Poznato je da je proteklih godina u Srbiji bankarski sektor najviše napredovao. S druge strane, jedan od najvećih problema sa kojim se susreće društvo jeste nezaposlenost. Razgovor sa Zoranom Radovanovićem, direktorom Link Consultants Ltd, počeli smo upravo pitanjem: Kakva je situacija sa zapošljavanjem u bankama?
ZORAN RADOVANOVIĆ: Tačno je da je bankarski sektor u najvećem razvoju u odnosu na ostale grane industrije kod nas. To je uglavnom uzrokovano velikom ekspanzijom stranih banaka na domaćem trižištu. Trenutno smo u procesu visoke potrebe za kadrovima i slabim kvalitetom onih pravih kadrova. U poslednjih 18 meseci se broj filijala većine stranih banaka gotovo udvostručio a nivo operacija znatno podigao. Ekspanzija je još u toku, konkurencija velika i vodi se strahovita tržišna bitka za svakog klijenta.
„VREME„: Nema sumnje da je velika potražnja za kvalifikovanim bankarskim kadrom trenutno veća nego ikada. Šta mislite šta je presudno kod izbora?
Pored potrebnog tehničkog znanja posla jednako je važna i izražena motivacija, korporativna kultura i stručnost u nekoj sferi bankarstva. Iz bankarskog sistema „svi-sve“ iz devedesetih, temeljnim razvojem ušli smo u zapadni trend, prema kome samo stručno fokusirani ljudi mogu napredovati u karijeri. Pre 2000. godine u domaćim bankama jedan bankar je radio sve, od otvaranja računa, preko praćenja kreditnog zahteva do odobravanja istog. U savremenom sistemu bankarstva svako odeljenje funkcioniše za sebe stvarajući jednu koherentnu celinu na kraju. Banke se razvijaju i svaki deo banke je neka vrsta odvojenog profitnog centra gde se meri učinak, kako odeljenja tako i individualaca. Oni ljudi koji mogu brzo da se adaptiraju na takav sistem rada i vrednovanja učinka i oni koji su fokusirani na jednu oblast bankarstva i u okviru nje se razvijaju, imaće najveću šansu za napredovanje. Naravno, tu ne pominjem znanje engleskog jezika kao osnovni preduslov kada neko uopšte razmišlja o karijeri u banci. Iz tog tazloga, većina kadrova koja je trenutno zaposlena mlađa je nego što je to slučaj na Zapadu. Ljudi sa velikim izkustvom iz prethodnog sistema teže se uklapaju u nove trendove, ali ukoliko se uklope u novi način rada i iskoriste svoje prethodno iskustvo i znanje, oni postaju u mnogim organizacijama izuzetno cenjeni i neretko su na ključnim pozicijama.
Kakva je mogućnost napredovanja kada govorimo o poslu u bankama i koje su po vašem mišljenju razlike između „posla“ i „karijere„?
To je ovde pitanje civilizacijskih razlika. S jedne strane imate opciju „karijere“ ili mukotrpnog rada na samousavršavanju i dokazivanju, a s druge opciju „posla“ ili osmočasovnog radnog vremena sa glavnim ciljem da se taj radni dan što pre završi. Ovde nema sredine. Mislim da nam posao nije potreban jer smo se za njega školovali ili zato što obavljanjem tog posla samo hranimo naše porodice. Potreban nam je jer nas čini delom ovog društva. Što smo mi kao individualci uspešniji na svom poslu i naše društvo je uspešnije.
Međutim, pitanje karijere i napredovanja je po meni pitanje ne samo trenutnih poslovnih vrednosti već i situacije u kojoj se naša organizacija nalazi. U slučajevima banaka sa velikom ekspanzijom i mali koraci koji ukazuju na veliki potencijal za nekoga mogu biti presudni. U bankama sa u velikoj meri uspostavljenom mrežom sigurno je teže doći do više pozicije, ali je takođe i stabilniji svaki napredak ka vrhu. Ono što je bitno jeste da iz sistema devedesetih kada je dobar odnos sa poslodavcem bio jedini put za napredovanje, danas živimo u vremenima gde šansu za uspeh imamo jedino ukoliko izaberemo „karijeru“ a ne „posao“.
Po vašem mišljenju, koje su trenutno najveće razlike između internacionalnog i lokalnog bankarstva?
U poslednje dve godine ta razlika je dosta manja. I naše i internacionalne banke svoje operacije vrše vrlo slično kao i na Zapadu. Možda su ovde neke usluge banaka, kao krediti na primer, veće nego u nekim zemljama EU-a, ali sve većim njihovim ulaganjima u ekspanziju, mrežu novih filijala, akvizicijom preostalih domaćih banaka i njihove usluge će biti jeftinije. Verujem da ćemo za dve-tri godine imati jedno vrlo konkurentno strukturisano bankarsko tržište sa već podeljenim kartama i da ćemo tada imati pravu sliku individualnih i kolektivnih vrednosti menadžmenta svake banke.
Koji su najčešći problemi sa kojima se susreću banke prilikom zapošljavanja i kako se oni rešavaju?
Najveći problem je definitivno manjak kvalitetnih kadrova. Internacionalne banke dosta ulažu u razvoj svojih ličnih potencijala, ali imajući u vidu njihovu prebrzu ekspanziju i dalje je za mnoge teško da ih prate ali i da se slože sa mnogim unutrašnjim promenama koje nastaju, gotovo preko noći. Zbog prevelikog broja novih internacionalnih „igrača“ na tržištu, jedan dobar kadar može dobro da proda svoje usluge većini banaka. S druge strane, mali je broj kadrova koji se zadržavaju više od tri do pet godina u jednoj organizaciji, što mi smatramo zdravim razvojem. Banke su pred svršenim činom, mogu da ulože u trening svojih kadrova hiljade evra i da ih možda izgube zbog 100 evra veće plate koju konkurencija nudi ili da osnaže svoje ljudske resurse savremenim metodama razvoja korporativne kulture, što je ovde i dalje jako teško.
Direktno regrutovanje, autsorsing, privatni plasmani, regrutovanje kandidata, samo su neki od novih termina i pojmova koji i kod nas ulaze u svakodnevnu upotrebu, makar kada je reč o konsaltingu u oblasti zapošljavanja.
Link Consultants je firma koja se bavi ovim sektorom konsalting industrije. Osnovana je 2000. godine sa sedištem u Londonu i za pet godina poslovanja je ušla među prvih 50 svetskih regrutnih kompanija iz oblasti finansija. Dosadašnji rad sa svetskim gigantima poput Citibanka, Credit Suisse, UBS-a, kao i drugih velikih svetskih bankarskih imena dokaz je novih trendova u Srbiji iz oblasti zapošljavanja.
