Niko od starih političkih partnera odjednom “nije dobar” sa naprednjacima kako se bliže izbori. Ivica Dačić objavio je da će socijalisti na izbore izaći samostalno, što nije presedan, jer su oni to svaki put do sada i činili na parlamentarnim izborima. Ipak, na lokalnim izborima u deset lokalnih opština u martu ove godine, kada im je bilo važno, bili su jedinstveni.
Režimski tabloidi odmah su uglas povikali “izdaja” i nazvali Dačića “trojanskim konjem blokadera”. Pisali su kako je Dačićev potez povezan sa Brankom Ružićem i njegovim stavovima o studentskim blokadama, kako espeesovci “okreću kurs” stranke i “otvaraju vrata za blokadere”.
Branko Ružić, potpredsednik stranke u funkciji disidenta, ponavlja kako su se socijalisti prethodnih godina odrekli svoje politike zarad funkcija, što, tvrdi on, treba da se promeni. A bi se povratilo poverenje građana u srpsku politiku, Ružić je predložio naočigled radikalnu taktiku – da se smene aktuelni političari na vlasti. Govorio je još kako njihova koalicija sa naprednjacima nije “prava” jer socijalisti uvek moraju da se slože sa većim partnerom. “A partner kojem se uskraćuje pravo da ima nezavisan stav više nije partner – on postaje prilepak”, zaključio je. Ubrzo se na “Pinku” javio i Dušan Bajatović, večiti direktor “Srbijagasa” i socijalista, da izjavi kako “Ružić čak neće biti ni na listi SPS-a”. Na pitanje “Vremena” da se o tome izjasni, Branko Ružić je rekao: “Nikada nisam imao manir da komentarišem izjave ili da polemišem u javnosti sa funkcionerima partije kojoj pripadam, pa ne bih ni sada.”
Skoro istovremeno se sa čela Socijaldemokratske partije Srbije povukao i Rasim Ljajić – zvanično jer ima suviše obaveza u Fudbalskom klubu Partizan, čiji je predsednik. U njegovom novom povlačenju iz aktivne politike u javnosti odzvanja to što je SNS u poslednjih mesec dana smenio pet funkcionera Ljajićeve stranke. Tako da sa naprednjacima svakako nema predizbornog dogovora.
“Nema ovde nikakvih zakulisnih kalkulacija, ali ima realnih političkih dilema”, rekao je Ljajić na pitanje da li je njegova ostavka plod političkog dogovora i postizbornih kalkulacija sa SNS-om ili možda studentskim pokretom.
I na kraju, tu su Aleksandar Vulin i njegov Pokret socijalista, za koji se šuška da bi na izbore mogao da izađe zajedno sa pokretom doktora Branimira Nestorovića. Vulin svoje izbivanje iz Vlade odavno pripisuje “pritisku Zapada”, tako da ni njega neće biti u večitoj predizbornoj koaliciji sa SNS-om. Na prethodnim izborima, na Vučićevoj listi su se prošlepali Partija ujedinjenih penzionera Srbije, koja ima zasebnu poslaničku grupu sa šest poslanika, baš kao i Socijaldemokratska partija Srbije. Dalje, Pokret socijalista, Zdrava Srbija i Srpska narodna partija, koji zajedno imaju poslanički klub sa petoro ljudi.
POSREDI JE TAKTIKA, ALI KAKVA
Dušan Spasojević, profesor političke sociologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, za “Vreme” kaže da sve ove izjave ljudi koji su sarađivali sa naprednjacima mogu da se tumače kao strategija kako bi se obezbedila bolja pozicija pred izbore, a zatim i više mandata. Pogotovo u situaciji kada SNS, prema svim nezavisnim istraživanjima, ne vodi u borbi za glasove, a postoji određen broj ljudi koji nisu sigurni za koga će glasati. “Taktika osamostaljivanja može i ne mora biti lažna”, kaže Spasojević. “Vrlo je moguće da su svesni da će na ovaj način prikupiti više glasova, a zatim se ponovo pripojiti starim saveznicima, odnosno planirati postizbornu koaliciju sa SNS-om.”
Verovatno razmišljaju, dodaje Spasojević, da će, što više glasova uzmu, biti u boljoj pregovaračkoj poziciji pa da više mogu i da traže od vodeće stranke. “Ako naprednjaci opet pobede, sigurno će ih oberučke primiti”, smatra. Ubrzo posle tabloidnih prozivki, Dačić se pravdao kako hoće da produži postizbornu koaliciju sa SNS-om, te da sa opozicijom nema veze.
STANI–PANI ZA SOCIJALISTE
SPS bi mogao da bude na 3,8 do 4,9 odsto glasova, pokazala su poslednja istraživanja Crte, odnosno Nove sprske političke misli od ovog leta. Dušan Lj. Milenković, politički konsultant i jedan od osnivača “Sprint Insajta”, kompanije za istraživanje javnog mnjenja, kaže za “Vreme” da se podrška SPS-u sunovratila, pa su trenutno “opasno blizu cenzusa” po svim istraživanjima koja su radili i u koja je imao uvid. Poređenja radi, oni su pre tri godine na parlamentarnim izborima dobili 6,7 odsto, što nije mala razlika. “Iznenađujuće velika izlaznost i samo jedan neočekivan problem ili gaf mogu baciti SPS i sve njihove glasove ispod cenzusa”, kaže Milenković. “Međutim, njihova – i Vučićeva – računica je tačna: SPS mnogo više donosi režimu ako ide posebno, jer veliki broj birača socijalista ne želi da glasa za listu sa imenom Aleksandra Vučića. Samostalni izlazak SPS-a je velika kocka i za Vučića i za Dačića, ali daje velike nagrade ako SPS pređe cenzus, bez obzira na to da li će takav rezultat ostvariti izbornim manipulacijama i prevarama koje obilato koristi režim”, kaže on za “Vreme”. Milenković veruje da socijalisti i dalje sve odluke donose posle konsultacija sa naprednjacima, mada to ne znači da će se sve odluke na kraju svideti Vučiću. Milenković misli da su socijalistima ipak bitniji njihovi glasači nego odnos sa naprednjacima.
PREVRAT I OSTALE IGRE
I vlast i njeni saradnici, a i svi u Srbiji, svesni su da su ovo možda prvi izbori na kojima naprednjaci mogu da izgube otkako su zaseli na vlast. Tu kombinatorika već postaje uzavrela i množe se mogući obrti i prevrati, discipline koje ni Ivici Dačiću ni Rasimu Ljajiću nisu strane. Da li će ova dvojica još jednom obrnuti politički krug oko vlasti i naći se u novoj vlasti, koja god ona bila?
“Nije očekivano da će Ivica Dačić, kao onomad 2012, biti premijer u Vladi koju vode studenti”, kaže Spasojević. “Ipak, može se nadati da bude manjinski partner. Nešto slično su socijalisti već radili u Vladi Vojislava Koštunice od 2004. do 2007. Zauzvrat će preživeti na političkoj sceni, što je za njih od najveće važnosti i oni su toga potpuno svesni.” Spasojević nema sumnji da bi, posebno u slučaju lošeg rezultata Vučićeve liste, i socijalisti i socijaldemokrate radije gledali da se ugnezde u toplo nego da budu na vetrometini.
Dok su vremena po Vučića i vlast još bila sunčana, a velika pobuna se nije mogla ni naslutiti, na jednoj zajedničkoj konferenciji za štampu 2020. godine Vučić je zadirkivao Dačića što je oduvek na vlasti, a samo par godina je bio u opoziciji. “Pa bio sam i video sam da to nije dobro”, rekao je Dačić, a svi su, uključujući Vučića, prasnuli u smeh. Osim te alanfordovske dosetke da je dobro biti u vlasti, a loše biti u opoziciji, propast SNS-a bi socijalistima dobrodošla jer bi baš kod njih ubuduće moglo da se slije puno naprednjačkih pristalica i kasnijih glasova.
Sličan transfer se, podseća Spasojević, dogodio nakon devedesetih, kada je SPS bio na rubu opstanka jer su im birači odlazili radikalima. Tako bi socijalisti sada konačno mogli da svedoče sopstvenim “povratnicima”, koji su prešli put od espeesovaca preko radikala do naprednjaka – i potencijalno nazad.
LJAJIĆEVA KALKULACIJA
Milenković podseća da je i Dačiću i Ljajiću – ako pređu cenzus – zajednička nezavisna pozicija u slučaju tesnog izbornog rezultata, i velika prednost u pregovorima za formiranje vlasti.
Stranu je promenio i Ljajić, kada je 2011. tvrdio da odlazi iz politike i da ga naredna Vlada neće videti, a već godinu kasnije bio je ministar u naprednjačkom sazivu. I to iako je na izborima njegov SDPS nastupio na listi Demokratske stranke. Ipak, nakon pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, preleteo je do naprednjaka i podržao koaliciju u kojoj su još bili socijalisti i Ujedinjeni regioni Srbije Mlađana Dinkića. Ljajić je odmah postao potpredsednik Vlade i ministar unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija. Potom je u pet izbornih ciklusa SDPS nastupio u koaliciji sa SNS-om, a Ljajić je ministrovao do 2020. Odnos sa naprednjacima je sa strane izgledao korektno čak i od početka studentskih protesta. Sve dok studenti nisu došli u Novi Pazar 2025, a Ljajić se otvoreno pobunio zbog režimskog nasilja u ovom gradu. Osudio je upad privatnog obezbeđenja na tamošnji univerzitet, a oštro je reagovao i na Vučićevu izjavu da je razočaran koalicionim partnerima.
Tu u igru ulazi specifična uloga Rasima Ljajića, koji praktično vuče konce u dve stranke, obe sa akronimom SDP. Dok je Socijaldemokratska partija Srbije klasična stranka, Sandžačka demokratska partija može da nastupa kao manjinska.
“Ona bi uz ime Rasima Ljajića mogla da nastupa i regionalno i nacionalno, što znači da bi ciljali birače i van prostora na kojem dominantno žive Bošnjaci”, misli Dušan Lj. Milenković. “Verovatno će juriti nekoliko manjinskih mandata, jer im manjinski cenzus omogućava da za svakih nešto više od deset hiljada glasova mogu dobiti po jedan mandat. Rekao bih da od koalicionih partnera nisu dobili garancije da bi na njihovoj listi dobili više.” U tom maniru je baš i reagovao čovek koji je ime i prezime dve stranke, iako više zvanično nije na čelu. Kao i toliko puta u svojoj karijeri zatvorio je za sobom vrata, ali ih za svaki slučaj nije zaključao.
“Kakve će odluke biti donete ovog momenta stvarno ne mogu da prejudiciram. Od te odluke će zavisiti i moj politički angažman u kampanji”, rekao je Ljajić o odnosu sa studentima i Vučićem.
NIJE VREME ZA GADLJIVOST
I Ljajić i Daćić imaju kapacitet i istoriju saradnje sa različitim političkim igračima dugu tri decenije, a pre svega veštinu opstanka na vlasti, koja god da je većina u pitanju. Zato Dušan Lj. Milenković kaže da je za njega “suštinsko pitanje koji će od dva velika politička aktera, Vučić ili studenti, biti bolja opcija za njih jer je njihova spremnost za nove političke dogovore već dokazana”. Malo ko može da zamisli kako Ivica Dačić sarađuje sa studentima, ali Dušan Spasojević apeluje da nije trenutak za “političku gadljivost”. Jer postoji neka mogućnost da će, kao one 2012. godine, opet sve zavisiti od socijalista i manjinskih stranaka. “Unutar ovih stranaka zaista postoje različiti glasovi i uvek će postojati, a to su ljudi koji su zabrinuti zbog saradnje sa SNS-om i godinama su nezadovoljni. Iz te perspektive, ovo zaista može biti iskrena dilema stranaka koje su godinama bile uz vlast, da to više ne čine”, kaže on.
S druge strane, objašnjava Spasojević, stalno treba imati na umu primarni cilj pobunjenog dela društva na idućim izborima, a to je razvlašćivanje SNS-a.
“Ukoliko situacija bude nalagala formiranje tehničke Vlade sa kratkim mandatom, studenti treba da je prihvate, uz sve druge aktere koji su im mnogo bliži iz opozicije”, kaže Spasojević. “Bilo bi skroz drugačije da Studentska lista planira da postane politička partija. Ovako, skidanje naprednjaka sa vlasti treba da im bude kratkoročni prioritet.” Od ostalih stranaka koji su tradicionalno uz SNS, važno je videti i kako će se ponašati Savez vojvođanskih Mađara nakon pada Fidesa i Viktora Orbana u Mađarskoj. Ta manjinska stranka ima šestoro poslanika, ali bi taj broj mogao da se smanji zbog veće ukupne izlaznosti.
Ostaje i pitanje koliko će na izborima biti podmetnutih lista. Na lokalnim izborima početkom 2026. bilo ih je čak dvanaest u deset opština, podaci su Crte. One su jako “korisne” za biračke odbore, ali i da bi napravile zbrku i ponekog glasača zbunile. Ovoga puta će pojavljivanje takvih lista biti i lakše, budući da sada građanin može potpisom da podrži kandidaturu više lista. U prevodu, potpišeš odjednom za naprednjake i za koju god oni kažu izmišljenu listu. Takve liste ne mogu da uzmu previše glasova, kao što nisu ni na lokalnim izborima, ali biće sigurno deo “kolorita”. Uostalom, ovo će biti duel dve krupne liste koji mogu da odluče sitni procenti. I jedan Ivica Dačić.
