Zdravlje
Jo-jo efekat: Kad se telo seća gojaznosti
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Zavirivanje u tuđe živote postalo je legalno i društveno prihvatljivo kada je televizija preuzela ulogu periskopa. Od prozora u svet, preko prozora u izmišljene živote, došlo se do pogleda u realan život. I svi gledaju
Da li biste pristali da za pet hiljada maraka postavite kamere u svoje kupatilo, spavaću sobu i kuhinju pa da ko god poželi može pratiti sve detalje vašeg života? Šta biste odgovorili na ponuđenih sto hiljada maraka? A koliko biste se dvoumili da vam i u tuš kabinu stave kameru ako bi ponuda bila pola miliona maraka i mogućnost da postanete zvezda?
Najnoviji svetski televizijski hit, reality–based shows ili realna televizija, sledi upravo takav model. Velike medijske kompanije u dvadesetak zemalja sveta omogućuju milionima ljudi da na TV ekranima, ali i na internetu, gledaju živote nekih običnih ljudi. Realne serije su postale svetski kulturni, sociološki i pop fenomen, a pitanje je dana kada će se i u Srbiji pojaviti šou programi sledeće sadržine.
VOAJERIZAM OBIČNIH LJUDI: Desetak pažljivo izabranih običnih ljudi provodi oko sto dana u izolovanom prostoru (luksuzna kuća, stan ili ostrvo) bez ikakve veze sa spoljašnjim svetom. Nema telefona, televizora ili iznenadnih poseta prijatelja. Učesnici su pod stalnom prismotrom malih kamera i mikrofona. Njihov život može se pratiti 24 sata na internetu i u jednočasovnim ili dvočasovnim emisijama na televiziji. Ne postoje scenario ni reditelj, protagonistima niko ne govori šta treba da rade ili da kažu. I niko ne zna šta će se dogoditi. Da sve bude još zanimljivije, postoji i sistem eliminacije likova. Gledaoci i učesnici u seriji periodično glasaju koji će od učesnika biti izbačen iz serije. Onaj ko preživi tj. ostane poslednji dobija impresivnu nagradu. U Americi je to suma od milion dolara, a u Francuskoj kuća slične vrednosti. Dovoljno da mnogi požele da napuste svakodnevni život i svoju intimu prepuste znatiželjnim očima. Na pojedine konkurse za učešće u seriji prijavi se 50.000 ljudi. Mnogo više je onih koji bi da zavire u tuđ život ili pogledaju kroz špijunku. Bez obzira na pol, uzrast, socijalno i kulturno poreklo.
Ma koliko koncept zvučao američki, ovaj tip programa nije njihova izmišljotina. Zaraza je krenula iz male holandske producentske kuće Endemol 1999. godine serijom Big Brother koja je postigla neočekivan uspeh. Stotine hiljada ljudi gledalo je seriju i glasalo na internetu koga od „zatočenika“ želi i dalje da gleda. Američki producenti sa sličnom idejom nisu hteli da rizikuju pa su format prvo isprobali u Švedskoj. Pošto se holandska euforija ponovila, procenjeno je da je Amerika spremna za novu televizijsku revoluciju. Danas svoju Big Brother seriju imaju Italija, Australija, Novi Zeland, Portugal, Francuska pa čak i Turska. Naziv Veliki brat preuzet je iz romana 1984 Džordža Orvela i simbolizuje praćenje i nadzor ljudi, gde se sve javlja i saopštava Velikom bratu. Orvel ga je drugačije zamišljao, a pojavio se televizijski monstrum istog imena koji je pokazao da potreba za voajerizmom običnih ljudi nadmašuje i najbolju književnu verziju DB-a.
Sve svetske varijante „Velikog brata“ postižu najveću gledanost i najveće rejtinge u pedeset godina dugoj televizijskoj istoriji. Poslednju epizodu CBS-ove serije Survivor (Preživeli – vidi antrfile) pratilo je više od 50 miliona ljudi. Loft Story, reality serija koju emituje francuska Metropole televizija, postigla je rekord od četiri miliona gledalaca (32 odsto francuskog televizijskog tržišta) kada su u bazenu prikazani polunagi go-go igračica Loana i Žan-Eduard, student. Broj znatiželjnih nije bio manji ni sledećeg dana kada su se posvađali.
Latino-američke serije su donedavno bile neprikosnoveni primer sunovrata televizijske dramaturgije i koncepta, a u isto vreme tragičan pokazatelj estetskih i kulturnih kriterijuma publike. Nemoguće je bilo zamisliti da se nešto gore i besmislenije može pojaviti. Ni njihov uspeh nije do kraja razjašnjen, a pojavila se mnogo veća zagonetka. Teško je tačno odrediti šta privlači gledaoce širom sveta da iz dana u dan prate kvaziživote ispunjene predugačkim razgovorima, nespretnim ljubavnim scenama i svađama. Jasno je da su prisutni elementi kviza, mogućnost učestvovanja gladalaca u eliminaciji učesnika, svakodnevno emitovanje i dugo trajanje sa nepredvidivim krajem zanimljivi, ali sve to nije dovoljno za objašnjenje trijumfa ovakvih programa. Činjenica da su preko noći neki ljudi „iz komšiluka“ postali zvezde bez ikakvih posebnih ličnih dostignuća, uzbudljiva je koliko i mogućnost velike zarade. To je nivo koji kvizovi nikada nisu dostigli. Dešava se nova percepcija likova na ekranu koja je opčinjavajuća – to može biti svako. Lako je identifikovati se, situacije su čitljive i prepoznatljive, a tu je i stalna mogućnost da se nešto dogodi. Čuveno prepričavanje epizoda više nije rezervisano samo za domaćice uz kafu. U Britaniji je normalna pojava poplava SMS poruka sa detaljima onoga što se u tom trenutku dešava. Uvek postoje oni koji na internetu budno prate dobrovoljne zatvorenike. Ne mora se više skrivati želja da se sazna šta se nalazi u nečijem frižideru ili kupatilu. Zavirivanje u tuđe živote postalo je legalno i društveno prihvatljivo kada je televizija preuzela ulogu periskopa. Od prozora u svet, preko prozora u izmišljene živote, došlo se do pogleda u realan život. I svi gledaju.
UNAKRSNA PROMOCIJA: Realnost na televiziji nije novost. Skrivene kamere, dokumentarni i poludokumentarni filmovi, ispovesti i slične forme već dugo su sastavni deo programskih šema, ali nikada nisu bili njihov glavni i najgledaniji deo. Najpopularnije emisije donedavno su bile sapunske opere i kvizovi. Novi svetski fenomen nadmašio je obe pomenute kategorije po gledanosti, ali i po zaradama od reklama. Ovakvi programi nude potpuno nove mogućnosti marketinga uz broj gledalaca koji oglašavači sanjaju, pa nije iznenađujuća trka televizijskih mreža da proizvedu što zanimljiviju realnu seriju. Gledaoci, a ni oglašavači nisu ograničeni televizijskim emitovanjem. Internet prezentacije američkih serija najposećenije su prezentacije na globalnoj mreži. One, osim direktnog prenosa iz prostora gde se učesnici nalaze, nude sve vrste informacija o likovima, pregled proteklih epizoda, fotografije, forume, mogućnost kupovine proizvoda sa znakom serije i mogućnost glasanja. Česta je pojava da sajt serije Survivor bude blokiran zbog prevelike posete zainteresovanih gledalaca. To nije jedina emisija ovog tipa koja je postigla i internet popularnost. Sajt serije Temptation island je u jednoj nedelji imao više posetilaca od popularnog muzičkog Napstera koji nedeljno poseti 5,7 miliona ljudi. Pratiti serije u nekim zemljama više nije samo stvar zabave već pop kultura. Kultne rečenice likova se prepričavaju i koriste u svakodnevnom govoru. Da bi se bilo u toku nije dovoljno gledati televizijsku epizodu. A na internetu se „zatočenici“ mogu pratiti neprestano.
Većina korisnika svetske mreže pamti da su sredinom devedesetih neke devojke stavile web kameru u svoju sobu i dozvoljavale svakome ko poseti njihov sajt da ih posmatra dok doručkuju, spavaju, gledaju TV i pričaju. Postoje sajtovi slične sadržine koji su se mogli posetitu samo uz upotrebu kreditne kartice. Ispostavilo se da su ljudi dovoljno znatiželjni da su spremni i da plate.
JAVNE POLEMIKE: Prednost televizije nad internetom je uglavnom u činjenici da je besplatna i da je gleda više ljudi nego što internet ima korisnika. Ali, kombinacija prikazivanja istog sadržaja na oba medija uz unakrsnu promociju pokazala se neverovatno uspešnom. Ista formula emisije i isti recept promocije koristi se i posle dve godine i ne nazire se dan kada će televizijske kompanije odustati od ovog programskog modela. Danas samo u Americi ima više od dvadeset ovakvih programa koji su na vrhu lista gledanosti. Mreža CBS već prikazuje Survivor 2, a potpisani su ugovori za treći i četvrti ciklus. Očigledno je da se na najnižim porivima publike zarađuje velik novac. Troškovi proizvodnje realnih programa su minimalni, a zarade ogromne. Gledaoci ne primećuju da je u pitanju veliki rat kompanija kojima nije teško i isplativo je stvarati zvezde za jednu noć. Kada se potroše lako ih je odbaciti i pronaći nove. Šta se sa njima dalje dešava? Da li se učesnici pomenutih serija razlikuju od junaka „Trumanovog šoua“ Pitera Vira?
Narušavanje prava na privatnost i kršenje medijskih zakona teme su javnih rasprava i polemika u mnogim zemljama gde se ove emisije prikazuju. Portugalski kanal S.C.I. je izazvao pravu aferu emitovanjem privatnog razgovora jedne od učesnica Big Brother serije i njenih roditelja (devojka je zamolila televiziju da ne emituje razgovor). Roditelji su bili šokirani epizodom u kojoj su učesnici prikazani dok se tuširaju ili dok razgledaju vibratore i prezervative. Dva ministra portugalske vlade napisala su pismo državnom savetu za medije sa zahtevom da „preduzme odgovarajuće mere“. S.C.I. kanal mogao bi biti kažnjen zabranom emitovanja na dva meseca.
Kritičari, protestne grupe i regulatori medija u Grčkoj ovih dana pokušavaju da spreče početak emitovanja serije „Megalos Adelfos“ (grčki prevod sintagme Veliki brat). Ovo bi bio prvi slučaj u svetu da je serija zabranjena pre početka emitovanja, a protivnici kažu: „Ovakva vrsta emisija je kršenje ljudskih prava i načela civilizacije. ‘Veliki brat’ može biti forma treninga za novi svet u kome će se, pod izgovorom familijarnosti, prihvatiti nadgledanje kao normalna stvar“.
Šta će reći javnost u Srbiji kada se na našim televizijama pojave serije istog sadržaja i koncepta, ostaje da se vidi.
Serije nisu jedina forma realne televizije. Svetsku popularnost stekle su emisije tipa Jery Springer Show u kojima se suočavaju žena, muž i njen ljubavnik ili njegova ljubavnica. Ljubavnici ponekad povedu sa sobom svoje partnere i svi do najsitnijih detalja otkrivaju svoj emotivni i intimni život. Preljube se ponekad dešavaju u okviru porodice, na primer muž vara ženu sa njenom sestričinom. Nije retkost da se žene posle brda psovki počupaju, a muškarci pobiju. U studiju je i publika koja navija i dobro se zabavlja posmatrajući porodične tragedije. Postoje i kanali koji 24 sata dnevno direktno prenose najzanimljivija suđenja.
Početkom januara 2001. šesnaest potpunih stranaca odlazi u nenaseljeni deo Australije da daleko od civilizacije provede 42 dana. Oni su primorani da se snalaze i udružuju svoja znanja i umeća da bi preživeli u divljem okruženju. Svakog dana iskušenja su sve veća, a od tri dana pustolovine pravi se jednosatna epizoda serije Survivor. Učesnici moraju da formiraju svoju malu zajednicu, prave skloništa, skupljaju i nalaze hranu i učestvuju u takmičenjima koja donose nagrade. Oni koji reše zadate probleme dobijaju nagrade tj. stvari koje im olakšavaju život u divljini.
Svakog trećeg dana „preživeli“ su morali da održe takozvani plemenski savet. Na tom sastanku tajno se glasa ko će od njih ići kući. Osoba koja dobije najviše glasova mora odmah napustiti pleme. U poslednjoj epizodi ostaje ih samo dvoje. Tada se u pleme vraća sedmoro odbačenih i svi zajedno tajnim glasanjem odlučuju ko će od dvoje preostalih biti pobednik i osvojiti milion dolara.
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Flamingo-test, jednostavna vežba stajanja na jednoj nozi, može biti ključna za procenu telesnih promena povezanih sa starenjem. Koliko dugo možete da izdržite?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve