Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski boravio je u Srbiji 7. avgusta uveče i u 8. avgusta ujutro. Već sledećega dana skoro se niko više nije sećao posete.
Većina medija “korektno” je ispratila događaj. Otprilike slično kao kad je u junu došao predsednik Federalnog Nacionalnog saveta Ujedinjenih Arapskih Emirata Sakr Gubaš. Ipak, Gubašu je za razliku od Zelenskog organizovano obraćanje u Skupštini Srbije. Pa ko se seća toga, setiće se i da je dolazio Zelenski.
Ako je neko i pomislio da bi poseta predsednika zemlje koja je u ratu skoro pet godina možda zaslužila malo veću pažnju – prevario se. Takođe, sa sada nema potvrde ni da će ovaj susret značiti prekretnicu u odnosima Srbije i Ukrajine, Srbije i Rusije ili Srbije i Evropske unije.
Od starta je ova poseta bila drugačija nego kad dolaze državnici koje predsednik voli da predstavi kao prijatelje. Izostao je masovni doček kao u slučaju Vladimira Putina koji je samo kratko izjavio: “Spasiba za družbu”. Zelenskom nije na uvo pevao Ivica Dačić kao što je to uradio 2017. godine tokom posete turskog predsednika Erdogana. Nije bilo ni obilaska groblja Oslobodiocima Beograda, Zelenskom nije poklonjen rasni pas, niti je objavljeno da li je uopšte bilo poklona… Izostali su i govori na Kalemegdanu i posete splavovima sa ministrima u belim košuljama.
Bilo je samo konferencije za novinare koju je bilo mučno pratiti, osim ako se baš mora. Srdačnosti nije bilo, svako je isticao šta je njemu bitno. Zajednička poruka – poštujemo jedni druge i želimo u Evropsku uniju. Ćutimo o neprijatnim temama.
Ima jedna epizoda Crnog Gruje gde Gruja ode kod turskog efendije pa mu traži neke usluge, kaže: “Ljudi smo, dogovorićemo se”. A ovaj odgovara: “Moda, moda, moda, pa i ja pratim modu”.
NIJE BILO O ORUŽJU, OD SAČME PRODAJEMO SAMO SOJINU
“Za nas je važno ne samo kada uvezemo rudu gvožđa, već i merkantilnu soju i sojinu sačmu i seme lana i kad izvozimo voćne sadnice, seme suncokreta, dečju hranu.”
Ko je ovo izgovorio i u kojem istorijskom trenutku, može biti pitanje za pet miliona na nakom budućem kvizu. Ako ne to, onda će bar moći da se izučava na doktorskim studijama, tema – diplomatija u Srbiji dvadesetih godina 21. veka.
Rečenica pripada Aleksandru Vučiću nakon sastanka sa Zelenskim koji je došao prvi put u zvaničnu posetu Srbiji.
Pre njega, sa Vučićem se u Srbiji sastao ukrajinski lider Petar Porošenko, u julu 2018. Vučić je, kao da se nekome pravda, rekao da od Volodimira Zelenskog niste mogli da čujete lošu reč o Srbiji i kako veruje da će saradnja biti jača i u rudarstvu i energetici, a posebno u poljoprivredi.
Interesantno je da je predsednik koji uglavnom govori u prvom licu jednine i broji koliko se puta susreo sa Putinom ili rukovao sa Trampom, nakon susreta sa ukrajinskim predsednikom koristio izraz “mi kao domaćini”. Uostalom, Zelenskog je na aerodromu sačekala ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović iako je ruskog predsednika Putina, kineskog Si Đinpinga, predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata šeika Mohameda bin Zajeda Al Nahjana, predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu i predsednicu EK Ursulu fon der Lajen dočekivao predsednik Srbije lično.
Ništa posebno novo nije se čulo o odnosu dveju država od prethodnog susreta 15. jula u Kijevu. Tada se Vučić pohvalio kako jedini nije potpisao zajedničku deklaraciju, te da je sa Zelenskim razgovarao o železnici i da ga je pozvao u goste. Upadljivo je bilo da je srpski predsednik opet govorio o ekonomskoj saradnji, a ukrajinski da je 13 osoba u u poslednja 24 sata ubijeno u Ukrajini i da je posredi “tragedija ruske agresije protiv nezavisne Ukrajine”.
Vučić se nada da će po okončanju rata saradnja biti još snažnija i veća, Zelenski zahvaljuje na pomoći i na tome što je srpski narod prihvatio brojne Ukrajince. Dvojica predsednika nisu pominjala ruskog predsednika Vladimira Putina i da nije bilo novinara, to ime bi lebdelo negde kao veliki ružičasti slon u sobi. Sankcije Rusiji nisu pomenute sve dok visoki gost nije otišao, a onda se Vučić ponovo pohvalio da je jedini lider koji to nije učinio.
Ipak, nisu izostale izjave da su Ukrajini potrebni projektili, ta da dve države poštuju međusobni teritorijalni integritet. Vučić koji voli da kaže kako je “politički veteran” prognozirao je još jednu tešku zimu, a Zelenski je molio Evropu da ne dozvoli Rusiji da zarađuje milijarde na oružju.
Javni servis je postavio pitanje o Kosovu – kako bi glavna vest bila da Ukrajina ostaje pri stavu da nema priznanja nezavisne države. A čulo se i navodno spontano pitanje nemačkog novinara “kako da ubijamo više Rusa”, kojem je već posvećeno previše pažnje i koje je Rusija ocenila kao otvoreno podsticanje na agresiju protiv ruskog naroda. Osim jedne neme grimase, domaćin nije na to pitanje reagovao. Zato je objavio vest da će se od septembra u Srbiji proizvoditi dronovi i to zajedno sa Izraelcima. Tako je ispunjeno sve što je planirano, dvojica predsednika učinila su jedan drugom uslugu, nema štete, a možda bude neke male koristi.
NASLOVI O NAJBOLJEM DIPLOMATI KOJEM DRŽAVNICI DOLAZE “NA NOGE”
Ako se već morala pomenuti poseta, onda je u prorežimskim medijima korišćena teza da ovo može samo Vučić – da mu Zelenski dođe na noge dok ne uvodi sankcije Rusiji, da pravi fabriku oružja sa Izraelom dok šalje ministra na sahranu ubijenog Ajatolaha Hamneija, da može i kod Trampa i kod Sija bez posledica po svoju vlast i državu. Susret je praćen naslovima: “Vučić maestralno odigrao ovu diplomatsku partiju”, “Zelenski u Beogradu: Nije se pričalo o vojnoj saradnji”, “Vučić: Ne sedimo na više stolica, imamo samo svoju srpsku stolicu”.
Zašto je bilo važno podvući kako nije bilo reči o vojnoj saradnji?
Vučić je nakon invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. tvrdio da Srbija neće izvoziti oružje nijednoj od strana u sukobu. Kasnije su u nekoliko navrata svetski mediji objavljivali da je srpsko oružje viđeno u Ukrajini, ali je srpska strana ponavljala da ne može da ima uticaj na to gde će jednom prodato oružje završiti.
U intervjuu za “Financial Times” iz juna 2023. godine, Vučić je izjavio kako je svestan da srpska municija može posredno završiti u Ukrajini, ističući da se radi o legalnim ugovorima i ekonomskom interesu. Navodeći da se Srbija ponaša vojno neutralno, Vučić je naglasio da se oružje prodaje dozvoljenim krajnjim korisnicima, uz svest o mogućem reeksportu.
Prošle godine Vučić je rekao da “naše fabrike moraju da žive i rade”, da 23 hiljade ljudi radi u državnoj namenskoj industriji, te da on nema nikakve podatke koji bi potvrdili da srpsko oružje iz Afrike dolazi do Ukrajine. “Mi radimo samo za Srbiju i to je naš posao, izjavio je tada. “Mi smo samostalna i nezavisna zemlja”.
Ipak, nikad nije demantovano da Srbija pomaže Ukrajini, uglavnom preko “prve dame” iako ta funkcija ne postoji formalno i ne koristi se kad šaljemo pomoć nekim drugim državama. Tamara Vučić je u svojstvu supruge predsednika Srbije u septembru 2022. razgovarala sa Olenom Zelenskom i saopštila da će Srbija donirati dva potpuno opremljena sanitetska vozila Ukrajini. Nakon posete Olene Zelenske 2024. godine, Srbija je donirala 5.000 laptopova i tableta za ukrajinske učenike, na čemu je Zelenska javno zahvalila Vladi Srbije i navela da je pomoć dogovorena na sastanku sa bračnim parom Vučić.
Aleksandar Vučić i Volodimir Zelenski pre ovog zvaničnog susreta sastali su se najmanje pet puta, uglavnom na sastancima lidera zemalja jugoistočne Evrope i EU. I uvek je bilo isto – pozdrave se, srdačno popričaju, ali na kraju Vučić ne potpiše zajedničku deklaraciju u kojoj se uvode dodatne sankcije Rusiji. Uglavnom se posle ovakvih susreta Vučić odmah ujutru sastajao sa ruskim ambasadorom, ali ovoga puta nije. Umesto toga, istog dana kada je Zelenski odleteo, Vučić je otišao u Belegiš odakle je ponovio da smo jedina zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, da Ukrajina nije i neće priznati Kosovo, da je to najveći udar za Albance u poslednjih 15 godina i da će se proizvoditi dronovi koji će biti srpski, a Izrael samo pomaže. Povici “Aco Srbine” bili su potvrda da je narod shvatio koje je poruke predsednik izdvojio kao suštinske.
NEMA SUMNJE DA TRIBINE I VULIN IMAJU SVOJE STAVOVE
Navijači beogradske “Crvene zvezde”, tima za koji Vučić otvoreno navija i sa čijih se tribina ne čuju pogrdni povici na njegov račun, zbog dolaska Zelenskog su reagovali kao po porudžbini. Tokom utakmice sa Novim Pazarom istakli su transparent “Dok vi primate nacistu u Beogradu, Srbi krvare na raspetom Kosovu” i mahali zastavama Rusije i Srbije. Sasvim dovoljno da se pošalje poruka, a da se ne pomene ni ko koga prima, ni kakve tačno veze ima poseta Zelenskog sa sudbinom kosovskih Srba.
Baš tog dana oglasio se jedan od najbližih Vučićevih saradnika i ideolog “srpskog sveta” Aleksandar Vulin, i to za ruske medije. On je za RIA Novosti objasnio kako poseta Volodimira Zelenskog Srbiji nije u skladu sa željama građana Srbije i predstavlja rezultat pritiska Brisela i “osvetu EU” zbog odbijanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da potpiše “antirusku deklaraciju” sa kijevskog samita održanog u julu. S obzirom na to da Vulin nema značajnu državnu funkciju, već nastupa kao lider Pokreta socijalista, njegove izjave niko nije objašnjavao. Čuli su se i “intelektualci” desničari, koji su u otvorenom pismu naveli da ova poseta može “naneti nemerljivu nacionalnu štetu” i pokvariti odnose sa Rusijom. Ali čim je gost otišao, svi su ućutali.
Posle Belegiša, predsednik je nastavio obilazak Prijepolja, Nove Varoši, Priboja, Arilja, porodičnih domaćinstava, mostova, obećavao asfalt, posao, fabriku, pare. Svakoga dana od odlaska Volodimira Zelenskog, predsednik se sa televizija koja ga prate obraćao i po nekoliko sati dnevno. Od ljudi koji su došli da ga mole za pomoć svakako se nije čula ni reč o spoljnoj politici.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
