Vodič za sluđenog građanina

ANTIBOJKOT

Kampanja zvaničnog Beograda uz pomoć zvaničnog Brisela protiv onih opozicionih partija i organizacija u Srbiji koje su se opredelile za bojkot parlamentarnih izbora. Svi predstavnici međunarodne zajednice više puta su izjavili da bojkot nije rešenje. S druge strane, tek pošto je bojkot postao jedan od ciljeva subotnjih protesta po gradovima Srbije, koji su otpočeli decembra 2018. i trajali s više ili manje uspeha sve do korona krize marta 2020, zvaničnici Evropske unije su se prvi put tokom osmogodišnje vladavine SNS-a zainteresovali za političku krizu u Srbiji, razorene institucije, proteste protiv vlasti, bojkot parlamenta, korupciju i kriminal u zemlji, neslobodu medija i ugrožavanje ljudskih prava. Zato je leta prošle godine odlučeno da Brisel bude medijator razgovora između vlasti i opozicije u Beogradu. Cilj razgovora pod nadzorom EU bio je poboljšanje izbornih uslova i vraćanje opozicije u okvire „demokratskog izbornog procesa“. Nastojanje EU da se „bojkotaški front“ na svaki način poništi, ili makar značajno oslabi i privede za pregovarački sto s vlašću, u delu srpske javnosti tumači se kao potreba da se Vučićevi izbori učine „makar formalno“ demokratskim kako bi njegova vlast posle izbora imala „makar formalni“ legitimitet da okonča kosovsko pitanje. Razgovori nisu doneli značajne promene u poboljšanju izbornih uslova, usledila je korona kriza i vanredno stanje tokom kojeg je, kao i posle njega, vladajuća Srpska napredna stranka nastavila svoju predizbornu, funkcionersku kampanju u liku Aleksandra Vučića, kao i antibojkot kampanju – SNS je sve vreme isključivo fokusiran na političke organizacije i njihove lidere koji zagovaraju neizlazak na izbore.

BOJKOT

Ništa kao ideja bojkota nije uznemirilo osmogodišnju vlast Aleksandra Vučića, koliko god bile dobronamerne kritike da je „besmislen“ i „propao“ jer se ne zna „šta posle“. Početak razbijanja bojkotaškog fronta simbolično je počeo odlukom grupe mladih ljudi iz Udruženja „1 od 5 miliona“ da izađu na izbore iako su više od godinu dana predvodili građane i opoziciju u protestima čiji je jedan od glavnih ciljeva bio upravo bojkot izbora do ispunjenja zahteva za demokratske i slobodne izbore. Paranje bojkota poput čarape nastavljeno je u salonskim preispitivanjima o „aktivnom“ i „pasivnom“ bojkotu, „pravoj“ i „lažnoj“ opoziciji. Stranke koje su do pandemije bile jedinstvene u odluci da bojkotuju izbore, posle vanrednog stanja vide svoju šansu 21. juna. Mada govore da su izborni uslovi gori nego što su bili, nadaju se parlamentarnoj borbi ako preskoče cenzus od tri odsto. Još jedno razbijanje Demokratske stranke pred izbore, koji je u opozicionom frontu za bojkot izbora, zaličilo je na završnicu antibojkot kampanje Aleksandra Vučića. U tumačenjima koliko bojkot zaista ima smisla zaboravlja se jedan faktor – ljudski. Da li će uspeti ili propasti ne zavisi od stranaka, udruženja i političkih organizacija koje ga podržavaju ili ne. Zavisi isključivo od odluke svakog pojedinca s pravom glasa hoće li 21. juna prošetati do biračkog mesta.

BAKLJADA

Huliganske orgije na krovovima zgrada u vreme vanrednog stanja kao odgovor na lupanje u šerpe građana Srbije, koji su svake večeri u 20.05 pravili „buku protiv diktature“. Bakljada na krovovima izazvala je kod mnogih asocijacije na događaje iz Hitlerove Nemačke. U Srbiji 2020. ukazuje na tajnu vezu države s huliganskim grupacijama s ovdašnjih stadiona. Prva ljubav zaborava nema. Aleksandar Vučić nikad nije krio kako je ponosan na svoju biografiju pa i deo sa „šipke na severu“; bakljade sa zgrada širom Srbije u vreme vanrednog stanja shvaćene su i kao poruka predsednika države da, uz regularnu, kontroliše i poseduje i sopstvenu vojsku.

BOŠKO OBRADOVIĆ

Svi imaju pravo da se promene. I Boško Obradović tvrdi da ima to pravo. Promenio se, posle jedanaest dana „strogog posta“ reče, inače poznatog kao „štrajk glađu“. On više ne mrzi, ne želi da bude nasilan, ne želi da izaziva nered i konflikte koje je dosad preferirao, odlučio je da prvo smiri sebe, a sve političke aktere poziva na dijalog i mir. Obradović kaže da su se „rodile“ nove „Dveri“ koje će biti faktor jedinstva i sabiranja, a ne više faktor podela. Najpopularnija „promena“ među srpskim političarima dosad je ona koja se dogodila u Aleksandru Vučiću, kad je od nacionaliste i zagovornika ideje o velikoj Srbiji postao evrofanatik.

CECA

Pojavila se Svetlana Ražnatović u gledanoj emisiji „Hit tvit“ TV Pink i ukrstila koplja s Čedomirom Jovanovićem na temu ko je bio u lošijem društvu početkom dvehiljaditih. Ta slika iz ružičastog studija, slika je kontinuiteta raspada države, podsetnik da se od Sablje naovamo nije ništa promenilo. Paradoksalno, delovalo je da su svi u toj emisiji – i Željko Mitrović i Jovanović i udovica Željka Ražnatovića Arkana – svoji na svome. I svako je tu izabrao svoje društvo. I Ceca i Čeda.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ

Konačno u pravom društvu; videti pod CECA.

DIJALOG

Reč koja je izbrisana iz političkog vokabulara Srbije. Ne postoji. Ne samo da ne postoji dijalog između vlasti i opozicije, ovde nema nikakvog društvenog dijaloga jer ova vlast ne razgovara ni sa jednom društvenom grupom ni o čemu. Oni ne razgovaraju sa arhitektama, ne razgovaraju sa nezavisnim ekonomistima, ni sa domaćim privrednicima, oni isključivo vode monolog. Ako ih neko kritikuje iz opozicije, napadnu ga salvama medijskih uvreda, a ako ih neko od stručnjaka prozove za nešto, samo ga ignorišu. Zato gotovo nadrealno deluje izveštaj predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković preko video-linka Vladimiru Bilčiku, izvestiocu Evropskog parlamenta, i Tanji Fajon, šefici Delegacije EP za odnose sa Srbijom o „aktivnostima koje su preduzete u cilju poboljšanja uslova za održavanje predstojećih parlamentarnih izbora“. Gojkovićeva je evroparlamentarcima saopštila da je „sve što je dogovoreno u tri runde međustranačkog dijaloga – ispunjeno i da se primenjuje“. Danas, uz evroparlamentarce, na dijalog poziva i Boško Obradović, predsednik „Dveri“ koji se godinu i kusur dana zalagao za bojkot i poručivao da sa vlašću razgovora nema; videti pod boško obradović.

DEMOKRATSKA STRANKA

Mučno podsećanje da srpsko društvo posle raspada SFRJ nije demokratsko. DS nije ispunila svoj cilj. Početkom dvehiljaditih, kada je posle 5. oktobra, kao stožer demokratskih promena u Srbiji, postala stožer vlasti, dozvolila je raspad srednje klase na početku tranzicije. Hronična nepopularnost DS-a potiče od reformatorskog zadatka koji je preuzela devedesetih. DS je stekao popularnost samo u vreme Tadićeve vladavine. Bila je to već zona opasnog populizma i partokratije. Danas se ocenjuje kao platforma s koje smo uvedeni u naprednjački scenario. Odavno izmrcvarena i skoro nevidljiva na političkoj mapi Srbije, Demokratska stranka je i pred ove izbore u agoniji između preostalih demokrata koji bojkotuju izbore i onih drugih koji žele na izbore. Vučiću, kažu, treba potvrda za Brisel: njegovi izbori su ipak demokratski ako DS učestvuje u njima.

DRAGAN ĐILAS

Najveći kamenčić u cipeli Aleksandra Vučića i zagovornik kampanje bojkota. Izložen brutalnoj baražnoj medijskoj vatri koja je proporcionalna strahu Aleksandra Vučića od mogućnosti da stari takmac, koji ga je nekada pobeđivao na beogradskim izborima, ne dođe u poziciju da se obrati građanima Srbije preko medija s nacionalnom frekvencijom. Istina, Đilas verovatno za mnoge na opozicionom spektru nije prvi izbor, ali nema sumnje da ga permanentno razvlačenje prorežimskih tabloida preporučuje za najubedljivijeg oponenta Aleksandru Vučiću.

IZBORI 2020.

Ovo nisu izbori za pobedu Aleksandra Vučića. Izborna pobeda SNS-a i Aleksandra Vučića je izvesna. SNS se, dakle, ne bori za pobedu, niti za rezultat izbora, SNS se bori za legitimitet. Zato formira koalicije, obezbeđuje potpise izniklim strančicama pred izbore. Zato je jedino pitanje: hoće li ljudi koji ne žele da glasaju za SNS poslušati bilo koga u svojoj odluci da (ne) izađu na izbore? O legitimitetu izbora će odlučiti „kućni listići“ – ljudi koji tog dana budu ostali kod kuće.

„LAŽNA OPOZICIJA“

Naziv potekao od bojkot opozicije za političke organizacije, koalicije i stranke koje nisu deo SNS-ove vlasti, ali izlaze na izbore i u vrlo kratkom roku uspevaju da sakupe potpise za svoje izborne liste.

MEDIJI

Uz časne izuzetke, mediji u Srbiji danas su ogledalo Aleksandra Vučića. Služe tome da ostvare Vučićevo pravo da nas laže sve; slika i prilika današnjih medija je virtuelni predizborni skup Aleksandra Vučića; videti pod onlajn digitalna konvencija.

PANDEMIJA

Svetska pošast, ali iz Vučićevog ugla samo još jedna od „afera“, ovog puta svetskih razmera, koju je upregao u svoju neprekinutu predizbornu kampanju.

„PRAVA OPOZICIJA“

Do pandemije virusa korona i vanrednog stanja, opozicione stranke, udruženja građana i pokreti okupljeni oko ideje bojkota i Saveza za Srbiju Dragana Đilasa, sebe su nazivali „pravom opozicijom“ i time se ograđivali od „lažne opozicije“ koja je još nazvana i „Vučićevom opozicijom“ jer je donela odluku da izađe na izbore, a i način na koji su neki od njih sakupili potpise za svoje liste bio je u najmanju ruku diskutabilan. Posle vanrednog stanja je nastavljeno osipanje „prave opozicije“, a lista „lažnih opozicionara“ je počela da se uvećava.

ONLAJN DIGITALNA KONVENCIJA

Mera Vučićeve političke egzistencije. Smejati se Vučiću zato što razgovara s televizorima je besmisleno, to je njegova prirodna sredina poslednjih osam godina. Za vreme korona krize i preporuka o socijalnom distanciranju to je sasvim primeren način za predizbornu kampanju, posebno u Srbiji koja je ionako iskreirana po modelu Mitrovićevog imaginarijuma (videti pod željko mitrović). Aleksandar Vučić je osam godina na svaki način, pa i socijalno, distanciran od svih koji ne misle kao on, te je njegov razgovor s televizorima – slika i prilika njegove vlasti. Nasuprot njegovim ranijim gromopucatelnim najavama da će se on jedan protiv petnaest opozicionih lidera boriti u TV duelima, sada je sam u studiju pretvorenom u čet rum (chat room).

STO EVRA

„Novac iz helikoptera“. Ne moramo ga uzeti, ali ćemo ga svakako vratiti. Ideja Aleksandra Vučića da jedna od mera iz ekonomskog paketa pomoći privredi i stanovništvu za ublažavanje posledica krize izazvane virusom kovid-19 bude podela po 100 evra svim punoletnim građanima Srbije. Nije poslušao Fiskalni savet, upozorenja ekonomista, zapravo nije poslušao nikog. Tipičan Vučićev predizborni gaf. Da je imao časne namere, taj novac je mogao stići na račune građana i u septembru i u decembru. Ali on mora da ih izdeli pred izbore. Izgleda kao direktna kupovina glasova jer nikoga taj novac ne može da spase, nema uticaja na privredu, na rast domaće potrošnje. Sto evra će se potrošiti bilo gde, u tuđim trgovinskim lancima, umesto da su, kako su privrednici predlagali, podeljeni vaučeri da bi se podstakla domaća proizvodnja, recimo. Istovremeno je bio i snažan pritisak na ljude da se odreknu sto evra. Uzimala – davala. Pritom Aleksandar Vučić deli novac građana – građanima, a predstavlja kao da je njegov lično; videti pod vučićevo pismo penzionerima.

SERGEJ TRIFUNOVIĆ

Pokret slobodnih građana. Izgleda kao da najviše rizikuju. Nezahvalna uloga. Teško da mogu biti pozitivno iznenađenje izbora. Još skupljaju potpise za izbornu listu. Deo bojkot opozicije ih već tretira kao „korisne idiote“ Vučićeve mašinerije. To što ne mogu realno ništa da dobiju ne znači da ne mogu mnogo da izgube. U nekom budućem sabiranju opozicije, PSG-u neće biti zaboravljeno da su bojkot opoziciji u finišu ovogodišnjih izbora okrenuli leđa.

SPS

Simbol tridesetogodišnje vlasti u Srbiji. Čas ih vidiš, čas ih ne vidiš, ali uvek su tu. Čekaju da vide kakvu će kampanju voditi SNS, pa će s predizbornim skupovima, pod ruku s Palmom, verovatno početi iz Jagodine. Što bi rekao Ivica Dačić, predsednik SPS-a i ministar spoljnih poslova, nisu valjda blesavi da ne budu deo vlasti.

SNS

Prosečan aparatčik SNS-a sada samo razmišlja o tome šta se Vučiću sviđa, a šta ne. Važno je što bolje se pozicionirati u stranačkoj vertikali: oni koji su tu kako da ostanu, a oni koji nisu, kako da se dokopaju što bolje pozicije. Omiljeni sport: čitanje misli predsednika stranke.

SNEŽANA DAKIĆ

U vreme kada su režimsko-medijskoj mašineriji SNS-a puna usta „struke“, slika i prilika funkcionisanja Vučićeve države svakako je nedavno saznanje da je TV voditeljka Snežana Dakić zaposlena kao PR u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu energiju. Ništa novo, lepo su prošli i drugi potpisnici podrške liste SNS-a za prethodne izbore. Nije novost da su mnoge javne ličnosti preko članske karte ili podrške SNS-u dobile državni posao, ali makar je to bilo „u struci“. Ovde je nešto drugo zastrašujuće. Izbori u Srbiji znače da građani glasaju za Snežanu Dakić u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu energiju ili za Lidiju Vukićević u „Prosvetnom pregledu“. Mislite o tome.

ŠTRAJK GLAĐU

Ko se prvi sledeći seti štrajka glađu biće glasno ismejan. Karikaturalno gladovanje profesora Miladina Ševarlića, Boška Obradovića, Aleksandra Martinovića i Sandre Božić ispred Narodne skupštine neukusni je performans u državi s milion svakodnevno gladnih. To ovde ne može biti vid očajničke političke borbe. Ono što bi u normalnom svetu izazvalo empatiju, solidarnost, i predstavljalo otrežnjenje, kako za vlast tako i za opoziciju, u Srbiji je komedija.

UJEDINJENA DEMOKRATSKA SRBIJA

Izborna lista pod rednim brojem sedam sastavljena je od sledećih političkih organizacija, udruženja i stranaka: Vojvođanski front, Srbija 21, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka moderne Srbije, Građanski demokratski forum, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Demokratski blok, Zajedno za Vojvodinu, Unija Rumuna Srbije, Vojvođanska partija, Crnogorska partija. Na spisku je 238 kandidata za poslanike, od mogućih 250. Prema redosledu kandidata, „Srbija 21“ u UDS-u vodi glavnu reč: prva četiri predložena parlamentarca su Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miljana Jovanović i Gordana Čomić. Peti je večiti poslanik Nenad Čanak (LSV), šesti Tomislav Žigmanov (DSHV), sedmi Bojan Kostreš (LSV), deseta Tatjana Macura (SMS), trinaesti Aleksandar Olenik (GDF), šesnaesti nekadašnji novinar Zoran Ostojić (Srbija 21)… Kako se dogodilo da jedno novo udruženje građana „Srbija 21“ dobije takvu „koalicionu moć“ uprkos činjenici da Zakon ne dozvoljava koalicije između udruženja građana i političkih stranaka, što je ovde bio slučaj? Miljana Jovanović, bivša članica Pokreta „Otpor“, danas iz organizacije „Srbija 21“, preuzela je stranku romske nacionalne manjine „Jekhutno ćidimos čaćimasko“ (Jedinstvena stranka pravde), čiji je zastupnik bio Dejan Matić i preregistrovala je u „Demokratski blok“, sa sedištem na adresi Terazije 1, gde je registrovano i Udruženje građana „Srbija 21“. Formalno-pravno su tako izbegnuta sva zakonska ograničenja da ova koalicija izađe na izbore. Ministar državne i lokalne samouprave je Branko Ružić, bez kojeg tako ekspresno preregistrovanje stranke nije moguće. Inače, Ujedinjena demokratska Srbija je većinu od 10.000 potrebnih potpisa za republičku listu sakupila u Lebanu.

Ima li, pobogu, nekog kome ovde nešto nije jasno?

UZBUNJIVAČ ALEKSANDAR OBRADOVIĆ

Paradigma borca za slobodu u Vučićevoj Srbiji. Sam, prepušten svojoj sudbini, nezaposlen, nezaštićen i potpuno marginalizovan. Umesto da posluži kao ohrabrenje drugima da progovore o Vučićevom režimu, vlast je njegov slučaj iskoristila za distribuciju straha širom Srbije.

VIRTUELNI PREDIZBORNI SKUP

Videti onlajn digitalna konvencija.

VUČIĆEVO PISMO PENZIONERIMA

Predsednik SNS-a i predsednik Srbije državnim parama finansira kampanju svoje stranke za parlamentarne izbore 2020: „Obezbedili smo 4000 dinara jednokratne pomoći i još 100 evra za svakoga od vas kao rezultat marljivog i uspešnog rada naše države, ali i kao znak pažnje prema vama koji ste toliko toga uradili za našu državu“, stoji u ovom pismu iz SNS-a koje je stiglo na kućne adrese penzionera sa potpisom Aleksandra Vučića i predizbornim sloganom SNS-a u zaglavlju pisma „Za našu decu“. Pisma tog tipa smo već videli, ništa tu nije preterano sporno, nego SNS i Vučić lično sebi pripisuju zaslugu za novac koji su podelili, kao da je njihov. Novac je dat građanima Srbije iz budžeta Republike Srbije, a predstavljaju kao da ga daju iz svog džepa što je vrhunac bezobrazluka i beščašća; videti pod sto evra.

ŽELJKO MITROVIĆ

Simbol nedodirljivosti u Srbiji. Apsolutno iznad svega i svih. Od svoje televizije koja ima ne nacionalnu, nego Vučićevu frekvenciju, napravio je visokotoksični i kancerogeni imaginarijum koji se izliva po celoj Srbiji. Od državnih „helikopter para“ živi godinama, proizvodi najveće đubre na televiziji, ali mirno spava jer je uvek na frekvenciji svake vlasti, zato može da urinira po svima, akademicima, lekarima, zamlaćuje narod svojim nadrilekarstvom u borbi protiv virusa korona i da ne odgovara ni za šta. Između njegovog TV imaginarijuma i SNS-ovog izbornog imaginarijuma nema nikakve razlike.