sa tenerifa / foto: reuters
Tehnički iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (ten) godišnje, od čega se oko 2,7 miliona godišnje nalazi u biomasi, 0,6 miliona u neiskorišćenom hidropotencijalu, 0,2 miliona u postojećim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona u energiji vetra i 0,6 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje u mogućem iskorišćenju sunčevog zračenja
Kamen temeljac za izgradnju prve solarne elektrane u Srbiji, ukupne snage pet megavata i vrednosti 15 miliona evra, položen je na brdu Smiljanića kosa, oko šest kilometara južno od centra Zlatibora na putu prema Prijepolju. Izgradnju ove elektrane zajednički finansiraju kompanija „Dunav osiguranje“ i Elektroprivreda Srbije, uz logističku podršku Opštine Čajetina. Završetak prve faze, snage jednog megavata, očekuje se na proleće 2012, a čitav projekat trebalo bi da bude gotov u narednih nekoliko godina.
Direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragomir Marković je tim povodom rekao da je jedan od najvažnijih prioriteta EPS-a upotreba obnovljivih izvora energije, da EPS mora da menja proizvodnu strukturu koja je trenutno zasnovana na uglju, a šansa za to je u hidropotencijalu, ali i drugim obnovljivim izvorima energije: suncu, vetru, biogorivu. „Ovo je jedan od prvih projekata, spremamo druge velike u oblasti malih hidroelektrana, gde su obezbeđena sredstva od 45 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj“, rekao je Marković i najavio početak radova na prvom vetroparku EPS-a u okolini Kostolca.
Direktorka Dunav osiguranja Milenka Jezdimirović je izjavila da je prva solarna elektrana pionirski poduhvat u kome su angažovani domaći resursi, znanje i infrastruktura, a da je kompanija na čijem je čelu „prepoznala pravu priliku da na nov način investira svoj kapital uz strateškog osiguranika – EPS i uloži prikupljene premije od osiguranja“. Kako je objasnila, ovakav vid ulaganja obezbediće prihode budžetu, unaprediti privredni razvoj, otvoriti nova radna mesta i uticati na zaštitu prirode i životne sredine u Srbiji. Takođe, najavila je da će Dunav osiguranje uložiti i milion evra u izgradnju mini hidroelektrane u Ivanjici.
Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović je rekao da je Zlatibor pogodno tle za izgradnju polja solarnih panela i slična ulaganja u obnovljive izvore energije, jer ima 250 sunčanih dana u godini.
20/20/20: Evropski parlament je 2008. usvojio paket propisa o klimatskim promenama koji ima za cilj da obezbedi smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 20 odsto, unapređenje energetske efikasnosti od 20 odsto i učešće obnovljive energije od 20 odsto u ukupnoj potrošnji energije u EU – do 2020. godine, posmatrano u odnosu na 1990.
Direktiva o obnovljivoj energiji (2009/28/EC) postavlja obavezujuće nacionalne ciljeve koje članice Evropske unije treba da dostignu kroz promociju obnovljive energije u sektorima električne energije, grejanja i hlađenja i u sektoru transporta, kako bi se obezbedilo da do 2020. godine obnovljiva energija čini bar 20 odsto ukupne potrošnje energije u Evropskoj uniji. Direktiva takođe predviđa da će do 2020. godine korišćenje obnovljive energije u transportu – biogoriva, električna energija i vodonik proizveden iz obnovljivih izvora, iznositi najmanje deset odsto ukupne potrošnje goriva u Evropskoj uniji.
Republika Srbija je 2009. godine postala članica i osnivač Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA – International Renewable Energy Agency), kao prve međunarodne međuvladine organizacije koja se fokusira isključivo na obnovljivu energiju. Osnovni cilj Međunarodne agencije za obnovljivu energiju je da postane glavna pokretačka snaga u ubrzanoj tranziciji prema široko rasprostranjenom i održivom korišćenju obnovljivih energija u čitavom svetu, a njene glavne aktivnosti obuhvataju pružanje konkretnih savetodavnih usluga vladama kako industrijalizovanih tako i zemalja u razvoju, vezanih za politiku korišćenja obnovljivih izvora energije, transfer tehnologija i savetodavnih usluga u vezi sa finansiranjem projekata, kao i izgradnju kapaciteta.
Na kraju, potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici Jugoistočne evrope Srbija je preuzela i zakonodavstvo Evropske unije u pogledu energetike, a vezano za zaštitu životne sredine, što će reći paket 20/20/20.
PAD CENA: Nezavisno od ekoloških argumenata, povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora neophodno je da bi država smanjila svoju zavisnost od uvoza, što električne energije, što fosilnih goriva – nafte i gasa. Obnovljivi izvori su, dugoročno gledano, vredna alternativa, naročito jer se, za razliku od konvencionalnih, fosilnih izvora energije, koji će sve više biti opterećeni ekološkim taksama, cena energije iz obnovljivih izvora stalno i značajno smanjuje.
Naime, u poslednjoj deceniji, evropske kompanije za proizvodnju foto-naponske tehnike ostvarile su prosečan godišnji rast od preko 40 odsto i danas promet te industrije premašuje deset milijardi evra. U celoj Evropskoj uniji, u tom sektoru je zaposleno 70.000 radnika, sa tendencijom rasta. Takođe, sa automatizacijom proizvodnje raste i produktivnost, smanjuju se jedinični i sistemski troškovi, pa su cene modula u stalnom padu. Očekuje se da će već iduće godine cena solarnih modula po kilovatu snage biti trostruko niža od one iz 2008. Isto je i sa vetrogeneratorima.
Uprkos tome, proizvodna cena električne energije iz obnovljivih izvora i dalje je viša od one iz konvencionalnih elektrana, a kako direktive Evropske komisije ne važe za investitore, već za države, investitorima je potreban dodatni motiv da ulože svoj novac za opšte ciljeve.
POVLASTICE: U skladu sa evropskom praksom, vlada Srbije je donela paket propisa kojima se regulišu povlastice proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, prema kojima svi oni koji se upuste u komercijalnu proizvodnju električne energije, a za proizvodnju koriste sunce, vetar, vodu, biogas, deponijski gas, gas iz postrojenja za tretman kanalizacionih voda, geotermalne izvore i tome slično, imaju status „povlašćenog proizvođača“.
Povlastice su izražene u evrocentima po kilovat-času isporučene električne energije kupcu – javnom preduzeću za proizvodnju, distribuciju i trgovinu električnom energijom, u ovom slučaju JP EPS, koji će, naravno, taj trošak preneti tarifnim kupcima.
Cena po kojoj je EPS obavezan da otkupi električnu energiju od povlašćenog proizvođača zavisi od toga koji obnovljivi izvor proizvođač koristi. Na primer, u periodu od 12 godina od potpisivanja ugovora o isporuci električne energije, kilovat-čas iz solarne elektrane biće plaćen 23 evrocenta, iz mini hidroelektrane od 7,85 do 9,7 a iz vetrogeneratora 9,5 evrocenti. Koliko za orijentaciju: proizvodnja kilovat-časa u konvencionalnim elektranama košta negde oko 2,7 evrocenti.
Prema okvirnoj računici, solarna elektrana na Smiljanića kosi, kada bude u potpunosti završena, proizvodiće nešto više od 70 megavat-časova električne energije godišnje što, pretvoreno u pare, po sadašnjoj otkupnoj ceni iznosi oko 1,6 miliona evra na godinu, tako da bi investicija bila u celosti otplaćena za deset godina rada, uključujući i troškove održavanja.
Međutim, uredba kojom su ove cene propisane važi do kraja iduće godine, kada će biti doneta nova, sa izvesno nižim otkupnim cenama, ali zasigurno stimulativnim za svakog ko je rad da u taj posao uloži pare. Razumljivo je, stoga, što kompanija Dunav osiguranje namerava da u narednom periodu uloži novac od premija u izgradnju još 50 mini elektrana, od kojih 28 u užičkom regionu.
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije planira da do 2020. godine posebnu pažnju posveti investicionim zahvatima na hidroelektranama. Modernizacija postojećih hidroelektrana je otpočela 2009. godine revitalizacijom po jednog agregata najvećih srpskih hidroelektrana „Đerdap 1“ i „Bajina bašta“. Realizacijom planiranih povećanja instalisane snage u domaćim hidroelektranama („Đerdap“, „Bajina bašta“, „Zvornik“, „Međuvršje“ i „Ovčar banja“), dobiće se više od 200 novoinstalisanih megavata na već postojećim vodozahvatima, bezmalo deset odsto ukupne instalisane snage u domaćim hidroelektranama.
Takođe, u planu su značajne aktivnosti na povećanju energetske efikasnosti i u distributivnom sektoru, pre svega na poboljšanju pokazatelja rada distributivne mreže i uvođenjem koncepta „pametnih mreža“, što podrazumeva nabavku i ugradnju savremene opreme za preciznije potrošnje, dvosmernu komunikaciju sa potrošačima, omogućavanje povećanja kvaliteta isporučene električne energije, bolje praćenje i upravljanje snabdevanjem na distributivnom nivou, kao i značajno smanjenje gubitaka u mreži.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
