“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Narastajuća društvena i politička kriza u Srbiji se ne smiruje, ali vlast kanda nema nameru da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Neke druge ne može da izbegne. Do kraja meseca očekuje nas izlazak na birališta na lokalu u Negotinu, Mionici i Sečnju. Može li glas učenika i njihovih roditelja, tabani studenata u borbi koja je sada u drugoj godini, ali i sve veća kriza unutar društva da natera vlast da ih raspiše i da li je ovdašnja javnost nešto naučila na primeru lokalnih izbora u Kosjeriću gde je prvi put predstavljena simbioza opozicije i studenata, samo su neka od pitanja za Dejana Bursaća, višeg naučnog savetnika na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
VREME: Izbora još uvek nema na horizontu iako vlast u poslednje vreme pominje da će ih biti ubrzo. Zbog čega?
DEJAN BURSAĆ: U zemlji koje su bazične demokratije, a naša zemlja makar u svom duhu to jeste, građani žele da se vlast bira, potvrđuje i skida na izborima i to je veliki demokratski potencijal našeg naroda. U takvim zemljama se krize poput ove rešavaju na izborima. Ona se neće smiriti koliko god Aleksandar Vučić “gledao u pasulj” i mislio da će praznici, leto, ispitni rokovi i slično naterati ljude da zaborave ne samo da je 16 ljudi poginulo zbog korupcije, nego na čitav niz sramotnih odgovora na tu aferu i tragediju. One uključuju laži, represiju, marketing, kampanju nedoličnu jednom društvu. Mislim da se Vučić grdno vara u svojoj proceni da će ovo proći. Ponavljam, ovakve krize se rešavaju na izborima.
Zašto je vlast odlučila da na krizu u društvu ne odgovori izborima nego da pušta da se borba vodi na ulicama i, ponekad, u parlamentu?
Za SNS je veliki problem to što je i njenim biračima jasno zbog čega ta stranka ne želi u ovim trenucima da izađe na izbore. Na tim izborima ne može da pobedi. Ni u najširoj koaliciji sa strankama koje u ovoj krizi postaju sve irelevantnije poput SPS, Zavetnika ili radikala, ali i sa svim prednostima naprednjaka koje uživaju u izbornoj areni u skoro pa nedemokratskom takmičenju. Pričamo o ogromnim prednostima koje svako u Srbiji vidi, a to je da vlast drži institucije potpuno pod svojom kontrolom. Govorimo o tome da naprednjaci imaju neograničen budžet, neograničeno medijsko prisustvo i da se vidi žmurenje institucija na različite manipulacije. I baš u takvim nejednakim uslovima SNS ne sme na izbore jer u ovoj situaciji nije sigurna da može da dobije. Podsetiću na sve izgovore da se ne ide na vanredne izbora, a pričamo o partiji koja je četiri puta raspisivala vanredne parlamentarne izbore u prethodnih 11 godina.
Kažete da se boje izbora, ali jasno je da ih mora biti. Koliko je izvesno da ih imamo tek krajem 2026. godine, kako je Aleksandar Vučić najavio?
Oni mogu da guraju do tada jer drže poluge moći u svojim rukama. To su institucije, mediji i novac. To nam govori i da je Srbija zarobljeno društvo. Ovakav koncept posebno se izučava u društvima poput našeg. Kada god ti izbori da dođu, niko od ljudi koji su se mobilisali protiv režima neće zaboraviti događaje koji su se dogodili u poslednjih godinu dana. Zbog toga mi je nerealno očekivanje Vučića da će imati povoljniju situaciju pred izbore. Nada svakako poslednja umire, to jest da će studenti i opozicija međusobno da se posvađaju, da će apstinenti da se razočaraju i vrate nazad u apstinenciju. Kroz istraživanja koja pratimo ne vidimo da se dešava išta što pokazuje da su građani razočarani i da žele da se vrate u apstinenciju. Ti ljudi su itekako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i ovi trenuci velikih mobilizacija u društvu. Možda više nemamo blokade i proteste svakoga dana, ali kada studenti pozovu, okupi se 150.000 ljudi. Podsetiću da je komemoracija u Novom Sadu bio najveći skup u istoriji Novog Sada. Zato kada dođe momenat da studenti pozovu na glasanje, verujem da će se građani odazvati. Defitivno situacija ne radi u korist Aleksandra Vučića. Investitori se povlače, međunardona pozicija je sve kompleksnija delom zbog toga što je režim ogolio svoju represivnu prirodu prema svojim partnerima, ima problem u nabavci energenata i u krajnjoj liniji, SNS ima problem sa starošću biračkog tela.
Na šta ovde mislite kada kažete da imaju probleme?
Prosečan SNS glasač je star 63 godine. Veliki broj glasača stariji je od tog proseka, pa birači imaju i preko 70 i 80 godina. Što više odlažete izbore i čekate 2027. godinu, ta baza se smanjuje. Sa druge strane, svake godine oko 60.000 mladih stekne biračko pravo jer napune 18 godina. Oni su apsolutni protivnici režima jer su videli njegove negativne efekte i to je jedan trend, a rekao bih da je to i generacijska stvar. Dakle, svake godine dobijate jedan veliki broj novih protivnika u biračkom spisku. Kada sve ovo uzmem u obzir, vreme ne radi za Vučića.
Šta još vidite u istraživanjima javnog mnjenja? Da li i dalje postoji stabilan deo biračkog tela koji je za promenu?
Polarizacija društva je strašno ukopana. Naravno, imate i određena istraživanja koja pokazuju metodološku nameštaljku usmerenu na to da se spreči panika unutar vladajuće stranke. Sa druge strane, imamo istraživanja koja pokazuju jasnu želju za političkom promenom. Glavni pokazatelj koliko ljudi želi neku vrstu političke promene i koliko ljudi više nije zadovoljno situacijom je zapravo glavno pitanje koje treba gledati u svakom istraživanju u kojem građani govore da li su zadovoljni pravcem u kojem zemlja ide ili pravcem u kojem Vlada vodi zemlju. I za vreme vlasti SNS, od 2014. do pre godinu dana, odnosno pada nadstrešnice, brojka je uvek pokazivala 55 odsto ljudi koji su zadovoljni, 20 do 30 odsto koji ne znaju i isto toliko procenata koji su nezadovoljni. Od prošle godine brojke su se obrnule, pa mi sada imamo podatke koji nam pokazuju da je više od 55 odsto onih koji nisu zadovoljni, a svega 30 odsto koji kažu da jesu. To je ogromna promena.
Klatno se okrenulo na drugu stranu. Podaci pokazuju i da je većina društva spremna na rizik političke promene, a to je rušenje režima koji je na vlasti 13 godina, što jeste velika promena. Situacija je toliko dogorela da je građanima svejedno – oni su spremni da rizikuju odlazak u nepoznato. Dakle, tih 55 odsto građana više nije spremno da ostane pod ovom vlašću. Za njih je ona neefikasna, korumpirana, represivna, nedemokratična i trula. Ljudi su spremni na promenu i vrh naprednjaka to zna.
Da li ta polarizacija o kojoj smo govorili može biti ozbiljan problem i u izbornom ciklusu? Kako će izgledati izborna noć i jutro nakon toga? Postoji li realan scenario da jedna i druga strana ne priznaju rezultate i time uđemo u dublju krizu?
Izbori su tamni vilajet za SNS. Ako ih raspišu, kajaće se jer bi mogli da ih izgube, a ako ih ne raspišu, opet će se kajati jer imaju neupravljivu zemlju i situacija je sve gora i gora. A kada se dođe do izbornog procesa, ponovo sledi tamni vilajet. Možete da izađete na njih i sa velikom verovatnoćom izgubite ili možete da primenite gomilu manipulacija koje su primenjivali i kada su sigurno pobeđivali. Verujem da ćemo videti čitav spektar izbornih manipulacija i čak bih otvoreno rekao krađe jer ne mogu navući dovoljan broj glasova. Ali, tada ulaze u veći problem jer su pod lupom i to ne samo međunarodne javnosti već i domaće. Prethodni režim pao je tako što se skupilo nekoliko stotina hiljada ljudi u Beogradu. Ako SNS pokuša neku sličnu izbornu krađu, to će defitinivno biti njihov kraj.
Šta će se desiti ukoliko opozicija i studenti pobede, a vlast odbije da prihvati poraz i da onda imamo novu krizu?
Ako se to desi, prelazi istog momenta iz kategorije problematičnog partnera u neku kategoriju parije, odnosno nekog ko je apsolutno nedemokratski vladar svoje zemlje. Mi nismo u poziciji gde bi to moglo dugo da traje. Ekonomski smo i na druge načine vezani za Zapad. Kada bi se takav scenario dogodio, Vučić bi završio svoju političku karijeru. Ovo samo posmatramo iz prizme međunarodne javnosti, a da ne govorim šta bi to značilo iz ugla domaće. Mala mesta poput Zaječara nemaju veliki mobilizacioni potencijal da reaguju na tako nešto, ali republika Srbija u celini ima. Otvoreno pokradeni izbori ili nepriznavanje poraza od strane režima izazvalo bi strašnu reakciju javnosti u Srbiji, čime mislim da bi SNS tu završila svoje političko bivstvovanje.
Krajem meseca nas očekuju lokalni izbori u Mionici, Negotinu i Sečnju. Kakva su očekivanja i koliko su u fokusu javnosti i predstavljaju li lakmus papir?
Oni uvek jesu taj lakmus papir, ali ne treba očekivati neke velike pobede. Ovde pričamo o tri male opštine – u slučaju Mionice i Sečnja velikim delom i ruralnih. A i zna se kako SNS zatvara glasanje u takvim područjima. Međutim, ovde nije pokazatelj da li će opozicione i studentske liste pobediti, već koliko će SNS izgubiti. Na primer, u Kosjeriću je SNS 2021. godine zajedno sa partnerima osvojila skoro 80 procenata glasova, a na novim izborima 2025. godine doterali su čitavu stranačku mašineriju i sumnjive likove, a dobili 50,5 odsto. Oni su u tako maloj opštini, sa 9.000 glasača, izgubili oko 30 odsto birača. Kada se to dešava u Kosjeriću, možete misliti šta se dešava u većim gradovima.
Šta nam to onda govori?
Kada uradite presek na nivou republike, jasno vam je koliko ta stranka ne može da pobedi na izborima i jasno je zašto ih ne raspisuje.
Da li je recept iz Kosjerića i Zaječara dobitna formula i za druge lokalne samouprave i eventualno republiku?
Mislim da nije to studija slučaja za republiku jer su male sredine drugačije, ljudi se tu poznaju i ne postoje problematične ličnosti koje mogu da vam otmu glasače kao na nacionalnom nivou. Zato ne bih replicirao primere sa lokala na republičkim nivou, posebno iz malih opština poput Kosjerića. Drugačiji je nivo političkih preferencija.
Jesmo li nešto naučili iz ovih izbornih ciklusa?
Definitivno smo naučili da mora da postoji neki nivo saradnje i koordinacije. Jasno mi je zašto studenti neće opoziciju na listi i to je jedan od razloga njihovog uspeha. Uspeli su da objedine i liberale i nacionaliste, leve i desne, prooevropske i proruske građane. Takođe, nemaju nikoga ko ih podelio prethodnim delovanjem i politikama. Ogroman deo ljudi sada hoće da glasa jer ih vidi kao novu priču, pošto su se mnogi od njih razočarali u pojedine stranke. To je svakako veliki potencijal uspeha studentskog pokreta i liste. Sa druge strane, legitimno je da opozicija izađe na izbore iako su studenti rekli da ih ne žele, ali onda treba da pokažu zrelost i da iznađu način da doprinesu pobedi nad režimom ukoliko su već opozicija. Ne sme biti fragmentacije, već se moraju napraviti liste koje zaista mogu da pređu cenzus, ne sme biti međusobne percepcije svađe i raskola što je bio problem u nekim izbornim ciklusima kada smo videli trvenja oko liste. A najvažnije je da ne sme biti napada na studentsku listu. Definitivno će biti poriva unutar dela opozicije da se napadne ovaj blok jer su im uzeli deo glasača, ali to taktički nije dobro. Ako napadate nekoga ko je postao politički i moralni autoritet za većinu vaših glasača, mogli biste još gore da prođete i da dodatno izgubite glasače.
Znači li to da opozicija i studenti ne moraju zajedno ukoliko se želi pobeda?
Opozicija i studenti neće ići zajedno. To bi bilo loše jer zajednička lista ne bi bila mobilizaciona. Izgubila bi više glasova nego što može da privuče. Međutim, to ne znači da ne može biti više lista ne izborima koje međusobno sarađuju.
Pominjali smo i uticaj međunarodnog faktora. Koliko je realno da se menjaju paradigma i narativ Brisela?
Neki akteri precenjuju, a neki potcenjuju značaj Evropske unije. Činjenica je da EU ima svoje mesto i da je ona definitivno važna i u legitimizaciji režima. Postoji minimum saradnje između evropskih institucija i Zapada sa SNS. Činjenica je da SNS ima uverenje da može da pliva i da pokuša da sebi obezbedi poziciju kojom bi bili ostavljeni na vlasti. EU nije jedinstveni entitet i donošenje odluka traje dugo, ali definitivno vidimo promenu stava. Niste mogli ni da zamislite pre godinu dana da takve kritike dolaze iz najveće grupacije Evropske narodne partije. Sada su i članovi ove evropske porodice partija u ogromnoj meri glasali za usvajanje dokumenata koji su bili strašno kritični prema načinu na koji se upravlja Srbijom. Definitivno se menja paradigma, ali da bi ona bila još veća i brža, mora da postoji organizovana alternativa.
Na šta ovde mislite?
U smislu da postoji jasna struktura unutar studentskog pokreta i liste koja može da razgovara sa tim akterima. Činjenica je da studenti imaj popularnost jer ne postoji liderska struktura – što je dobro. Ali tu postoje i mane, a to je da neki spoljni akteri nemaju poverenja u vas. Mislim da je i dalje važnije da imate percepciju svoje demokratične i otvorene suštine koju studentski pokret ima, a nauštrb toga da imate lidere i strukture koje mogu da pregovaraju sa raznim akterima. Ali, moraće pre ili kasnije da ih formiraju, mislim da već sada postoji svest o tome.
Zbog čega je došlo do promene te paradigme?
EU je usvojila pre deset godina pristup za Zapadni Balkan, a to je stabilokratija. Oni sarađuju sa režimima dok isporučuju određene stvari. Aleksandar Vučić je isporučivao sve i svašta, dobro je trgovao sa Zapadom. Isporučivao je sve koncesije oko Kosova koje je poslednjih 13 godina dobilo odlike državnosti koje nije imalo do 2012, pa do poslovnih dogovora sa Francuskom i Nemačkom. Jednostavno, kupovao je podršku jer je poštovao minimum kriterijuma koji su mu traženi, a to je održavanje makar fasade demokratskog režima. Imate poluge moći, manipulišite na izborima i u medijskog sferi, ali na površini i nivou pojavnog oblika morate da izgledate kao demokrata da bismo se rukovali i slikali. Niko neće da se slika i rukuju sa autoritarnim i represivnim liderima. To je funkcionisalo dok je Vučićev režim mogao da pliva kao demokratski. Sa ovim protestima opcije su mu se smanjile. On se odlučio za konfrontaciju sa većinskim delom društva i izgubio imidž.
Kako onda on sada izgleda u očima tih partnera?
On više nije percipiran kao problematičan demokratski lider zemlje koja ima određene probleme, već se doživljava kao autoritarni i represivni lider na silaznoj putanji.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
Izvršna vlast najavljuje da će neugodno Tužilaštvo za organizovani kriminal pretvoriti u odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu – koje vodi lojalni Nenad Stefanović. O tome za novi broj „Vremena“ govori predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković
Potpuno mi je nejasno šta zaista znače floskule koje pojedinci koriste o otuđenju, odvajanju i ugrožavanju države od javnih tužilaca. Simptomatično mi je da su se one pojavile kada su nadležna javna tužilaštva, postupajući po zakonima, otpočela postupanje po službenoj dužnosti u vezi sa krivičnim postupcima u koje su uključeni i visoki predstavnici izvršne vlasti. Podsetiću da je vlada više puta proklamovala borbu protiv korupcije kao jedan od najbitnijih ciljeva svog rada
Šta se režim nada da će dobiti čekanjem? Jesu li te nade opravdane? Šta pobunjeno društvo – studenti, građani, opozicione partije – može da učini da natera Vučića da što pre raspiše vanredne parlamentarne izbore? Koje su lekcije iz Mionice, Negotina i Sečnja? Da li išta više znamo
Ko god je na rukovodećim pozicijama u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) do skoro bio ili se sprema da ih preuzme – dobro je za vlast, loše je za narod. Time su otklonjene sve dileme oko toga šta znači to što je umesto “druga Marka” šef operative u BIA postao “drug Nidža”
Krajem 2025. godine, zahvaljujući potpunoj nezainteresovanosti vlasti da rešava probleme, Srbija se našla u trostrukom energetskom problemu – nije poznato kako će se rešiti saga sa Naftnom industrijom Srbije, nije poznato odakle će Srbija ubuduće kupovati gas, a ni Elektroprivredi Srbije ne piše se dobro
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
