Vlada u kokpitu

Jedna od najvećih avio-kompanija na svetu Lufthanza objavila je nedavno bilans gubitka za samo prvih par nedelja iračke krize – 356 miliona dolara manjka dovelo je ovu kompaniju na ivicu bankrota; poređenja radi, to je suma koju JAT napabirči u svom trogodišnjem poslovanju. Trend nezapamćenih gubitaka koji prati svetske avio-kompanije još od 11. septembra zahvatio je i JAT koji i iz drugih razloga već godinama tiho propada. No, suštinska razlika u našim i svetskim prilikama je u tome što je većina država reagovala u nameri da zaštiti nacionalni avio-saobraćaj.

„Istina je da je jedno od zlatnih pravila bilo da se države ni na koji način ne mešaju u poslovanje avio-kompanija. Međutim, Irak i SARS bili su takvi udarci za avio-saobraćaj da je IATA (Svetska asocijacija avio kompanija) nedavno održala vanredni kongres na kojem je napravljen predlog za delovanje država u periodu krize. Usaglašeno je da je pomoć ograničenog trajanja neophodna, i mi logično očekujemo adekvatnu rekaciju naše Vlade“, kaže za „Vreme“ Predrag Vujović, generalni direktor JAT-a. Po njegovim rečima, iniciran je hitan sastanak u Vladi Srbije za 21. april koji za nacionalnu kompaniju može da bude Dan D. Ministri nadležni za ekonomska pitanja – Božidar Đelić, Aleksandar Vlahović i Goran Pitić, kao i ministarka za saobraćaj i telekomunikacije Marija Rašeta Vukosavljević i ministar za trgovinu, turizam i usluge dr Slobodan Milosavljević trebalo bi da budu prisutni na sastanku.

„Kriza u Iraku, virus SARS i vanredno stanje prouzrokovali su gubitak od 5 miliona dolara u JAT-u. Prva direktna posledica toga biće slanje 800 radnika na prinudni odmor koji po zakonu može da traje 45 dana. Nakon toga, osim ukoliko se nešto drastično ne promeni, uslediće otkazi“, kaže direktor Vujović. On podseća da je šestomesečno oklevanje SAD da pomognu svoje četiri avio-kompanije nakon 11. septembra pruzrokovalo propast dveju od njih – pomoć je došla prekasno. Pri tome, preostale dve su zbog tog kašnjenja toliko oslabile da će ih po svemu sudeći dotući iračka kriza.

ŠTA HOĆE JAT: Strah od kriznog regiona najpre je ukinuo letove za Dubai, Bejrut, Damask, Kairo i Tel Aviv. Prve dve destinacije ubrzo su vraćene, ali sa prepolovljenim brojem letova. Tri nedelje rata u Iraku koje su se poklopile sa ubistvom premijera donele su dva miliona dolara gubitka, a u aprilu je na to došlo još 1,5 miliona dolara. Osim toga, indirektna šteta po JAT prouzrokovana je nezapamćenom krizom velikih avio-kompanija sa kojima su naši poslovali. Pored Lufthanze, jedan od najvažnijih partnera JAT-a je nemački Kontinental, koji je upravo objavio da će bankrotirati u roku od dva meseca ukoliko država nešto ne preduzme. Problem koji naša kompanija zbog njihovog propadanja ima je gubitak putnika na dugolinijskom saobraćaju. JAT je preuzimao putnike ovih kompanija sa prekookeanskih destinacija u Frankfurtu ili Amsterdamu, i to je za našu kompaniju bio jedan od značajnijih prihoda.

Direktor Vujović osim otpuštanja radnika najavljuje kao neophodno i ukidanje keteringa na kraćim destinacijama kao što je Tivat. Ukupno smanjenje troškova od 10 do 15 odsto predviđa se zapravo za sve što nije direktno vezano za avion. Preispitaće se, uz to, i svi nabavni ugovori.

Ali, po rečima direktora Vujovića najvažnije je povećanje prihoda i tu je namera da se svim snagama krene u realizaciju davne ideje o stvaranju jake regionalne mreže avio-saobraćaja. O tome se već dosta pisalo – namera je da se od mnogih malih i slabih avio-kompanija u regionu stvori alijansa koja će dobro organizovanom mrežom i kvalitetnom nesurevnjivom saradnjom mnoge u regionu spasiti od propasti. JAT je, kao najjača kompanija, viđen za ključnu ulogu. Zbog iračke krize koja se posredno reflektovala tamo gde je najmanje pažnje bilo usmereno, priča o regionalnoj saradnji i povezivanju pod hitno mora postati jedan od prioriteta. To je ključni zahtev rukovodstva JAT-a koji će na najavljenom sastanku biti iznesen pred nadležne ministre.

POLITIČKI VIRUSI: Na pitanje šta sve JAT hoće od države direktor Vujović odgovara da novac nije na listi zahteva.

„Problem je što kod nas vladaju neki drugi, politički virusi, sporovi koje nismo u stanju da prevaziđemo. Regionalna povezanost koja respektuje konkurenciju može da pomogne da zajedno održimo tržište. Ono što želimo da čujemo od Vlade je koja je njena strategija prema vazdušnom saobraćaju u regionu. Ne samo prema JAT-u, već i prema aerodromima i avio-industriji koja ponovo može da oživi i ponovo bude značajan izvor prihoda“, kaže Vujović. Zahtev će takođe biti i hitan socijalni program za višak radnika – neophodno je otpuštanje oko 1800 ljudi u periodu od dve godine.

Poslednji zatev na listi biće oslobađanje od poreza preduzeća koja po racionalizaciji kompanije treba da se izdvoje iz JAT-a. Povlastice kroz oslobađanje od poreza u razvojnom periodu od tri godine su po Vujoviću najmanje što se može učiniti.

Restrukturiranje kompanije koje će koštati oko 20 miliona dolara treba da se obavi najdalje do 2005. godine i predviđa izdvajanje iz JAT-a svega što nije avio-saobraćaj. Taj proces će namnožiti šest novih preduzeća koja će se paralelno sa procesom izdvajanja i prodavati. Po Vujoviću, država ni malo ne stimuliše ovaj proces u kojem leži spas za JAT. To je preduslov za privatizaciju same avio-kompanije, rasterećenje od viška problema, neka vrsta šminkanja i pirlitanja pred sudbonosnim „da“.

Problem je, međutim, što je JAT jedna od retkih državnih kompanija koja nije na budžetu te se zbog toga Vladi, koja bez mnogo obaveza od ove kompanije samo ubira prihode, ne žuri preterano sa njegovom privatizacijom.

U svetu je na zemlji trenutno 3000 aviona sposobnih za let. Propali su oni koji su bili neprikosnoveni u tom poslu. Ako efekat iračke krize na JAT nije dospeo čak ni u vesti u poslednjim minutima, postoje nadležni u Vladi koji treba da brinu o tom problemu. U pregledu vesti Ministarstva za saobraćaj, od postavljenja ministarke Rašete Vukosavljević, ima indikativno malo JAT-a, da ne kažemo da ga skoro nema. Poslednje što se iz tog kabineta čulo bilo je o promotivnom letu JAT-a do Ljubljane koji je 6. decembra prošle godine predvodila ministarka saobraćaja. Gotovo 70 odsto aktivnosti tog ministarstva, bar po informacijama na zvaničnom sajtu koje se kako je navedeno dnevno apdejtuju, usmereno je na telekomunikacije. Sudeći samo po tome zapostavljeni JAT nema čemu da se nada. Ali, sačekajmo 21. april.