Savetovanje o stanju u agraru nazvano „Veliki i mali u agraru – budućnost srpske poljoprivrede“ održano je u Asocijaciji medija a stavove o ovoj temi izneli su Zaharije Trnavčević, novinar, dr Radovan Pejanović, profesor na novosadskom poljoprivrednom fakultetu, Danilo Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, i Jaroslav Stupavski, direktor agrarnog sektora MK Komerca.
Trnavčević je ponovio ono što govori decenijama – da se samo usvajanjem novih tehnologija i neprestanim usavršavanjem može napred, kao i da je budućnost malih tamo gde je oduvek bila – u zadrugama; profesor Pejanović da je preduslov napretka raskid sa predrasudama i političkim strastima ranijih vremena; Golubović je najavio zaokret u kreiranju agrarne politike, a Stupavski objasnio da je poljoprivreda posao kao i svaki drugi i da ima samo jedan cilj – profit.
Saglasje je postignuto da je za napredak neophodno da se izradi nova strategija razvoja poljoprivrede, odnosno da se postojeća doradi, kao i da se neki doneseni zakoni zamrznu dok se ne izmene ili napišu novi. Zajedničko stanovište svih učesnika ovog skupa je i da su i veliki i mali na istom zadatku, da nipošto nisu konkurencija, već prirodni saradnici, ali da neke navike moraju da se promene, a stereotipi zaborave. S jedne strane, ocenjeno je da veličina imanja nije bitna, već samo uspešnost onoga ko gazduje, s druge da ipak jeste, zbog ekonomičnosti proizvodnje, a sve profita radi.
Kritikovan je i rad dosadašnjeg ministarstva poljoprivrede, ukazano je naročito na dva dokumenta: Strategiju razvoja poljoprivrede i Zakon o zemljištu. Istina, pohvala onoga što je, po mišljenju govornika, dobro učinjeno, nije izostala.
Najčešće pominjana reč na skupu bila je „nažalost“: imamo komparativne prednosti, ali, nažalost, ne koristimo ih; možemo, ali, nažalost, ne radimo kako treba; umemo, ali, nažalost, ne polazi nam za rukom; imamo dobre poljoprivrednike, ali, nažalost, nemaju podršku… Pored pomenutih govornika, najavljeni su i direktor Delta M Agrara Ivan Spasić, i generalni direktor PKB korporacije Miloš Bugarin, ali, nažalost, bili su sprečeni da dođu. Šteta, jer Delta M Agrar ima program robno-finansijskog kreditiranja svojih kooperanata o kojem se ovom prilikom nije moglo čuti, dok je PKB najveće poljoprivredno dobro u ovom delu sveta, a (još) nije privatizovano. Iako se njih tiče, nažalost, nije bilo ni predstavnika malih, individualnih poljoprivrednih proizvođača, mada bi pogled iz tog ugla dopunio sliku. Takođe nažalost, ni odziv novinara nije bio impresivan. Šteta: imalo se šta čuti.
U vreme kad je Srbija stekla suštinsku autonomiju u Otomanskoj imperiji, knez Miloš je kao „glava narodna“ bio izložen velikom pritisku „zaslužnih“ da im dodeli konfiskovanu zemlju turskih izbeglica, begovsku naročito, i na taj način učini prvi korak ka obnovi srpske aristokratije. On je, ipak, odlučio suprotno: podelio je zemlju na mala imanja, dovoljna da porodica opstane i da se, ako je uspešna, razvija. Raspadanje porodičnih zadruga, usitnjavanje poseda, strogi obligacioni odnosi i nerazumevanje šta kamata zaista jeste, označili su prvu svojinsku transformaciju u modernoj Srbiji: neki su nestali, a neki su se uvećali. Dramatičnost tog perioda zabeležili su srpski realistički pripovedači.
Formiranje Kraljevine Jugoslavije, odnosno preuzimanje teritorija koje su bile pod zaštitom Austrougarske monarhije, podrazumevalo je i preuzimanje vojvođanskih veleposednika, sa kojima je komunistička vlast trideset godina kasnije „raskrstila“: imovina im je konfiskovana, ali zemlja nije bila rasparčana na sitno i podeljena bezemljašima, već su na tim posedima formirani poljoprivredni kombinati, uzor socijalističke poljoprivredne proizvodnje, koji su danas, posle godina raspleta, opet došli u privatan posed novih „vojvođanskih grofova“, kako kupce tih imanja u štampi rado nazivaju.
