? Koje su posledice posete Zelenskog Beogradu? Kako je žubor Ibra nekoliko dana nadjačao sve drugo?
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
