Novi urbanistički plan Divčibara predviđa rušenje kamp naselja Kamenica, jerbo nađeno da su objekti privremeni, dok su svi ostali konaci, apartmani i kolebe legalni
Divčibare, visoravan na planini Maljen, oko hiljadu metara nadmorske visine, čist vazduh i ostalo. Među ostalo spada i da je to planinsko mesto bliže Beogradu od sličnih destinacija, u prvom redu od Zlatibora, Tare, Kopaonika. Zapisi kažu da je blagotvorni uticaj klime Divčibara na čovečiji organizam među prvima zapazio knez Miloš, dolazeći zbog poslova oko tova stoke. Miloš je tu prvi put boravio jula 1922. Zapisi kažu da se knez, boraveći na planini preko leta, odmarao okružen lepotom Divčibara u Gospodarskim kolebama.
BRIGA I ULEPŠAVANJE: Tako to bilo sa knezom i napasanjem stoke. Tako i nastavljeno, stoka je i dalje napasana, da bi, početkom prošlog veka, počela tzv. urbanizacija. Knjige kažu da su maja 1932, odlukom Ministarstva trgovine i industrije Kraljevine Jugoslavije, Divčibare proglašene za klimatsko turističko mesto. I to bi bilo to, čistog vazduha je bilo u izobilju, turizam je uzeo da se razvija. I sve bilo tako do početka najnovijeg veka, kad je, budući hroničari to moraju reći, na Divčibare stigao sveštenik Stojadin Pavlović, i kad je sve počelo jošte ubrzanije da se razvija. Uostalom sveštenik Stojadin je sam o sebi zapis’o, u knjizi Ko je ko u Valjevskom kraju, da je pored bogoslovije završio i Fakultet za uslužni biznis, te da je od 1998. angažovan u podizanju crkveno-kulturnog centra na Divčibarama i infrastrukturnom oporavku tog izletišta. Stojadin još o sebi zapis’o da je 2007. odlikovan pravom nošenja naprsnog krsta.
Pop Stojadin – koji je više godina ovog najnovijeg veka, pored toga što je bio starešina crkve na Divčibarama, bio na čelu mesne zajednice te udruženja građana Divčibare – zlatousto je znao da kaže, a mediji da prenesu – Kada je Tvorac stvarao ovaj svet, kao da je svoju ruku zadržao na obroncima Maljena naglašavajući Divčibare kao idealno mesto za boravak ljudi i zdravlje razumnih bića. Zato korisnici ovih Božjih i prirodnih vrednosti imaju stalno obavezu da ovo blago, prilagođeno svakom vremenu, ulepšavaju i čine dostupnim svima. I pop, u skladu sa rečenim načelima, uzeo brine i ulepšava, završena crkva Svetog Pantelejmona, do crkve ozidan golemi kulturni centar, pop obnovio manifestaciju „Beli narcis“, na kojoj birana lepotica, sti’go i da ozida, sa papiri i dozvole i kredit Ministarstva turizma na ženu Branku, golemu zgradurinu Markov konak, pored koje još jedna tolika i ista i nezavršena zgradurina.
I MIĆUN INTERVENIS’O: I tako to bilo sa taj razvoj i ulepšavanje, ali sve bi to bilo takoreći nezapaženo i nepohvaljeno da krajem prošle godine Skupština opštine Valjevo nije usvojila novi Urbanistički plan Divčibara kojim je predviđeno rušenje kamp naselja Kamenica, jerbo je nađeno da preko pedeset vlasnika objekata ima privremene dozvole. Međutim vlasnici, uglavnom montažnih i drvenih vikendica, su se uskopistili, de ćeš na sirotinju, te najavili borbu neprestanu za svoja prava, sve do, kako rekoše, obelodanjivanja raznih divčibarskih malverzacija, zloupotreba, korupcije i mnogo štošta toga i ostalog.
Ajmo na temu i to lice mesta. Stigosmo gore u taj sneg i čist vazduh, vodič Vladimir Tešić nadimka Parfem, u svoje vreme igr’o fudbal, beka, stig’o i do Zvezde, jedan od vlasnika objekata predviđenih za rušenje. Parfem nas, po taj sneg, prvo zavede na ski stazu Crni vrh, za koju Velja Ilić udario temeljac, a G17 je proglasio otvorenom. Na ski stazi žičara i sneg. Ne radi, što ne radi, zato što nema sve dozvole. Za sada samo rade troje zaposlenih sa direktor iz taj G17. Parfem komentariše, lopovi, šta je samo šume isečeno, staza šira nego duža, ko zna gde je toliko drvo završilo.
Vratimo se kroz tu šumu i sneg. Eto vikendica, malih i velikih, eto i table Markov konak, sa stabilni i mobilni telefon. Nedaleko table Tešić stade, pa uze pokazuje, to su apartmani popa Stojadina. Objekti-blizanci impozantni i veliki. Tešić pređe na detalje, stade pita i odgovara, otkud popu pare za ‘tolike zgrade, dobio na ženu kredit od Ministarstva turizma dok je ministar bio Bojan Dimitrijević, niko mu ništa ne može, tu nije moglo da se gradi, plac kupio od Slave Savić, udove Save Savić, koji bio u Titovoj pratnji, Sava nije im’o dozvolu za gradnju, a pop dobio. Intervenis’o i Dragoljub Mićunović, koji ima vikendicu ispod popovih apartmana, pit’o kako tu može da se zida, nije vredelo, rekli mu da sve legalno, kako legalno. Pisali, kao građani Srbije srpske nacionalnosti i pripadnici Srpske pravoslavne crkve, i vladiki Milutinu, Sinodu, samom patrijarhu, nema kome nisu, njih 51, napisali da se sveštenik bavi politikom, građevinarstvom, preprodajom placeva, posredovanjem u pretvaranju negrađevinskog u građevinsko zemnjište… niko im ništa nije odgovorio.
Siđemo do centra, u centru crkva, do nje nezavršen taj crkveni kulturni i kongresni centar. Na tabli pred crkvom informacije i obaveštenja, radi se živopis, ko da preko 85.000 dinara biće upisan na posebnom mestu, radi se i mozaik, ko priloži 1000 evra biće upisan na zadužbinarskom mestu. U crkvenoj prodavnici, sa sveće i pravoslavnu bižuteriju, pitamo za popa Stojadina, nije tu. Nastavimo dalje, još po tom tzv. centru, nedaleko od glavne raskrsnice, baš ispod hotela Divčibare, veliki i nezavršen objekat lično direktora Geodetske uprave iz Valjeva, gospodina DSS Zorana Matića, koji je za svoj objekat sve kako treba razmerio. Otkud to tu, pita i odgovara Tešić, to je ta gospoda koja negrađevinsko pretvara u građevinsko zemnjište. Upoznaje nas da je geometar Matić dobio, po tužbi hotela „Divčibare“, rešenje suda po kome mu je ukinuto pravo na službenost puta do objekta na osnovu koga je dobio dozvolu za gradnju.
LOCIRANJE I DISLOCIRANJE: Svraćamo i do hotela „Divčibare“, koji je uz ostale objekte ugostiteljskog preduzeća Sloga iz Valjeva kupio biznismen Vidoje Vujić. Vidoje nas upoznaje da je Matiću nudio duplo para da sruši objekat, da se sačuva obraz Matića i urbanista, ali da ovaj nije ‘teo, nastavio da zida, sad čekaju odluku drugostepenog sudskog organa, imaju dokaze da je na nelegalan način došao do dozvola za gradnju. I on lično gradi veliki kongresni centar, 22.000 kvadrata, zbog ove krize nešto zast’o, ali završi, kongresna sala, velnes centar, 1500 stolica, sve što treba.
Nastavljamo dalje pored sve velikih i novih i poslednjih godina urađenih kuća i apartmana. Svraćamo i do golem kuće bivšeg socijalističkog bankara Zlatana Peručića, jedini je, iako je to zabranjeno, udario golemu ogradu oko goleme kuće. Tešić sve vreme bistri temu, ako bismo se držali zakona, preko osamdeset posto objekata je na neki način nelegalno, glavna mafija je ona koja pašnjake, šume i utrine pretvara u građevinsko zemnjište, kako raniji vlasnici zemnjišta nisu imali uslove za gradnju, a čim prodaju zemlju, to se isparceliše i ima sve dozvole.
Sve tako iduć’ stižemo do kamp naselja Kamenica, niz uglavnom drvenih objekata pored rečice Crna Kamenica. Tešić objašnjava da su ti objekti urađeni početkom šezdesetih godina prošlog veka, placevi im ustupljeni da se razvija turizam. Ljudi izgradili kućice, ima ih tačno 57, uveli struju, vodu, telefone, imaju poreske knjižice, redovno izmiruju sve obaveze, i sad ih tretiraju kao privremene vlasnike, ‘oće počiste i tu grade neko kaskadno jezero i bogataške apartmane za visoki turizam, neće moći, angažovali su advokate, ima idu do ustavnog i drugi’ sudova. Šta je turizam ako to nisu oni i njihovi objekti, sve prirodno. Ništa mu nije jasno, nastavlja da bistri svoju temu, pop Stojadin je autobusom doš’o sa kandilom, sad je najbogatiji, sa najvećim objektom na Divčibarama, ako se to može sa mantijom svi će odu u sveštenstvo i počnu da se bave visokim turizmom, lično ima kupi kandilo i mantiju i počinje sveti vodicu.
Šta im rekli u opštini, rekli, i zvanično, da sve po Zakonu o planiranju i izgradnji, da odlučivali struka i zakoni a ne lični i grupni interesi, te da primedbe vlasnika neuknjiženih i privremenih objekata u kamp naselju Kamenica na novi Urbanistički plan nisu prihvaćene, kao i da je predviđeno lociranje novog kamp naselja, čime se otvara mogućnost dislociranja postojećeg kampa. Teme radi i reporter ode u opštinu Valjevo, pravo kod načelnice urbanizma Mirjane Medulović-Marinković. Gospođa Marinković nedavno postavljena, za razgovor i temu nije pripremljena, može kaže da je Urbanistički plan Divčibara usvojen u Skupštini grada, te da se primenjuje. Na pitanje, da li su gore svi objekti, sem naselja Kamenica, legalni, dodaje da ima objekata koji su u postupku legalizacije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
