Zemunski klan

U poslednjih nekoliko meseci, na radost dokone televizijske publike, optužbe za uzurpaciju vlasti lopovluka radi razmenjuju se na zasedanjima srpskog parlamenta češće i lakše nego „dobar dan“: opozicija optužuje vlast, vlast podseća opoziciju šta je ona činila dok je vlast vršila, opozicija opoziciji čačka po prošlosti… tuđi gresi se preuveličavaju, sopstveni umanjuju, iako su svi koji u parlamentu sada sede u poslednjih petnaestak godina bili u vlasti ili pri njoj, pa shodno tome, pretpostavka je da znaju načine kako se prsti mogu olizati kad se sa medom radi. Najglasniji i najuporniji u razotkrivanju finansijskih mahinacija bivše i sadašnje vlasti jesu poslanici Srpske radikalne stranke. Neko neupućen, ili možda tek kratkog pamćenja, pomislio bi: moralne gromade su to, sve sâm poštenjačina do poštenjačine. S druge strane, neko maliciozan bi zaključio da je to zato jer imaju najviše iskustva. O uzročno-posledičnoj vezi „vlasti i masti“ je reč.

Efekti radikalske vlasti u Zemunu opisane su, između ostalog, u izveštaju inspektorâ Republičke uprave javnih prihoda, koji su još pre tri godine prečešljali poslovanje Zemunskog poslovno-informacionog sistema. Gole brojke, koje se, doduše, tiču samo izbegavanja plaćanja poreza na dobit ovog javnog preduzeća, posredno pokazuju kako se, kad se ima vlast, može pribaviti protivzakonita materijalna korist, lična ili partijska – svejedno je. Malo pažljivija analiza ovog izveštaja razotkriva jednostavne mehanizme prelivanja budžetkih sredstava u partijsku kasu, a hronološki gledano, kako tokom vršenja vlasti apetiti rastu: u prvoj godini provedenoj na vlasti radikalima su se nepravilnosti mogle na prste nabrojati, u poslednjoj ih je bilo teško prebrojati.

Samohvala radikala da su za četiri godine u Zemunu uradili više nego što su svi njihovi prethodnici za pet decenija nije isprazna. Naprotiv. Niko u novijoj istoriji ove zemlje nije u jednoj opštini za tako kratko vreme uspeo toliko da postigne: posle izbornog fijaska koji su 2000. godine doživeli, za sobom su ostavili dugove u visini dvogodišnjeg opštinskog budžeta, urbanistički haos i mnogobrojne nerešene pravno-imovinske odnose koji se već tri godine povlače po sudovima… kako stvari stoje, još dugo će trajati raspetljavanje njihovog dela.

„To što smo zatekli praznu kasu i nije bio neki problem, bilo je za očekivati“, objasnio je za „Vreme“ Nebojša Simonović, sadašnji direktor zemunskog Javnog preduzeća Poslovni prostor. „Budžet se tako i balansira, da dinamika trošenja sredstava bude u skladu sa prilivom. Problem je što nas je sačekao pozamašan broj nerealizovanih akceptnih naloga za radove na fasadama u centru grada, koje su obnavljane u toku predizborne kampanje 2000. godine, u vrednosti godišnjeg opštinskog budžeta. To jeste urađeno, nema priče, ali nije plaćeno. Kad je vlast promenjena, nalozi su aktivirani.“ Za izvlačenje iz dubioze je, kaže, „zalegla“ gradska vlada koja je pronašla sredstva da dugovanja plati jer, inače, opština ne bi mogla da funkcioniše. To je, u stvari, i bio inicijal finansijske kontrole koja je našla da nije plaćen porez na dobit veličine još jednog opštinskog budžeta. I to su solidarno platili svi Beograđani.

KUPANjE NOVCA: Malo nakon preuzimanja lokalne vlasti i postavljanja direktorâ javnih preduzeća, piše u izveštaju inspektorâ, izvedena je prva operacija prelivanja novca iz budžeta opštine u stranačku kasu: Tomislav Nikolić, u funkciji v.d. direktora JP Poslovni prostor uplatio je na račun Sportsko-rekreativnog centra Pinki, čiji je novopostavljeni direktor bio Aleksandar Vučić, 100.000 dinara ili 30.000 maraka na ime rekreacije zaposlenih. Tome zamerke ne bi bilo, jer lepo je kad se o radničkoj klasi vodi računa, samo da istim tim novcem, već neki dan kasnije, nije plaćen reklamni oglas u stranačkom glasilu „Velika Srbija“ kojim se publika obaveštava da bazen radi. Kasnije, kada je Srpska radikalna stranka ušla u zvaničnu koaliciju sa socijalistima i preuzela deo vlasti u Republici, ovakvi transferi nisu ni maskirani fiktivnim ugovorima: štampanje „Velike Srbije“ plaćano je direktno opštinskim novcem. Plate i honorari novinarima isplaćivani su iz istog izvora.

Na opštinskom platnom spisku našli su se stranački aktivisti, telohranitelji, rođaci i prijatelji. Za mnoge od njih u opštini tvrde da se na poslu nikada nisu pojavili. Među njima su i Petar Panić, čovek koji je nedavno osuđen zbog nanošenja telesnih povreda advokatu Nikoli Baroviću u prostorijama BK televizije, ali i maloletni sin Vojislava Šešelja. Zoran Krasić, narodni poslanik i jedan od osnivača Srpske radikalne stranke, to negira: „Svi su oni obavljali poslove nadzornika poslovnih prostora, što je terenski posao. Neki od njih su telohranitelji bili volonterski, kao aktivisti i van radnog vremena.“ Za zapošljavanje sina predsednika stranke kaže da je i to u skladu sa zakonom i objašnjava: „Nije mu škola išla, pa je Voja insistirao da radi, da ne dangubi. Po zakonu, radni odnos može zasnovati svako ko je navršio petnaest godina života.“

PARE ODMAH, POREZ KAD GOD: Kako opštinski budžet nije nepresušan, a novca nikad dosta, primenjen je recept do tada proveren u drugim opštinama, gde su slični radikalima bili na vlasti: izdavanje dozvola za postavljanje privremenih prodajnih objekata, kioskâ, svakome ko je bio spreman da plati, prodavanje tavanskih prostora da bi bili adaptirani u stanove i, na kraju, dodeljivanje/prodavanje zemljišta za individualnu stambenu izgradnju. Za svog vakta, radikali su prodali dvestotinak tavana, više od 7000 placeva, a koliko je kiosk-dozvola izdato broja se ne zna. Za prodate tavane nije tačno utvrđeno u čijem su vlasništvu, jer tako sklopljene ugovore nije overio ni sud niti poreski organ, te pravno-formalno ni promet nekretnina nije obavljen. Tim novcem radikali su opremali stranačke prostorije, nabavljali i održavali vozni park, naoružavali se, oblačili, rekreirali…

Kako objašnjava sadašnji direktor poslovnog prostora, svi koji su građevinske radove izvršili, adaptirali ili izgradili šta su hteli, podneli su zahtev za legalizaciju i ti će se, nada se, pozitivno rešiti. Problem su oni koji iz bilo kog razloga nisu ni počeli, pa nemaju šta da legalizuju. U jednom slučaju, kaže, kupac je tužio opštinu i spor dobio: sud je dosudio da se kupcu vrati novac sa sve kamatama, što je izašlo na tri i po miliona dinara. U toku je još osam sporova, doduše ne ovolike pojedinačne vrednosti, ali za očekivati je još sličnih tužbi. „Ne zanima kupca ko je sada na vlasti: oni tuže Javno preduzeće, hoće nazad svoj novac koji mu je prevarom uzet, a ko je direktor i ko sedi u upravnom odboru, ne tiče ga se.“ Očekuje da će sud postupiti isto kao u prvom slučaju. „Logično je da kupac nije dužan da sumnja u opštinske institucije. Drugo je pitanje moralnosti samog posla, ali zakonski gledano, zahtev je opravdan. Tako ispada da mi plaćamo ceh koji su radikali napravili“, zaključuje.

BOG I BRADA: Decembra 1998. godine zaključen je ugovor po kome je Radikalna stranka od javnog preduzeća ZIPS zakupila opštinskim parama sveže renoviranu zgradu Magistrata po ceni od 1,52 dinara po kvadratnom metru, što je po tadašnjem kursu bilo oko pola nemačke marke. Mesečna zakupnina je, s obzirom na to da zgrada ima nešto više od 2000 kvadratnih metara površine, iznosila oko 100 nemačkih maraka, znatno manje nego što je bilo potrebno za iznajmiti kiosk u najzabačenijem delu Zemuna. Ugovor je podrazumevao dugoročni zakup, na trideset godina, i celokupna suma od 1.356.919,50 dinara, u tadašnjim parama oko 400.000 maraka, isplaćena je u nekoliko sledećih meseci, kako je ugovorom i predviđeno. Uz poslovni prostor, radikali su iznajmili i nameštaj i opremu i to „platili“ kompenzaciono: za uzvrat, pet kancelarija u prizemlju Magistrata ostalo je na korišćenje ZIPS-u, tačnije redakciji „Zemunskih novina“, odnosno radikalskog stranačkog glasila „Velika Srbija“. Za razliku od prodaje građevinskih parcela, tavana i poslovnog prostora, za ovaj aranžman pribavljena je, kako Zakon nalaže, saglasnost nadležne Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.

U isto vreme, Izvršni odbor zemunske opštine je svojom odlukom „na gazdovanje i raspolaganje“ preneo ZIPS-u kancelarijski nameštaj, kompjutere i telefonsku centralu u dvostruko većoj vrednosti nego što je iznela tridesetogodišnja zakupnina Magistrata, a koji je, svega mesec dana kasnije, ustupljen na korišćenje Srpskoj radikalnoj stranci. Stranačke prostorije su i kasnije više puta dodatno opremane na račun opštine.

Godinu dana kasnije, aneksom ugovora je iz zakupa izdvojeno dvorište Magistrata. Zemljište je ustupljeno za izgradnju privremenog poslovnog objekta – tržnog centra, za izlicitiranih 3.500.000 dinara, odnosno 560.000 nemačkih maraka. Ceo iznos je investitor, sudeći po bankovnim izvodima, isplatio tri meseca ranije.

EPILOG: Dan posle petooktobarskog prevrata, ZIPS se odrekao pet kancelarija koje je do tada koristio, a u trajno vlasništvo Srpskoj radikalnoj stranci predao sav iznajmljeni nameštaj i opremu. Stranka je, za uzvrat, preuzela 40 radnika ZIPS-a, po svoj prilici stranačkih telohranitelja.

Prošle godine, u Četvrtom opštinskom sudu donesena je presuda po kojoj je ugovor o dugoročnom zakupu poništen a Radikalnoj stranci je naloženo da se iseli „sa svim licima i stvarima“ u roku od 15 dana. Iseljenje, u tri navrata pokušano, nije uspelo: za tu priliku okupljeni mnogobrojni aktivisti stranke izvršenje sudske presude nisu dozvolili, dok četvorica policajaca, poslanih da sudskim izvršiteljima asistiraju, nisu uzimali aktivnog učešća uz obrazloženje da je njihov posao obezbeđivanje reda i mira, a ne iseljavanje. Po nalogu Vrhovnog suda, parnični postupak po tužbi zemunske opštine protiv Srpske radikalne stranke vraćen je na početak. Sadržaj odluke za sada je nepoznat kako javnosti tako i strankama u sporu.

Protiv Momira Markovića, naslednika Tomislava Nikolića na mestu direktora ZIPS-a i potpisnika najvećeg broja spornih dokumenata, podneseno je više krivičnih prijava zbog zloupotrebe službenog položaja. Tim povodom neko vreme je proveo u pritvoru. Čitav postupak se otegao, a on se, u međuvremenu, našao na poslaničkoj listi svoje stranke, tako da ga do daljeg štiti poslanički imunitet.

„Za nas radikale Zemun je koncipiran kao ogledna opština“, obećao je na početku vladavine Zemunom Vojislav Šešelj, i upozorio: „Na primeru Zemuna mi ćemo pokazati kako će izgledati radikalska vlast u celoj Srbiji.“ Ovo bi trebalo shvatiti ozbiljno. Srpski radikali, kao tvrde, drže reč.