Ako se izuzme novoizabrani američki predsednik Barak Obama koji nije bio prisutan, u gradu Poznanju u Poljskoj početkom decembra su se okupili gotovo svi koji mogu da utiču na klimu. Na konferenciji potpisnica Okvirne konvencije UN-a o klimatskim promenama učestvovalo je više od 12.000 delegata iz oko 190 zemalja.
“Za dalji razvoj pitanja o klimatskim promenama, to je bio jedan značajan skup, ali to nije bio događaj za donošenje odluka”, ekskluzivno za “Vreme” kaže Nevil Eš, šef programa za upravljanje ekosistemima Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN, International Union for Conservation of Nature) organizacije koja igra ključnu ulogu u ovim procesima.
“Nadamo se da će se odluke donositi sledeće godine tokom UNFCCC konferencije u Kopenhagenu. Kako god, u Poznanju je postignut napredak u pogledu novih ciljeva za smanjenje emisija, prilagođavanja i finansiranja”, kaže Eš.
“VREME”: Mnogo se govori o temeljima za novi klimatski protokol. Da li smatrate da je potrebno menjati postojeću Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama i Kjoto protokol?
NEVIL EŠ: Nema sumnje da nam je potreban jedan čvršći sporazum posle Kjoto protokola. To je središte kako razgovora u Poznanju tako i svih onih koji dolaze sledeće godine. Međunarodni panel za klimatske promene i drugi izvori naučnih podataka jasno pokazuju koliko je nužno brzo smanjiti emisije i prilagoditi se na klimatske promene. Da bismo to postigli, potreban nam je snažan i pravedan okvir za ciljeve i strategije. Kjoto je bio početak, ali mnogo toga treba učiniti da bismo održali klimatske promene ispod opasnog nivoa (postoji opšta saglasnost da je to povećanje globalne temperature od dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskih temperatura). Svi se slažu oko toga da novi klimatski sporazum, za koji se nadamo da će biti postignut u Kopenhagenu, mora biti mnogo efikasniji nego Kjoto protokol, ako želimo da izbegnemo opasnosti koje nas zbog promene klime čekaju sredinom ovog veka.
Da li će novi sporazum biti manje pravedan prema zemljama u razvoju?
Istorijski posmatrano, najveće emisije su dolazile iz već razvijenih zemalja, dok zemlje u razvoju danas snose posledice. Međutim, da bismo bili efikasni, budući sporazum mora biti zasnovan na razumevanju da svaka država ima svoju ulogu u zaustavljanju klimatskih promena. Razvijene zemlje moraju da smanje emisije za 20 odsto do 2020. i za 80-95 odsto do 2050. godine, ali zemlje u razvoju takođe moraju da naprave nekakav merljiv napredak u smanjenju emisija. Što se tiče finansiranja, taj teret se mora rasporediti pravedno i u skladu sa mogućnostima svake zemlje.
Da li mislite da će administracija novoizabranog američkog predsednika Baraka Obame napraviti zaokret u klimatskoj politici?
Sigurno je da će nova administracija imati novi pristup rešavanju klimatskih promena. Obama je dao jasne nagoveštaje za to u svojim dosadašnjim obraćanjima. Moraćemo da sačekamo 2009. godinu da saznamo mnogo više detalja, ali sigurno je da postoji mnogo veći optimizam da bi SAD mogle preuzeti vodeću ulogu u rešavanju klimatskih promena.
Kad je reč o smanjenu emisija u manjim državama, poput Srbije, kako treba da se ponašaju donosioci odluka, stanovnici i lokalne organizacije?
Svaka vlada, svaka kompanija, organizacija i pojedinac moraće da odigraju svoju ulogu u ovom globalnom izazovu. Postoji nekoliko jednostavnih, vrlo očiglednih koraka koje moramo da učinimo da bismo smanjili emisije CO2 u svakom pojedinačnom slučaju, bez obzira na to da li je reč o poslu ili kući. Za taj mali trud nam nije potreban međunarodni klimatski sporazum usvojen pod okriljem UNFCCC-a.
Kako klimatskim skepticima obrazlažete koliko je reakcija hitna?
Klimatski skeptici su bilo gde, pa i u Srbiji, sasvim u manjini. Sve svetske vlade se danas slažu da se nešto mora hitno preduzeti. Postoje određeni nesporazumi oko toga na koji način se suočiti sa problemom, ali to da problem postoji prestala je da bude spekulacija i postala činjenica, potvrđena najboljom naukom. Hitnost preduzimanja akcije se uvećava sa svakim novim izmerenim podatkom. Na nju nas podseća i svaka nova prirodna katastrofa koju iskusimo i koja je povezana sa klimatskim promenama.
Stručnjaci za životnu sredinu često kažu da će najveću cenu klimatskih promena platiti najsiromašniji i najranjiviji delovi sveta koji su za to najmanje krivi. Kako povećati sposobnost siromašnijih da se prilagode promenama koje dolaze?
Potrebno je mnogo izdašnije finansiranje da bi se efikasno rešio problem prilagođavanja zemalja u razvoju, posebno najranjivijih kao što su male ostrvske države i druge zbog svog socioekonomskog, klimatskog i geografskog položaja. Ljudi i zajednice se već prilagođavaju klimatskim promenama. Ključ efikasnog prilagođavanja je u dostupnosti informacija, u širenju pozitivnih primera, odnosno širenju onoga što rade, gde i kako. Jednu takvu inicijativu pokrenula je Mreža prilagođavanja staništa i ekosistema koju je nedavno uspostavio IUCN.
Kako trenutna ekonomska kriza utiče na ishod klimatskih pregovora?
Osim ako ih ne rešimo, uticaj klimatskih promena će biti mnogo, mnogo gori od ovog koji je izazvala svetska finansijska kriza. Uz to, mi smo mnogo više u stanju da predvidimo efekte klimatskih promena i da bolje razumemo sve njihove posledice. Zato je izuzetno važno da ne dozvolimo da finansijska kriza utiče na rešavanje ovog problema. Klimatske promene su veći problem, sa težim posledicama.
