Danas više nema priče o odgovornosti policije za učešće u mafijaškom ubistvu, niti se zna kada će suđenje početi i po kakvoj optužnici. Sve se svelo na lični obračun dvojice načelnika, Veselina Milića i Marka Krička, koji podseća na porodičnu svađu, piše „Vreme“ u novom broju (na kioscima od ovog četvrtka, 20. avgusta).
Foto: VremeNaslovnica nedeljnika „Vreme“ broj 1859
Kontraudar sa plaže
Slobodan Georgiev u velikom članku piše da je bivši načelnik beogradske policije Veselin Milić pre svega „nepotopiv“, barem do sada. Njegovo se ime vuklo kroz razne predmete od rušenja u Savamali pa nadalje.
„Sada izgleda da je Milić iz pritvora izašao s planom i da je svoj kontraudar sproveo sa plaže u Crnoj Gori“, piše u tekstu.
„Ako Milić predstavlja stari soj – onaj koji je karijeru gradio decenijama, kroz usluge, tišinu i pravovremeno okretanje glave – čovek kog je odabrao za protivnika predstavlja noviji model. Marko Kričak je, pre ulaska u bezbednosni sektor, prema medijskim navodima radio kao prodavac automobila u Porše autu.“
Sukob u jednom gnezdu
Sukob Milića i Krička, tog dvojca koji je iznikao iz istog političkog gnezda, ilustruje dubinu krize u najvažnijem sektoru u svakoj državi, piše Georgiev.
„Ako je Kričak lojalista, pa šta je onda tek Milić, koji je tu od prvih dana i koji je čuvar svih tajni ovog režima? I ako je tako, ko je uopšte smeo da krene na njega ako je on sposoban da na tacni isporuči kriminalne kombinacije vrha srpske vlasti?“
Ceo članak čitajte u novom „Vremenu“ koje je na kioscima od ovog četvrtka (20. avgust). Ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje „Vremena“ tri hiljade dinara jeftinije! Akcija traje samo do kraja avgusta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Veliki ružičasti slon u prostoriji o kojem se i dalje ćuti jeste pitanje statusa “Crvene zvezde” u srpskom fudbalu i kako se sve te unapred osvojene titule i kupovi odražavaju na mogućnost crveno-belih da naprave neki rezultat i na evropskom planu. Još veći problem je činjenica da se to nekako uzima nekritički, zdravo za gotovo. I da u tome saučestvuje veliki broj sportskih novinara koji ne vide ništa neobično u tome da jedan klub na svom terenu bude neporažen u 159 utakmica zaredom, a da nije reč o “Real Madridu” u vreme vladavine Fransiska Franka
Sukob Veselina Milića i Marka Krička (na slici), tog dvojca načelnika koji je iznikao iz iste političke postelje, na ogoljen način ilustruje dubinu institucionalne krize u najvažnijem sektoru u svakoj državi. Ako je Kričak lojalista, šta je onda tek Milić, koji je tu od prvih dana i koji je “čuvar svih tajni” ovog režima? I ako je tako, ko je uopšte smeo “da krene” na njega ako je on sposoban da na tacni isporuči kriminalne kombinacije vrha srpske vlasti
Da li postoji tajna nit koja povezuje nasilne incidente u centralnoj opštini prestonice? Da li postoji odgovornost naprednjaka koji već godinama drže opštinu Stari grad i dozvoljavaju cvetanje nasilja pod budnim okom sumnjivih lica koja učestvuju u izvršnoj vlasti
Kako se unapred “odredi” ko sme da pita Aleksandra Vučića tokom njegovih “obraćanja”? Kakva je tu uloga Suzane Vasiljević? I zašto su konferencije za medije davež za novinare?
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
