Ring Ring /2/

Kaffe Matthews

Nastup Kaffe Matthews bio je beogradska premijera vrste koja se, u nedostatku boljeg termina, opisuje kao laptop elektronika, verovatno zato što izvođač za vreme nastupa, po pravilu, sedi za laptop kompjuterom i izgleda kao da proverava elektronsku poštu. Veza čoveka i insektoidnih klikova i mikroskopskih brumova koji ekstremnom dinamikom testiraju zvučnike postaje izvesnija tek kada se računar sklopi. Čime se publici stavlja do znanja da je stvar privedena kraju. Vreme je za aplauz.

U pitanju je (ne)popularna vrsta koja je primenom starih ideja nove muzike u kontekstu virtuelnih tehnologija oživela duh ranih eksperimentatora, izvela elektro-pionire iz spavaćih soba u koncertne sale, i usput učinila PowerMac ozbiljnim kandidatom za naslednika električne gitare i gramofona, kao predmeta želje među muzičkim poletarcima. Oslobodivši se dancefloor pragmatizma, nova elektronika pred publikom istražuje granične mogućnosti mašina za dizajniranje zvuka, ne tako davno još zatvorenih u studio, prevodi procesiranje signala/šuma u red izvođačkih i (zašto ne?) improvizacijskih disciplina, testira naše predstave o tome šta muzika jeste i, u svojim najboljim izdanjima, pomera granice zvučnog zadovoljstva.

Nastup Kaffe Matthews, izgleda, nije bio dovoljno ubedljiv da bi preobratio onaj deo publike koji odbija da poveruje u muziku bez muzičara, ali svakako je najzornije ilustrovao jedan od polova među suprotnostima koje su se iz večeri u veče privlačile i odbijale na ovogodišnjem Ring Ringu. Gotovo onoliko koliko je Brotzmannu i njegovom neverovatnom bubnjaru pošlo za rukom da isto učine za ono što bi trebalo da se nalazi na suprotnom kraju spektra. (Đorđe Tomić)

Horkeškart

Pravo osveženje treće večeri, pravi brejk između dva čuda elektronike bio je nastup dizajnerskog lobija Škart koji je pod imenom Horkeškart okupio hor i orkestar i pregršt finih dosetki. Spletom pesama pajtonovski intonirane patriotske sadržine razveselili su i razgalili srca zbunjenog, a potom egzaltiranog auditorijuma. Ono što je posebno krasilo ovaj nastup jeste osećaj za meru, tako retko viđen na domaćim terenima. Dakle, čekamo disk. (Nikola Šindik)

Metamkin

Kino-muzički kolektiv iz Grenobla, punim nazivom Interventna jedinica Metamkin, razigrao se na graničnom području uobičajenog shvatanja eksperimentalne muzike, apstraktnih filmskih prizora i pre svega iznenadio nas radikalnom kombinacijom slike i zvuka u prostoru u kome se ove dve često, same za sebe nekomunikativne umetničke forme, teško konzumiraju. Tokom nastupa, Metamkin koristi simultanu projekciju sa osam filmskih (super 8 i 16 mm) projektora koja, montirana uživo, završava i na platnu i na zidovima koncertne sale, dok se muzička podloga sastoji od improvizacije muzičkim podlogama, fragmentima i pojedinačnim zvucima proizvedenim i reprodukovanim na analognim uređajima, sintisajzerima i magnetofonima. Rezultat je neuobičajeno, gotovo agresivno kompaktna kombinacija zvuka i slike, koja našu pažnju sve vreme zaustavlja i troši negde između klasične, danas gotovo prevaziđene pozicije bioskopskog gledaoca koji biva „uspešno iznenađen“ onim što posmatra i pozicije upućenog i prosvećenog konzumenta nove, eksperimentalne muzike. (Vlada Tupanjac)

Taraf de Haïduks

Poslednji koncert ovogodišnjeg Ring Ringa održan je u zaista neočekivanim, skoro neregularnim okolnostima. Ono što je trebalo da bude veliko finale pretvorilo se u ispit volje i izdržljivosti podno Kalemegdana, sa mnogo kiše i vetra. Dakle, ostali su oni najvatreniji, ne bi li konačno uživo videli najveći „mali“ ciganski orkestar (taraf) na svetu. Goste iz Rumunije sačekala je mokra bina i kiša iznad Beograda, te su se prinudno povukli i šćućurili u hodniku Barutane. Naravno, ni pokisli gledaoci nisu oklevali, pa su se našli rame uz rame sa zvezdama. Posle kraćeg hoće-neće licitiranja, Taraf je zbrzao nešto vlaških kola, okružen razdraganom decom, u hodniku! Bez ozvučenja, bez bine, kao na svadbi… pre pola veka! „Koncert“ je nastavljen u sali Barutane, bez elektrike, dakako. A onda su počeli leteti novci (ozbiljno), ćemane se zakitilo, cimbal je skakutao, vreme je letelo. Smenjivali su se ritmovi, dragoste, hitovi (!), uz opšte džendžanje, odobravanje („jaooo“) i podignute ruke. Bilo je lepo videti opuštene mlade ljude kako se druže sa tradicionalnom narodnom muzikom. Virtuoznost se ovde podrazumeva. Bliski kontakt publike i opkoljenog orkestra stvorili su nezaboravnu sliku istinskog „privlačenja suprotnosti“. Muzička improvizacija na improvizovanoj „bini“, neočekivani performans za dugo pamćenje. (Ivan Mijović)