Tamo gore, na nebu, rast snežnog kristala počinje u oblaku superzasićene vodene pare tako što se molekuli vode kondenzuju oko sićušne čestice prašine i obrazuju šestostranu prizmu na koju se dodaju novi slojevi molekula. Kako snežni kristal postaje sve veći, njegovih šest uglova bivaju sve više razmaknuti i sve više okruženi superzasićenim vazduhom, tako da uglovi počinju da rastu za nijansu brže od ostatka kristala. Kada porastu dovoljno, pahulje, svaka od njih sasvim jedinstvena, u haotičnom letu se spuštaju na tlo i stvaraju snežni pokrivač. U zavisnosti na šta dole, na zemlji, padne, sneg menja karakter. Negde je to nevina belina koja uravnotežuje predeo, ulepšava prizore prljavog grada i ukida ružne ovdašnjosti. A negde – strašna katastrofa.
Tokom prethodne dve nedelje Srbiju je, zaleđenu i smrznutu, pogodila velika snežna nevolja. Oštećeni su brojni dalekovodi, a elektromreža se danima nije mogla oporaviti. U jednom trenutku, više od 22.000 domaćinstava bilo je bez struje, u drugom, više od 6000. U mnogim naseljima, na temperaturama ispod nule, struje nije bilo od pet do sedam dana. Cela opština Ivanjica bila je bez napajanja, kao i veći deo Sjenice, a stvari su bile posebno teške u Malom Zvorniku. Mada ne postoji kompletna lista svih ruralnih naselja, pa ni svih varošica koje su pogođene ovom energetskom havarijom, prema izveštajima Elektrodistribucije i Sektora za vanredne situacije, u periodu od 1. januara do 13. januara dolazilo je do ozbiljnijih prekida u snabdevanju električnom energijom u najmanje 12 opština u Srbiji, zbog čega je u mnogima bilo nužno proglasiti i vanredno stanje.
Elektroprivreda je tokom ovog perioda, prema njenim podacima, proizvela 1,45 teravat-časova električne energije. Veći deo ove struje, više od 65 odsto, proizveden je sagorevanjem uglja, u termoelektranama koje čine srce srpske energetike, TENT i Kostolac. Proizvodnja u hidroelektranama bila je umerena i dala je oko 25 odsto proizvedene energije, dok su vetroparkovi i solarne elektrane doprinele sa oko 5 odsto proizvodnje. Srbija je u prvim danima nove 2026. proizvodila onoliko struje koliko joj je potrebno, ali se situacija potom dramatično pogoršala, pa je počela da uvozi i do 20 odsto, a u nekim trenucima uvozila i do četvrtine potrošnje. Na berzi SEEPEX, obim trgovanja se kretao između 12 i 16,5 GWh dnevno.
Uporedo sa povećanom kupovinom i visokom proizvodnjom, stotine montera i radnika bilo je upućeno u vanredne akcije. “Mnogi rizikuju živote”, rekla je ministarka privrede Adrijana Mesaroš koja je bila lice akcije spasavanja Srbije od božićnog snega, ali se mahom bavila preračunavanjem koliko procenata potrošača nema struju (0,68 po njenim rečima), kao da će to smanjiti nevolju čitavih gradova i sela koji na temperaturi ispod nule nisu imali struju.
NOVOGODIŠNJE ČAROLIJE
Glas onih koji nemaju struju ne čuje se na Instragramu. Mada je ministarka i prateća medijsko-propagandna industrija dve nedelje gradila privid sveopšte akcije, hronologija mraka svedoči o razmerama energetske katastrofe koja se dogodila. Nova godina samo što je počela, a prvi talas snežnih padavina zahvatio je zapadnu i jugozapadnu Srbiju. U planinskim delovima Ivanjice, Sjenice i Prijepolja dolazi do prvih većih kvarova na dalekovodima zbog čega u večernjim satima 1. januara delovi Ivanjice i okolnih sela ostaju bez struje. Tokom 2. januara broj domaćinstava bez električne energije naglo raste, naročito u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu.
Narednog dana, u subotu 3. januara, sneg se pojačava i nevolje sa strujom pogađaju Kolubarski i Mačvanski okrug. Bez struje ostaju sela u okolini Valjeva, Osečine, Loznice i Malog Zvornika. U Ivanjici dolazi do potpunog kolapsa napajanja — cela opština ostaje bez električne energije zbog kvara na dalekovodu. Pojedina sela su potpuno odsečena i ekipe Elektrodistribucije ne mogu da im priđu. U nedelju se proglašava vanredna situacija u više opština zapadne Srbije. Krupanj, Osečina i Loznica prijavljuju desetine sela bez struje. U nekim naseljima nestanci traju neprekidno duže od 48 sati. U Sjenici se broj domaćinstava bez struje meri stotinama. Na drugom kraju zemlje, u Majdanpeku nastaju nevolje zbog zaleđivanja vodova i pada stabala.
Čini se da će nova, prva radna nedelja u godini doneti razrešenje, ali glavna nevolja tek dolazi. Zbog niskih temperatura, elektromrežu širom zemlje pogađa serija kvarova. Više od deset opština ima prekide u snabdevanju. U međuvremenu, prethodni kvarovi nisu rešeni – u Krupnju i okolnim selima struje nema treći dan zaredom. U delovima Malog Zvornika i Loznice prekidi postaju višednevni. Prijepolje i Lučani prijavljuju nove ispade na mreži. Pojedina naselja ostaju bez grejanja i vode.
Na Badnji dan Srbija ulazi u kritično stanje. Ukupan broj domaćinstava bez struje prelazi desetine hiljada. U Ivanjici se napajanje povremeno vraća, ali se mreža ponovo ruši. U Sjenici, Krupnju i Loznici, kao i u mnogim selima struje i dalje nema. U Majdanpeku i užičkom regionu dolazi do serije novih kvarova. Elektroprivreda uvozi rekordne količine struje uoči Božića, a stanje se na sam Božić delimično stabilizuje. Neka sela prvi put posle četiri do pet dana dobijaju struju, ali veliki broj domaćinstava i dalje ostaje bez napajanja. U Krupnju, Osečini i delovima Loznice nestanci struje i dalje traju kontinuirano. U Vladimircima i Valjevu beleže se novi, kraći, ali česti prekidi.
Širom Srbije ljudi se organizuju u proteste i izlaze na blokade zahtevajući struju, a Studenti u blokadi objavljuju post “Niko ne sme biti u mraku”. Energetska kriza se pretvara u političku, ali uz to, počinje i masovna sanacija mreže. Teška mehanizacija se probija do udaljenih sela. Veći deo Ivanjice, Majdanpeka i Lučana dobija stabilnije napajanje. Narednih dana, od nedelje 11. januara, većina gradskih zona ponovo ima stabilno napajanje, ali u planinskim selima Krupnja, Loznice, Osečine, Sjenice i delovima užičkog regiona i dalje postoje povremeni ili produženi nestanci struje.
Neka domaćinstva su do ovog trenutka provela deset dana bez električne energije. Novo lice vanrednih situacija, ministarka Mesaroš, ulaskom u treću nedelju najavljuje izlazak iz krize, koja je prošla kad je končano otoplilo. Pomalo je neobično da akciju nije, barem ne javno, vodila resorna ministarka rudarstva i energetike Dubravka Handanović Đedović, koju “Vreme” često kritikuje zbog netransparentnosti i povlađivanja političkim ciljevima režima, ali koja je prethodnih meseci, tokom naftne krize, bila redak deo izvršne vlasti koja se nije bavila samo PR-om i koja je režim spasla od sigurne smrti. O kriznom menadžmentu potpredsednice Vlade teško je dati ocenu osim da su hiljade ljudi, u međuvremenu, proveli božićne praznike u mraku i hladnoći.
ELEKTRIČNO SRCE
Režim u Srbiji ima razne probleme koje nije rešio, a mnoge je i sam stvorio, kako obično smatramo, svojom arogancijom, korupcijom i manjkom stručnosti. Uprkos medijsko-propagandnoj industriji i polugama sile, sada je suočen sa potpunim gubitkom legitimiteta i kontrole, ogromnim brojem afera, tužbama, propalim projektima, stalnom pretnjom od američkih sankcija NIS-u, nepovoljnim odnosima sa Evropskom unijom, mučnim odnosima sa Rusijom i novom političkom silom, Studentskim pokretom, koji zahteva vanredne izbore. I onda padne sneg. Stvari su toliko loše da se svaki novi problem doslovno pretvara u katastrofu, i malo koga čudi šta može da učini malo snega nekadašnjoj regionalnoj energetskoj sili. Ono što zabrinjava jeste pitanje šta će biti posle snega jer se pod njim krije još veća nevolja.
Elektrodistributivna mreža očigledno nije dorasla većim padavinama, a energetski sistem kojim Srbija raspolaže nije dovoljan i sada će biti ugrožen baš na mestu gde je najjači. Snaga hidroelektrana iznosi oko 3000 MW, gde je najsnažniji Đerdap sa oko 1400 MW, dok vetar i sunce zajedno imaju oko 75 MW. Na drugoj strani, termoelektrane raspolažu sa čak oko 5500 MW snage na pragu, gde blokovi TENT-a kod Obrenovca čine više od 3000 MW, a blokovi u Kostolcu, uključujući novi B3 (prvi izgrađen posle tri decenije) oko 1700 MW. Termoelektrane, kao stabilan izvor, proizvode 70 posto struje u Srbiji i predstavljaju srce elektroenergetskog sistema.
Međutim, lignit kojim se ove moćne termoelektrane u novim i starim blokovima neprekidno napajaju sada postaje problem koji se ne može lako rešiti, ni PR kampanjom, ni na terenu. Tokom NATO bombardovanja, blokovi TENT-a su bili ugroženi zbog grafitnih bombi, ali se uprkos tome ni tada nisu na duže zaustavljali. Elektrani je pretio veliki zastoj u februaru 2012. kada su kompozicije sa lignitom bile zaustavljene snežnom mećavom, a najveća pretnja su bile poplave koje su u maju 2014. direktno ugrozile kopove, pa i same elektrane. U decembru 2021. sa velikim snežnim padavinama došlo je do zastoja TENT-a, kada je zbog nestručnog rukovođenja u pećima loženo blato umesto uglja.
No, sada se EPS suočava sa naplatom problema koji je dugo odlagan. Kao izvor velike količine CO2 i uopšte aerozagađenja, spaljivanje lignita je jedan od najvećih društvenih izazova za decenije koje dolaze, ali naplata počinje već sada. Da nevolja bude veća, upravo dok su snežne pahulje padale nad Srbijom, širom Evrope počela je primena takozvanog Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Reč je o novoj ekološkoj taksi Evropske unije kojom se oporezuju proizvodi čija proizvodnja emituje veliku količinu CO2 , sa idejom da se spreči “curenje ugljenika”. Kao rezultat, pojedine industrije sele svoje pogone u zemlje sa blažim ekološkim propisima poput Srbije. Od 1. januara 2026. godine, ovaj mehanizam ulazi u fazu naplate, što će direktno pogoditi srpski izvoz električne energije, čelika, aluminijuma i cementa.
Zapravo, CBAM predviđa da će svaki megavat-sat struje koji Elektroprivreda Srbije izveze u Evropsku uniju biti opterećen taksom koja je srazmerna emisiji CO2 da se ta struja proizvede. Treba imati u vidu da je Srbija okružena zemljama Unije i da ni tehnički ne može struju da izvozi negde drugde. Budući da Srbija oko 60 do 70 odsto energije dobija u termoelektranama, iz našeg domaćeg lignita, koji je ugalj vrlo niskog kvaliteta, emisije CO2 po megavat-satu su tri do četiri puta veće od proseka u Evropskoj uniji. U prostom računu, CBAM se za srpsku struju procenjuje na oko 60 evra po megavat-satu, a ako je cena megavat-sata na tržištu oko 90 evra, jasno je koliko domaća struja postaje nekonkurentna na evropskom tržištu.
Zbog uvođenja CBAM, izvoz struje u zemlje EU mogao bi drastično opasti, što direktno smanjuje prihode energetskog sektora. Neke projekcije računaju da će EPS zbog ovog novog nameta Unije naredne godine izgubiti oko 600 miliona evra. Kako bi se prilagodila, Srbija je u decembru usvojila Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte iza koga stoji zanimljiva ideja – umesto da EU oporezuje struju koju EPS izvozi, Srbija će za izvestan iznos sama oporezovati svoju struju zbog emisije CO2, pa to Evropa neće oporezivati i deo novca će ostati u našem budžetu umesto da ode u Brisel. Sadašnja procena je da će se, u odnosu na prethodni račun, spasti oko četiri evra po megavat-satu.
Jedino rešenje za ove namete je ono što se naziva dekarbonizacija, odnosno postupno napuštanje termo kapaciteta i sagorevanja fosilnih goriva, ali na tom planu, kao uopšte na izgradnji novih energetskih kapaciteta, ako se izuzmu raznorazni medijski performansi, Srbija jedva da je išta učinila prethodnih decenija. Sada se čini da je prekasno. “Sada je zima našeg nezadovoljstva”, kaže Vilijem Šekspir u drami Ričard III, što će Džon Stajnbek iskoristiti za naslov svog slavnog romana o moralnom propadanju i prihvatanju “malog potkradanja”. A to je ono što je prekrilo Srbiju mnogo pre snega.
