Zdravstveni karton mršave boginje

Ako uporedite antropomorfne figurice iz Lepenskog Vira sa onim koje arheolozi pronalaze u Vinči, od verovatno povezane, ali pola milenijuma poznije i bitno razvijenije neolitske kulture, zapazićete kako su vinčanske figure žena vitkije i sa skladnijim stasom. Naučnici bi rekli da je to otud što se uz razvoj trgovine promenio ideal lepote, pa tako i predstave u praistorijskim kultovima plodnosti, iz kojih će kasnije izrasti čitava mreža religijskih verovanja u Veliku, Trojnu ili Belu boginju Zemlje.

Tako će se boginja Gea kroz milenijume menjati, od svojih velikih oblika u kamenom dobu do mršavih nožica helenističkih boginja, prateći izmene samog sveta i tehnološki napredak ljudi koji će je sa vekovima sve manje i ređe obožavati, uprkos tome što će ona postajati sve tanja i privlačnija.

No, kako Gea izgleda danas, kad je od svevideće titanke koja upravlja silama planete za većinu ljudi postala samo slovo u arheološkom leksikonu? Ako nastavimo niz i uporedimo je sa stanjem njenog astronomskog predloška na početku XXI veka, Geu nećemo zateći samo slomljenu i izbledelu od anoreksije, već ozbiljno otrovanu i zaraženu svakojakim infekcijama, praćenih hroničnim visokim pritiskom, malim kapacitetom pluća i vodom koja nadolazi.

Lekarski termometar pokazuje da joj je temperatura već nekoliko decenija ozbiljno povišena. I da još uvek raste. Uskoro se može očekivati da pređe onu granicu kad će dobiti žestoke napade groznice i pokrenuti termoregulacionu povratnu spregu, u pokušaju da se izbori sa tumorom koji je uništava.

U takvoj neizvesnosti ona je dočekala i ovogodišnji Dan planete, 22. april, koji naravno ni juče, ni prethodnih godina nije bio nikakva svetkovina njenom božanstvu. Dan planete se generalno smatra za najvažniji globalni ekološki događaj. Kako procenjuje organizacija Earth Day Network, u njemu svake godine učestvuje više od pola milijarde ljudi, zbog čega ga nekad nazivaju „najmasovnijim građanskim praznikom na svetu“.

U svetu se, inače, obeležavaju i brojni drugi ekološki dani, kao što je Dan zaštite životne sredine (koji se obeležava 5. juna), ali nijedan nije po svojoj spontanosti i raznovrsnosti toliko u duhu same planete, budući da su svi ostali ekološki datumi izabrani po dogovoru raznih međudržavnih organizacija da označe nekakvo potpisivanje ili izglasavanje, dok je Dan planete, uslovno govoreći, jedna spontana manfiestacija planetarnih razmera.

MASOVNI POKRET: Dan planete Zemlje je prvi put obeležen 22. aprila 1970. godine u SAD, u erupciji brige za životnu sredinu. Tog dana je, sa željom da zaštiti planetu, na ulice izašlo više od 20 miliona Amerikanaca, što je bio prvi masovni i javni zahtev da se obrati pažnja na ekologiju. Mnogi ekolozi smatraju da je taj događaj bio prekretnica u istoriji oblikovanja ekološke svesti.

Skup su ekolozi pažljivo pripremali punih godinu dana, na inicijativu američkog senatora Gejlorda Nelsona i borca za zaštitu životne sredine Denisa Hajesa. Datum je izabran zbog višestrukog značenja, pošto je 22. april dan rođenja čak trojice poznatih ekologa: glumca Edija Alberta (1906–2005), prirodnjaka Džona Mjuira (1838–1914) i agronoma Julijusa Mortona (1832–1902).

Zanimljivo je da su se obeležavanju Dana planete protivile konzervativne snage u SAD, a ekolozi su optuživani za saradnju sa Sovjetskim Savezom. Igrom slučaja, 22. april je rođendan tvorca oktobarske revolucije – Vladimira Iljiča Lenjina.

Međutim, ovaj pokret je postajao sve popularniji, da bi od 1990. godine izašao iz američkih okvira i raširio se kao globalni fenomen. Danas je u njegovo pokretanje svake godine uključeno više hiljada ekoloških organizacija i više od 170 država. Broj ljudi koje Dan planete okuplja, sasvim paradoksalno, verovatno je veći od broja ljudi koji su dosad praznovali bilo kakve dane drevne Velike majke.

KLIMA: Glavni podsticaj milionima ljudi da se pokrenu i nešto učine poslednjih godina bio je problem globalnog zagrevanja. Zbog sagorevanjem fosilnih goriva u industriji i pri proizvodnji energije, tokom poslednja dva veka se za 30 odsto povećala emisija ugljen-dioksida i drugih „gasova staklene bašte“.

U inače prirodnom procesu grejanja planete, Zemljina atmosfera je zbog više CO₂ počela da zadržava više dugotalasnog Sunčevog zračenja, što je podiglo srednju temperaturu planete. Prema rezultatima objavljenim u Četvrtom izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), srednja globalna temperatura je od 1900. porasla za 0,6 stepeni Celzijusa, a ako se ništa ne učini, do 2100. mogla bi da poraste između 1,4 i 5,8 stepeni.

Posledice takvog rasta globalne temperature prete da ugroze prirodno okruženje i dosadašnji način života, dok bi se nivo mora mogao podići čak i za sedam metara. Kako bi se nešto preduzelo, ekološki pokreti i mnoge svetske vlade pozivaju na smanjenje emisije CO₂, koje bi moglo bar da zaustavi dalje oboljevanje Gee.

Međutim, glavna nevolja je što se lečenje, od prihvatanja zajedničke dijagnoze do najpogodnije terapije, oteglo i usporilo oko pitanja upravljanja „zdravstvenim fondovima“, pre svega zbog protivljenja administracije prethodnog američkog predsednika Džordža Buša da nešto učini na ovom planu.

KRIZA: I taman kad su se posle prethodne, Međunarodne godine planete i pobede Baraka Obame na američkim predsedničkim izborima, nekako podesili politički uslovi da se dalje uništavanje planete zaustavi pre opasnih metastaza, izbila je teška ekonomska kriza zbog koje je, u tom lečenju, većina lekova postala preskupa i nedostupna.

Zato je ovogodišnji Dan planete i naišao umotan u boje ekonomske krize, koja je pitanja životne sredine u većini zemalja gurnula u drugi plan. Nezgodno je što se to događa baš u godini kad bi u Kopenhagenu u Danskoj trebalo da dođe do usvajanja jednog novog protokola uz Okvirnu konvenciju UN-a o klimatskim promenama.

Ako ne bude zbog krize osujećen, novi protokol bi u borbi protiv globalnog zagrevanja trebalo da od 2012. zameni ne naročito uspešni Kjoto protokol, oko koga, kao medikamenta, nikada nije ni postignuta puna saglasnost.

Nova rešenja, koja se oslanjaju na takozvani „novi zeleni dil“ američkog predsednika Baraka Obame, podstiču nešto drugačiji mehanizam trgovine emisijama CO₂ (takozvani cap and trade mehanizmi), umesto dosadašnje trgovine ugljeničnim kreditima.

DIJAGNOZE: Hoće li borba protiv klimatskih promena ipak biti zaustavljena zbog ekonomske krize? Neki ekonomisti veruju u sasvim suprotno – da bi rešavanje klimatskih problema moglo podstaći ulaganja u nove zelene tehnologije, što može dati i novi zamajac posrnuloj svetskoj ekonomiji.

Takve pretpostavke je, na skupu klimatologa u Kopenhagenu prošlog meseca, potvrdio i lord Nikolas Štern, poznati ekonomista, bivši direktor Svetske banke i autor izveštaja iz 2006. godine o posledicama klimatskih promena (koji procenjuje da će globalno zagrevanje do 2050. godine koštati svetsku ekonomiju kao jedan veliki svetski rat). No, Štern je upravo na ovom skupu upozorio da su njegove procene bile previše optimistične jer emisije CO₂ rastu većom brzinom od procenjene.

Nažalost, kao što je nemoguće predvideti ishod same krize, bez obzira na izuzetno pouzdane klimatološke modele, naučnici ne mogu za tako duge periode sa sigurnošću proceniti prave razmere nevolje, kao ni pravu brzinu kojom se planeta zagreva. Međutim, oko same dijagnoze Geinog trenutnog stanja stručnjaci se gotovo sasvim slažu.

Kako u svojoj već kultnoj knjizi Neprijatna istina navodi neformalni lider klimatskog pokreta, bivši američki potpredsednik i nobelovac Al Gor, broj naučnih članaka o klimatskim promenama koji su u poslednjoj deceniji objavljeni u stručnim časopisima i podvrgnuti naučnoj recenziji iznosi 928. A procenat onih koji globalno zagrevanje dovode u pitanje iznosi – nula odsto.

Međutim, u periodu kad su investicije usporene, a neke države poput Nemačke najavljuju da ne mogu dostići ciljeve u smanjenju emisije CO₂, teško da se može očekivati šira reakcija na takve podatke. „Teško je naterati čoveka da nešto razume kada mu plata zavisi od toga da ne razume“, napisao je pre punog veka i drugim povodom američki pisac, socijalista i novinar Apton Sinkler (1878–1968). Nevolja je što stanje planete, izvesno, zavisi od veličine tog razumevanja.