foto: rade prelić / tanjug
Pozivu na generalni štrajk odazvalo se svega dvadesetak radnika Pošte. Najava isplate trinaeste plate i pretnja otkazima učinila je svoje
Najava premijerke Ane Brnabić da će od 1. januara plate budžetskim korisnicima – vojsci, policiji, prosvetnim i zdravstvenim radnicima biti povećane za 10 odsto, u stvari vraćene na nivo iz 2014. godine, nije baš sa odobravanjem primljena kod zaposlenih u javnim preduzećima, ne zato što je nekome „vraćeno oteto“ – to su pozdravili, nego što njima nije, ali niko od njih se nije usudio da digne glas zbog toga sem dela zaposlenih u JP ‘Pošta Srbije’.
U ovom javnom preuzeću deluju četiri sindikata: dva reprezentativna – Sindikat PTT Srbije i Sindikat PTT „Nezavisnost“ i dva koji to nisu – Samostalni sindikat poštanskih radnika i sindikat ‘Solidarnost’ Pošta Srbije. Nereprezentativni sindikati ovim drugima reprezentativnost osporavaju, na šta se reprezentativni ne osvrću: uprava ih priznaje, bez obzira što čelnici nereprezentativnih sindikata tvrde da su ovi drugi i dalje u statusu koji im po brojnosti članstva nikako ne pripada samo zbog poslušničkog odnosa prema upravi. Taj sindikalni pluralizam i međusobno osporavanje legitimiteta doveli su do toga da čak i radnicima Pošte više nije jasno ko tu šta organizuje i ko sa kim pregovara.
REAKCIJE NA BUVU: Negde početkom septembra puštena je buva da ove godine, pored toga što radnicima javnih preduzeća neće biti povećana plata od januara sledeće godine, neće biti ni trinaeste plate. Oba reprezentativna sindikata su tim povodom izrazili negodovanje i pripretili štrajkom koji je mnogo kasnije zakazan za 20. novembar ove godine.
Odvojeno od njih, nereprezentativni sindikati su uz najavu protesta izašli sa malo dužom listom zahteva: da se pored trinaeste plate i one redovne „vrate na staro“, kakve su bile pre umanjena iz 2014. godine i to sa uvećanjem za rast troškova života u protekle tri godine, da se zaposleni na privremenim/povremenim poslovima prevedu u radnike na određeno vreme, da se radnici koji duže od dve godine rade „na određeno“ prevedu u redovan radni odnos, da se aktuelna v.d. direktorka, kojoj je mandat istekao pre dva meseca, razreši dužnosti i izabere novi po davno raspisanom konkursu, da se dužnosti razreše predsednik i svi članovi Nadzornog odbora, da se raskinu ugovori sa penzionerima nelegalno postavljenim na čelna mesta…
Kako Uprava na ovo nije reagovala, Glavni odbor Samostalnog sindikata poštanskih radnika je 17. septembra ove godine zaključio da je vreme da se komunikacija pospeši protestima. „Pozvali smo sve sindikate koji žele da se bore za interese zaposlenih da bez ikakve sujete i predrasuda u ovim aktivnostima učestvuju. Na taj poziv jedino se odazvao sindikat ‘Solidarnost’ Pošte Srbije. Od tada smo u svemu zajedno, zajednički donosimo odluke i zajednički trpimo posledice“, kaže za „Vreme“ Zoran Pavlović, predsednik Samostalnog sindikata poštanskih radnika. Svoje zahteve prosledili su predsednici vlade, v.d. direktorki i predsedniku Nadzornog odbora Pošte, a reprezentativni sindikati su ćutali.
Nakon dvadeset dana čekanja na odgovor, postupak je obnovljen: „Tražili smo, skoro pa i molili da kroz dijalog, mirnim putem rešavamo te probleme. Međutim, druga strana nije imala sluha i ignorisali su nas.“ Reprezentativni sindikati su i dalje mudro ćutali.
SPONTANO: „Prvi protest koji je organizovao Samostalni sindikat poštanskih radnika održan je 17. oktobra, a mi – sindikat Solidarnost Pošta Srbije smo pružili punu podršku tom protestu i zahtevima“, objašnjava Tin Antić, predsednik sindikata Solidarnost: „Protest je trebalo da se održi u prostorijama radne jedinice Poštansko-logistički centar ‘Beograd’ u Zemunu. Međutim, poslodavac je zabranio održavanje protesta unutar svojih prostorija, tako da je protest održan ispred prostorija.“
Tog dana, dodaje, došla je direktorka i zatražila 10 dana da pokuša da reši dva glavna zahteva – isplatu zarade iz dobiti i vraćanje 10 posto plate, kao i povećanje zarada za realan pad u poslednje tri godine. „Okupljeni radnici su počeli da negoduju da nisu došli na protest da ćaskaju nego da se izbore za svoja prava i samoinicijativno su se prebacili na kapiju objekta i time blokirali ulaz i izlaz vozila.“ Na svakoj kapiji je, kaže Antić, bilo oko pet stotina ljudi i sve je eskaliralo sledećih dana: svako veče su zaposleni počeli da se organizuju i samoinicijativno da drže glavni poštanski centar pod blokadom.
Blokada je trajala oko dve nedelje i niko nije reagovao uprkos mnogobrojnim dopisima što upravi, što premijerki, sem što su članovima štrajkačkog odbora, sindikalnim poverenicima, ali i zaposlenima koji su se, po viđenju uprave, naročito isticali u protestima uručena rešenja o suspenziji i upozorenje pred raskid ugovora o radu „zbog ponašanja koje je takvo da (imenovani) ne može da nastavi rad kod poslodavca“, svi sa istovetnim obrazloženjem: „Povodom okupljanja i sprečavanja nesmetanog funkcionisanja poštanskog saobraćaja u smislu blokade ulaska-izlaska, odnosno neomogućavanja kretanja vozila sa pošiljkama (…) koji su uzrokovali štetu preduzeću, a na osnovu snimaka bezbednosnih kamera, utvrđeno je vaše prisustvo u pomenutim događajima. Svojim prisustvom postupili ste suprotno članu…“.
Kao odgovor na ove, po njihovom mišljenju nezakonite suspenzije, Štrajkački odbor je najavio generalni štrajk. „Idemo u štrajk i od toga ne odustajemo“, kaže Tin Antić.
LEGITIMNO ALI NEODGOVORNO: Dve nedelje od početka protesta v.d. direktorka Pošte Mira Petrović, čija smena je jedan od sindikalnih zahteva, izjavila je da protest nije zakonit, da nije ni prijavljen, ali da su zahtevi legitimni, pa ih je delegirala Vladi Srbije koja donosi odluku.
Organizatore i učesnike protesta opisala je kao grupu neodgovornih ljudi, njih svega 25, koja je iz njoj nepoznatih razloga rešila da blokira žilu kucavicu poštanskog sistema. Nedelju dana kasnije objavljeno je da je Vlada Republike Srbije usvojila Odluku Nadzornog odbora JP „Pošta Srbije“ Beograd o raspodeli dobiti za 2016. godinu, tako da će svaki radnik dobiti po jednu svoju prosečnu zaradu, čime se nastavlja višegodišnja dobra praksa u Pošti Srbije da zaposleni učestvuju u raspodeli dobiti, što je svojevrsni vid stimulacije, ali i zahvalnosti za doprinos koji su dali u postizanju dobrih poslovnih rezultata.
„Posle konstruktivnog i argumentovanog razgovora premijerke Ane Brnabić, ministra Milana Krkobabića zaduženog za koordinaciju rada javnih preduzeća i v. d. direktora Pošte Srbije Mire Petrović, a nakon toga i na zajedničkom sastanku s predstavnicima dva reprezentativna sindikata u ovom javnom preduzeću – Sindikata PTT Srbije i Sindikata PTT ‘Nezavisnost’ koji su odustali od najavljenog štrajka upozorenja zakazanog za 21. novembar ove godine“, naglašeno je u saopštenju za javnost. „Napominjemo da su ovim činom ispunjeni ključni zahtevi obe reprezentativne sindikalne centrale u Pošti Srbije, s tim što je započeta i dodatna analiza mogućnosti za povećanje plata, kako bi se iznašao najbolji model za poboljšanje socijalnog i materijalnog položaja 15.000 zaposlenih u Pošti Srbije“.
U saopštenju nisu preskočena ni ona dva nereprezentativna sindikata, organizatora protesta: „Usled blokade rada Regionalnog poštanskog logističkog centra ‘Beograd 2’, koji predstavlja žilu kucavicu JP ‘Pošta Srbije’, došlo je do višednevnog prekida procesa rada i stručne službe intenzivno rade na sagledavanju direktne i indirektne štete koje je preduzeće pretrpelo.“ Prema učesnicima, kako navode „nezakonite blokade“, preduzimaju se sve zakonom predviđene mere kako bi takvo ponašanje bilo sankcionisano.
Pozivu na generalni štrajk odazvalo se svega dvadesetak radnika Pošte. Najava isplate trinaeste plate i pretnja otkazima učinila je svoje.
Vest da je sa dvojicom sindikalnih poverenika u zgradu pošte u Vlajkovićevoj ulici, gde se između ostalih nalaze i sindikalne kancelarije, ušao „neki novinar sa sve foto-aparatom“ brzo je prostrujala kroz kancelarije: voda za kafu nije čestito proključala, a već je pozvao šef obezbeđenja sa pitanjem da li je tačno da se neki novinar sa foto-aparatom nalazi u zgradi i ako jeste tačno, da je odmah napusti.
Na izlazu sa placa šef obezbeđenja je novinaru objasnio da po internim pravilima, novinari moraju unapred da se najave i da mogu da razgovaraju sa kim žele ali samo „u kabinetu“. Drugog načina prosto nema. Na opasku jednog od sindikalaca da je novinar došao na njihov poziv sa njima da razgovara u njihovoj kancelariji, te da im za to nije potreban „amin“ uprave, šef obezbeđenja je lakonski odgovorio sa „ali je zgrada vlasništvo Pošte“.
Sledećeg dana sindikalni poverenici dobili su još po jedno rešenje kojim im se zabranjuje ulaz u sve poslovne zgrade Javnog preduzeća „Pošta Srbije“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
