foto: facebook
"Eno mi ga stariji brat počeo puštat bradu i ko fol čitat Kuran, a nije nikad uspio doć ni do pola Komandanta Marka", žali se glavnom junaku u romanu Bekima Sejranovića "Ljepši kraj" njegov rođak, pričajući o bratu koji je postao vehabija. Mirza Ganić (19), koji je 8. januara poginuo ratujući u Siriji, sigurno ne odgovara navedenom opisu. Bio je đak generacije u osnovnoj školi, odličan učenik gimnazije u Novom Pazaru, miran i povučen. Ipak je dva meseca pre završetka gimnazije otišao da se bori na strani pobunjenika protiv Bašara el Asada
Iz Sirije je na Fejsbuku pretio smrću doskorašnjoj direktorki novopazarske NVO Urban in Aidi Ćorović, ministru sigurnosti BiH Fahrudinu Radončiću i potpredsedniku srpske vlade Rasimu Ljajiću, jer su se obojica zalagala za usvajanje zakona o zabrani odlaska na strana ratišta. Portal Sandžakhaber je 2. januara preneo vest da je još jedan Novopazarac na sirijskom ratištu, Ebu Malik Es Sandžački, objavio da je Ganić poginuo. Ganić se, međutim, ubrzo oglasio preko svog Fejsbuk profila, navodeći da je poginulo („šehadet postiglo“) šest ljudi sa naših prostora. „Ja sam još tu a Allah najbolje zna razlog… Sa osmehom na licu zbog braće i tugom u srcu zbog mene jer sam još ovde…“, napisao je tada Ganić. Novu, ovog puta tačnu vest o Ganićevoj smrti, uz fotografije njegovog mrtvog tela, ponovo je 8. januara na Fejsbuku objavio Ebu Malik.
Ganićeva smrt u Siriji je samo jedna od sličnih vesti koje već dve godine kruže po regionu. U maju je u Siriji poginuo još jedan Novopazarac, Eldar Kundaković. Mediji u BiH prenose procene bezbednosnih službi ove zemlje da je najmanje šest državljana BiH do sada izgubilo život na sirijskom ratištu. Prištinski list Koha ditore kaže da su u Siriji poginula četvorica kosovskih Albanaca, a Adis Salihović iz Rožaja (Crna Gora) ubijen je u istoj akciji kada i Eldar Kundaković. Tačan broj ljudi iz regiona koji učestvuje u borbama u Siriji nije poznat. U BiH procenjuju da ih je iz ove zemlje najmanje šezdeset, prištinski mediji pišu da u Siriji ratuje oko dvesta kosovskih Albanaca.
ZAKONOM PROTIV RATA: Za većinu „svetih ratnika“ sa ovih prostora, prema poznatim podacima, zajedničko je nekoliko stvari – mlađi su od trideset godina, usvojili su ideje vehabija, na ratište odlaze preko Turske (oni koji ratuju za novac su u manjini). Mahom se pridružuju Frontu Al Nusra, jednoj od najekstremnijih grupa među ustanicima protiv Asada, povezanog sa Al kaidom. Iz Sirije se relativno često oglašavaju koristeći blagodeti interneta. U avgustu je, na primer, na internetu objavljen snimak iz Sirije na kome trojica vehabija iz Bosne i Heregovine pozivaju omladinu da im se pridruži u „džihadu na Alahovom putu“.
O tome ko tačno ljude sa Balkana šalje na sirijske frontove ne objavljuju se precizne informacije, mada je očigledno da je taj odlazak organizovan. Kruže vesti o pripadnicima vehabijskog pokreta koji angažuju „džihadiste“; u BiH je više puta objavljeno da su centri za regrutaciju u vehabijskim komunama u Zenici, Travniku, selu Gornja Maoča, koje je 2010. godine bilo cilj velike policijske akcije. U svim zemljama regiona vlasti se žale da postojeći zakoni ne daju mogućnost sankcionisanja ovakvih postupaka, uz najavu zakonskih promena koje će tretirati odlazak u rat kao krivično delo. Takve najave stižu iz BiH, sa Kosova, a Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije, rekao je da se u predlogu izmene Krivičnog zakona nalazi član po kome bi organizatori koji regrutuju za ratišta bili osuđeni na pet, a mladići koji pođu u ratni pohod na tri godine zatvora. Postavlja se, međutim, pitanje: kako će pretnja zatvorom uplašiti onoga ko želi da žrtvuje život u svetom ratu, a takva je većina mladića koja kreće put Sirije.
Rasim Ljajić je povodom pogibije Mirze Ganića rekao da mu je žao i njega i njegove porodice, pominjući da je on treći dečak iz Pazara koji gine, a da nema reakcije islamskih zajednica (u Srbiji postoje dve), koje se „bave svim drugim stvarima osim verom“. Na pitanje „Vremena“ kakav je stav Islamske zajednice u Srbiji o činjenici da pojedini mladi ljudi iz Sandžaka odlaze u Siriju, i da li IZ u Srbiji ima saznanja ko su ljudi pod čijim uticajem se to dešava, Rešad ef. Plojović, direktor medrese Gazi Isa-beg u Novom Pazaru, odgovorio je da on, „kao čovek i službenik IZ, iskreno žali što pojedini mladi ljudi sa ovih prostora odlaze iz Sandžaka sa spremnošću da, ukoliko je potrebno, žrtvuju svoj život želeći da doprinesu borbi obespravljenih za svoju slobodu i osnovna ljudska prava. Smatram da je bitno da svaki Bošnjak i musliman iz Sandžaka ostane u svom mjestu i nastoji dati doprinos za bolju budućnost svog i svih naroda sa kojima dijeli životni prostor. IZ nema saznanja ko je posrednik u slanju mladih ljudi u Siriju, ali je ubjeđena da to znaju, da mogu i moraju znati državne službe, mislim na obavještajne i službe bezbjednosti.“ Plojović, između ostalog, misli da državne službe o tome „ne obavještavaju javnost i ne žele javno govoriti kako bi ministri poput Ljajića u Srbiji ili Radončića u Bosni mogli paušalno i neargumentovano optuživati IZ i njeno rukovodstvo za sve probleme, pa i ovaj… Državne službe su dužne dati odgovor na ovo pitanje, vladajuće garniture su dužne obezbjediti radna mjesta mladima Sandžaka i prosperitetnu budućnost u kojoj će mladi vidjeti mjesto za sebe. Nažalost, to se još ne dešava, a imajući u vidu ko čini vlast u Sandžaku slabi su izgledi da će to i biti.“
MANIPULACIJA ISLAMOM: Sead Biberović, izvršni direktor NVO Urban in, kaže za „Vreme“ da je gubitak mladog čoveka žalost i strašan događaj, ali da je suština u pitanju – ko ga je naterao da pogine. „Ne da se bori, nego da pogine, oni žele da poginu.“ Biberović kaže da ne zna konkretno ko u Novom Pazaru vrbuje mlade ljude za odlazak u Siriju, ali da veruje da su za to odgovorni i pojedinci iz Islamske zajednice u Srbiji. „Javna je tajna da je Zukorlić doveo vehabije ovde, ne kažem da on nagovara mlade da idu u rat, nije ni mogao da zna da će se zaratiti u Libiji i Siriji, ali ovo je posledica. Počelo je sa manjim incidentima od strane vehabija, najteži je u tom prvom talasu bio sprečavanje koncerta Balkanike 2006. godine. Od, iz ove perspektive, minornih incidenata, stiglo se do ugroženosti.“
Biberović smatra da se na internet portalima koji podržavaju Zukorlića promoviše mučeništvo šahida. „Veličanje tih mladih ljudi je poluzvanična politika. Stvorena je takva atmosfera da će i oni koji ne misle tako, ako ih prozovu, reći ono što je opšteprihvaćeno o žrtvovanju, herojima koji su poginuli na Alahovom putu. Mislim da to nema veze sa islamom, to je pokušaj manipulacije islamom.“
Biberović kaže da u širi kontekst onoga što se dešava spada i decenijsko veličanje zločina „druge strane“ u proteklim ratovima u Jugoslaviji od strane ekstremista u pravoslavnoj i katoličkoj crkvi, kao i sve izraženije siromaštvo. „Grad gde mladi ljudi ne uče, već mnogi kupe diplomu, ali znaju da neće ni sa tom kupljenom diplomom dobiti posao koji se deli samo po stranačkim linijama, plodno je tle za ekstremizam, i verski i svaki drugi.“
Pojedini internet sajtovi na kojima se oglašavaju vesti iz Sirije smrt gotovo da reklamiraju. Sve pršti od pozivanja u sveti rat, slavljenja pogibija u borbi protiv nevernika (šiitskih alavita, jedne od sekti u islamu). U tim komentarima je, ipak, najmanje znanja o veri i spoljašnjem svetu, u koji spada i Sirija. Malo ko se od internet-ratnika osvrnuo na činjenicu da su Mirza Ganić i svi šehidi poginuli poslednjih nedelja pali u okršajima nekadašnjih saveznika (vidi okvir), koji su preko noći jedni druge proglasili za izdajnike i nevernike. U prljavom ratu poput onog koji se dešava u Siriji mesta za Boga nema, a profitiraju samo oni koji u taj rat šalju dobrovoljce.
Na severu Sirije od početka januara traju žestoki sukobi između različitih frakcija pobunjenika protiv Bašara el Asada. Na jednoj strani su pripadnici radikalne Islamske države Iraka i Levanta (ISIL) i nekoliko srodnih pobunjeničkih grupa, na drugoj Sirijska slobodna armija i druge „umerenije“ pobunjeničke struje. Ekstremistički Islamski front i Front al Nusra su se pocepali, delovi su uz ISIL, dve brigade su se pridružile suprotnoj strani. Traju i sukobi sa Asadovim snagama; širom zemlje haraju i nebrojene razbojničke bande koje kao izgovor za pljačku i ubijanje koriste veru, ideologiju, naciju…
Ujedinjene nacije su objavile da više neće davati podatke o broju poginulih u Siriji zbog nepouzdanih izvora; poslednje procene UN-a, date pre dva meseca, govorile su o više od 100.000 ubijenih, i više od 2,5 miliona izbeglica. Za 22. januar najavljena je međunarodna konferencija o Siriji u Švajcarskoj, ali ni konferencija ni njen eventualni ishod nisu izvesni. Asad je više puta ponovio da nema nameru da siđe sa vlasti, a ne zna se ni ko će se iz pocepane sirijske opozicije pojaviti na konferenciji.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
