F1 je mrtva, živela F1

Još nisam ni srknuo kafu u ponedeljak ujutro, a već sam rutinski otvorio net i kao i obično prvo kliknuo na stranu F1 gde me je dočekala vest iz podnaslova teksta. Nije da je nisam očekivao – svemoćni vlasnik Berni Eklston je, izgleda, odlučio da naslednicima ostavi više keša a manje petljancija sa akcijama i ostalim vrednosnim papirima vezanim za Formulu 1, koja poslednjih godinu-dve hiperregulacijom kao da samu sebe gura u provaliju. Da, pominje se suma od sedam-osam milijardi dolara, a potencijalni kupci su vlasnik „Majami delfina“, tima iz američkog NFL šampionata (ona igra sa jajastom loptom, inače najpopularniji sport u SAD), zatim Katar Sport Investment, a spekuliše se da su zainteresovani, gle iznenađenja – i investitori iz Kine. Dakle, kupci su poznati, pitanje je samo hoće li Berni prodati i – šta u stvari prodaje?

PRAZNE TRIBINE: Činjenica je da je poslednjih godina Formula 1 sve manje atraktivna. Počelo je to još onomad kada je Mihael Šumaher u Benetonu i Ferariju (i dalje se s dušom bori uz pomoć aparata) žario i palio i pokazao da spektakl može biti i te kako – dosadan! Onda je Fetel u Red Bulu imao svojih pet minuta, a poslednjih godina bilo je samo pitanje dvojca Mercedesa, Hamilton ili Rozberg, što je, priznaće vam svaki pošteni ljubitelj F1, malo za takmičenje koje je imidž napravilo na vrhunskom uzbuđenju, glamuru i trodnevnom spektaklu.

Tribine, posebno u Evropi, bile su sve praznije. TV prenosi su se koliko-toliko držali na stabilnoj publici i dugoročnim ugovorima, ali je timovima bilo sve teže da privuku sponzore i namaknu novac, ne samo za bolide koji su u međuvremenu po tehnologiji postali „svemirski brodovi“, već i za ugovore sa vozačima iz prve lige. Rečju, neko je morao da pritisne dugme za uzbunu. Da je đavo odneo šalu videlo se prošle godine kada su, što zbog manje posete, što zbog nesporazuma sa Eklstonom, pod znakom pitanja bile trke u Hokenhajmu (GP Nemačke) i Monci (GP Italije). Stvari su sređene, Ferari i Mercedes su ipak bili preveliki zalogaj čak i za alavog Bernija, obe trke su i u ovogodišnjem kalendaru, a nova je ona za Veliku nagradu Meksika, što je bio prvi znak da kriza u F1 nije i početak kraja ovog spektakla.

O tome da nešto ne valja u organizaciji F1 prvi su progovorili vlasnici „malih timova“, Zauber na primer, smatrajući da njihova borba za svaki dolar pokazuje da je „nešto u osnovi loše u tom sportu“. Zaposleni u tom timu još nisu primili februarsku platu (zvuči poznato, zar ne), a slično je i u ekipama Fors Indija i Manor. Oni su zatražili da im Menadžment F1 (FOM) iz svog fonda unapred uplati sumu koja im sleduje, a prošle godine su izazvali pravi skandal kada su se na FOM žalili i stvar izneli pred Evropsku uniju. Kada su pre dve godine vozači prvi put progovorili o tome, jedini koji su im dali podršku bili su novinari koji čitav spektakl prate iz trke u trku, ali i komentarišu sve što je vezano za taj sport, pa su tako tadašnje odluke prosto sahranili videvši šta se iza brda valja, odnosno opasnost da čitav spektakl ode dođavola.

Oštre packe uputio im je tada šef tima Red Bul Kristijan Honer, kao i ljudi koji sede u upravljačkim telima F1, rečima da su „negativni“ i da „koriste svoj uticaj da podrivaju sport koji im omogućava da imaju hranu na stolu i krov nad glavom“. Eklston im je tada odbrusio da – „ako vam ne valjaju stvari (u F1), prestanite da pišete (o F1)“! Bura se potom stišala, ušlo se u neku vrstu „trulih kompromisa“, ali je šteta već bila učinjena i okrnjen deo sjaja čitavog spektakla. Popularnost je počela rapidno da pada, osim glavnih, tribine pored staza su zjapile prazne, a zabeležen je i pad gledanosti TV prenosa. Eklstonov „prodor na istok“ nije ispunio velika očekivanja, ali je u svemu ipak bilo nečeg veoma korisnog – izazvana je reakcija timova i vozača.

foto: apš

POGLED U BUDUĆNOST: Dolazak tima HAAS, ekipe koja u nekoliko kategorija žari i pali po trkačkim stazama SAD, bio je prvi signal da se situacija smiruje sa tendencijom poboljšanja, a povećanje ulaganja fabričkih timova u trke F1 samo je doprinelo ovakvoj proceni. Na samoj stazi, problem je bio i u promeni sistema kvalifikacija, borbe za startna mesta, što se pokazalo kao prilično „nepregledno“, da ne kažem – konfuzno. Asocijacija vozača F1 žestoko je reagovala tvrdeći da je „upravljanje takmičenjem (pravilima) loše“, da je „neophodno restrukturirati proces donošenja odluka“ i da se mora „napraviti master-plan za budućnost“ (vidi okvir). Meta je, naravno, bio Eklston lično, koji je na napade lakonski odgovorio: „Ne možete govoriti o tome šta će biti (u budućnosti) sve dok neko ne kupi (F1) i ne vidi šta je to u stvari“! Novi sistem je preživeo… za sada. Dobar znak je i da velike TV stanice ili kablovski operateri već bezecuju prenose za sledećih nekoliko godina. Jedna od novijih vesti je da BBC prestaje sa direktnim prenosima trka (pominju se samo uključenja), a da je prava od njih otkupila mreža SKY s namerom da ih plasira globalno. To sasvim dovoljno govori da F1 (za sada) ima budućnost.

Elem, prodaja dobrog dela vlasništva F1 je u toku, a s obzirom na to da je Berni do sada već tapnuo 35 odsto akcija, može se lako desiti da vlasnici sa strane „osvoje“ ne samo vlasnički već i upravljački paket. Da li je to dobro za čitav spektakl? Ubeđen sam da je odgovor pozitivan. Ma koliko da, ipak, gotivim Eklstona i njegovu, hm, snalažljivost i epohalan smisao za spektakl, već neko vreme se vidi iz aviona da ga je samo takmičenje „nadraslo“, da veliki novac koji ulažu fabrički timovi, Mercedes, Ferari, Reno, ipak nisu ono što privlači publiku i da mu fali sluha za one koji F1 čine tako privlačnim – vozačima. Nova publika se „ne pali“ na amblem tima, već na vozača koji, za klince posebno, predstavlja pravog heroja. Čak ne mora ni biti šampion. Uzmite Kimija Raikonena (Ferari), može da odustaje, da mrljavi po stazi, da pravi glupave greške, ali to radi sa strašću i stilom pravog trkača i zato je u vrhu popularnosti. O Hamiltonu (Mercedes), Fetelu (Ferari) i ostalim šampionima ne treba govoriti, dovoljno je pogledati samo cifre koje zarađuju prodajom majica ili kapa sa svojim likom ili potpisom.

Prva trka u Australiji, bez obzira na konfuzne kvalifikacije, pokazala je da F1 može biti i te kako uzbudljiva, da su mladi vozači koji su prošle i ove godine došli u pojedine timove sa sobom doneli toliko potrebnu želju za pravim trkanjem, „bezobrazluk“ ili onaj šmek da na stazi ne brenuju nikoga bez obzira da li je i koliko puta bio prvak sveta. Prosto su naterali šampione da stave prst na čelo, bez obzira na to što je razlika među vodećim timovima i „ostalima“ i dalje velika. U nedelju je noćna trka u Bahreinu, kod nas će biti dva sata po podne, a ja ponovo imam onaj osećaj da me baš interesuje šta će uraditi Kimi… Ne, šalim se, gledaću mlade lavove i uživati.