Srpski demarš

Beograd više ne krije veoma loše ocene o učinku dva visoka međunarodna predstavnika u regionu.

Prvi je visoki međunarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini lord Pedi Ešdaun. Iz Beograda su događaji u Bosni i Hercegovini prošle nedelje izgledali kao prilično zlokobna dramatizacija, ali ovdašnji politički faktori nisu se odmah izjašnjavali, kao da su čekali šta će doneti razvoj prekodrinske političke krize posle kaznenih mera Pedija Ešdauna prema Republici Srpskoj zbog njene nesaradnje s Haškim tribunalom (otpustio devet zvaničnika). Te mere su prvo u Republici Srpskoj naišle na dosad neuobičajenu reakciju, moglo bi se reći najoštriju posle potpisivanja Dejtonskog ugovora 1995.

Reakcija Banjaluke nije bila samo verbalna već je u krizu zapao znatan deo tamošnjeg sistema vlasti. Premijer RS Dragan Mikerević podneo je ostavku, rekavši da nije spreman da prihvati pretnje i sprovodi ultimativne zahteve visokog predstavnika o preuređenju ustavnog poretka u Republici Srpskoj i BiH. Mikerević je Ešdauna optužio da grubo krši Ustav. Posebno je naglasio da on, premijer jednog entiteta, za razliku od Pedija Ešdauna, veruje u Bosnu i Hercegovinu sastavljenu od Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine.

Predsednik RS Dragan Čavić ocenio je u tom kontekstu da je stvorena opšta slika da je Republika Srpska jedini problem na putu Bosne u Evropu, a da su Srbi lud narod koji ima lude predstavnike. On je rekao da je na Ešdaunovo otvaranje procesa protiv Republike Srpske, on kao predsednik RS dužan da otvori drugi proces, a to je proces traženja, sa svim strankama u Republici Srpskoj, na svim nivoima, potpunog nacionalnog konsenzusa kao odgovora na pritiske na Republiku Srpsku. Jednog trenutka je rekao da Bosne i Hercegovine nema bez Republike Srpske i da ovakvi postupci prema Republici Srpskoj mogu dovesti i do referenduma o izlasku ovog entiteta iz Bosne.

Posle ostavke premijera najavljeno je i povlačenje političarâ Republike Srpske iz zajedničkih organa u Sarajevu. Ministar inostranih poslova BiH Mladen Ivanić podneo je ostavku, što su najavili i ministar saobraćaja i transporta u Savetu ministara BiH Branko Dokić i zamenik ministra civilnih poslova BiH Zoran Tešanović, obojica iz Ivanićeve Partije demokratskog progresa. Potom je i ministar pravde u Savetu ministara BiH Slobodan Kovač najavio da će podneti ostavku, rekavši da ne želi da doliva ulje na vatru, ali da hoće da poštuje želju svog naroda.

Predsednik Republike Srpske Dragan Čavić je u ponedeljak s predsednikom Skupštine, premijerom, funkcionerima u zajedničkim organima BIH, poslaničkim prvacima držao konsultacije posle kojih je primljeno k znanju da je ostavka kompletne vlade Republike Srpske konačna, mada tek treba da bude potvrđena kroz Ustavom predviđenu proceduru. Do izbora nove vlade radiće stara. Nadležni organi treba da nastave potragu za haškim beguncima. Visoki funkcioneri RS su saopštili da su rešili da se odupru svakom delovanju u suprotnosti sa Ustavom BiH i Dejtonskim sporazumom, a delovanje Pedija Ešdauna oni ocenjuju kao konstantan pritisak na institucije RS i njegove kaznene mere kao uzrok aktuelne krize.

Kriza je pretila da blokira i rad centralnih institucija u Sarajevu. Predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić izjavio je da on i njegova Stranka demokratske akcije smatraju da je prihvatljiva opcija izbora novog mandatara Vlade BiH i organizovanje prevremenih izbora kako bi se rešila politička kriza. On je, međutim, upozorio i da je ključni problem činjenica da BiH nema ni vremena ni novca za organizovanje prevremenih izbora. Predsedavajući Predsedništva BiH Borislav Paravac složio se s komesarom za proširenje EU-a Olijem Renom da BiH mora prevladati krizu pre predstojećih praznika.

Odmah po saopštenju kaznenih mera visokog predstavnika, lorda Ešdauna, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana zvanično je pružio punu podršku tim merama koje su, kako je rekao, u funkciji ispunjavanja obaveza RS prema Haškom tribunalu. U kasnijem razvoju događaja iz Brisela se nije čulo mnogo glasova, kao da su i oni merili da li su možda preterali.

Ešdaun je pokušavao da relativizuje dubinu krize opisavši ostavke kao manevre.

Njegove preteće izjave da će sankcija biti još i da ništa ne isključuje, u Beogradu i u Banjaluci su tumačene ne samo kao nagoveštaj da će biti oštrijih mera već da može doći i do ukidanja Republike Srpske. Potom su u glavnim medijima objavljena Ešdaunove razuveravanja da on to pravo nema i da to ne namerava da čini, a da je njegov zadatak i da čuva Republiku Srpsku. Međutim, bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Volfgang Petrič u jednoj izjavi govori tako da se jasno može zaključiti kako on smatra da je Dejtonski sporazum bio dobar za ono vreme, a da se sada Bosna i Hercegovina mora centralizovati. Političari iz Republike Srpske su do sada relativno lako pristajali na ustupanje izvesnih funkcija centralnoj vladi. Visoki predstavnik Ešdaun se očito preigrao u Bosni i jedna politika uslovljavanja, ucena i iznuđivanja dolazi do zida, a reakcija sa srpske strane jača.

„Fajnenšel tajms“ piše da se gotovo niko ne boji da će ponovo doći do nasilja, ali da bi ovaj sukob mogao značiti da, posle skoro deset godina mira u Bosni, „nacrt Dejtonskog sporazuma“ možda neće još dugo poživeti. „Fajnenšel tajms“ konstatuje da se mnogi bosanski Srbi plaše da je krajnji cilj međunarodne zajednice da ukine Republiku Srpsku, srpski deo Bosne.

OPOMENE IZ BEOGRADA: Uzdržanost beogradskih reakcija u prva 72 sata posle izbijanja krize možda se može objasniti i željom da se izbegne utisak kako Beograd raspiruje spor između Ešdauna i Banjaluke. Posle malog ćutanja odavde se stavlja do znanja da se Beograd protivi Ešdaunovoj kampanji i njegovim otvorenim ili prikrivenim namerama da prekroji Dejtonski sporazum.

Najpre, potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus ocenjuje da ti potezi mogu da destabilizuju čitav region. On ocenjuje da je Ešdaun prekoračio svoja ovlašćenja i da se njegove mere odnose na pogrešne ljude u Republici Srpskoj, upravo na ljude koji žele da Bosna i Hercegovina bude prosperitetna i evropska, u okviru nje i Republika Srpska, prema odredbama Dejtonskog sporazuma. Podsetio je da je Dejtonski sporazum međunarodni ugovor koji je Srbija i Crna Gora ratifikovala i da jednostrana promena međunarodnog ugovora ne može da izađe na dobro.

Vladajuća Demokratska stranka Srbije je potom u pisanom saopštenju konstatovala da je međunarodna zajednica ostala nema kada je reč o izboru Ramuša Haradinaja za premijera Kosova, a da u Bosni međunarodni predstavnik preduzima drastične mere. DSS podvlači da će kazne Pedija Ešdauna izrečene RS osetiti srpski narod, da će one imati teške posledice, a da te mere, uostalom, predstavljaju samo još jedan pogrešan korak u sadašnjim složenim političkim prilikama. Savetnik predsednika Srbije Branko Radujko kaže da mere koje preduzima visoki predstavnik u BiH vode ka obeshrabrivanju demokratskih i reformskih političara u RS i političkoj destabilizaciji BiH, a moguće i celog regiona. Ministar za državnu upravu u Vladi Srbije Zoran Lončar je u izjavi agenciji Beta rekao da Dejtonski sporazum ne predviđa mogućnost ukidanja Republike Srpske i da će Vlada Srbije insistirati da se on poštuje.

U ponedeljak je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica u pisanoj izjavi poručio da Vlada Srbije s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije posle preduzimanja nedemokratskih i necelishodnih mera visokog predstavnika Pedija Ešdauna protiv Republike Srpske. Premijer ističe da su posebno neprihvatljive najave visokog predstavnika o mogućem ukidanju Republike Srpske, jer se Dejtonskim sporazumom garantuju mir i njeno postojanje. Konstatuje da visoki predstavnik nema ovlašćenja da ukida institucije predviđene dejtonskim ustavom BiH, pa nikako ne može da ukida ni entitete koji predstavljaju sam temelj dejtonske BiH. Ukidanjem entiteta ukida se i sam Dejtonski sporazum. Koštunica konstatuje da su dosadašnji visoki predstavnici u BiH, Ešdaunovi prethodnici, daleko više poštovali ovaj međunarodni dokument, ne stavljajući se samovlasno iznad mirovnog sporazuma. Koštunica naglašava da je sada jasno da su Ešdaunove mere proizvele krizu ne samo u Republici Srpskoj već i u BiH, i da te nedemokratske i protivpravne mere visokog predstavnika sasvim sigurno ne idu u prilog stabilizacije regiona…

Predsednik Srbije Boris Tadić takođe osuđuje mere visokog predstavnika za BiH protiv čelnika Republike Srpske. On navodi da RS, koja se suočila sa zločinom u Srebrenici, ne može da trpi posledice zbog ocene o izostanku značajne saradnje s Hagom.

Predsednik SCG Svetozar Marović kaže da je neophodno uvažavati osnovu, sadržaj i ciljeve Dejtonskog sporazuma: „To podrazumijeva puno uvažavanje oba entiteta BiH i istovremeno izbjegavanje svakog jednostranog poteza koji bi narušio izgradnju strpljivog, odgovornog i evropskog puta BiH, kao jedne od zemalja u regionu zapadnog Balkana u kojoj Republika Srpska ima, u skladu sa Dejtonskim sporazumom, jasno definisan identitet.“

U Ešdaunovom slučaju politički faktori u Srbiji i u Ddržavnoj zajednici SCG imali su, dakle, relativno ujednačen stav, što se ovdašnjim političarima retko dešava.

SLUČAJ HARADINAJ: Drugi osporeni visoki predstavnik je šef UNMIK-a Seren Jensen Petersen. Povodom izbora Ramuša Haradinaja za kosovskog premijera, Vlada Srbije donosi poseban zvaničan zaključak i objavljuje ga u „Službenom glasniku“. Taj zaključak su podržali predsednik Republike Boris Tadić, predsednik Narodne skupštine Predrag Marković, ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković, ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić i predsednik Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović.

Zaključak je usvojen posle višemesečne krize i sukoba između premijera i predsednika Republike oko poziva kosovskim Srbima da izađu na izbore. U tom zaključku se kaže da Vlada Republike Srbije sa žaljenjem konstatuje da predstavnici civilnog prisustva međunarodne zajednice (UNMIK) na Kosovu i Metohiji nisu pokazivali dovoljno sluha i razumevanja za konstruktivne predloge naših vlasti, već da su vodili računa o isključivim zahtevima albanske strane na Kosovu i Metohiji. Stvarni rezultat takve politike bilo je stvaranje uslova da se promenjena etnička slika Pokrajine, nastala masovnim proterivanjem i nasilnim iseljavanjem Srba, predstavi kao neumoljiva kosmetska realnost.

Zvanično se konstatuje da je za Vladu Republike Srbije neprihvatljivo to što je skupština Kosova i Metohije izabrala za predsednika vlade Ramuša Haradinaja, osobu sa kriminalnom prošlošću, stečenom u predratnom, ratnom i poratnom vremenu, i podseća se da je protiv njega do sada podneto 108 krivičnih prijava, a da Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu vodi protiv Haradinaja istragu za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, da mu je odredilo pritvor i raspisalo poternicu za njim. Kaže se da je reč o osobi koja je pod istragom Haškog tribunala.

Vlada postavlja pitanje – kakva poruka se njegovim izborom upućuje kosmetskim Srbima, Republici Srbiji i državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, regionu i celom svetu, a posebno kakva poruka se upućuje međunarodnoj upravi na Kosovu i Metohiji?

U vladinom dokumentu traži se da specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, polazeći od svojih ovlašćenja sadržanih u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, poništi provokativan i rizičan čin izbora Ramuša Haradinaja za predsednika vlade Kosova i Metohije.

Zahteva se da se odmah pokrene suštinski politički proces koji podrazumeva razgovore o decentralizaciji, kao i o drugim ključnim političkim pitanjima Kosova i Metohije, uz učešće predstavnika UNMIK-a, privremenih institucija, kosmetskih Srba, Republike Srbije i državne zajednice.

Petersen odbija da suspenduje Haradinajev izbor pozivajući se na princip prezumpcije nevinosti. Posle toga upućuje pismo premijeru Koštunici u kojem se ističe značaj nastavka dijaloga između Beograda i Prištine, posebno kad je reč o nestalim osobama sa prostora Kosova. U pismu se pominju i neformalni sastanci vezani za decentralizaciju u Pokrajini na kojima bi trebalo da učestvuju predstavnici svih etničkih zajednica, ali i predstavnici zvaničnog Beograda.

Direktni dijalog Beograda i Prištine, koji je početkom godine bio pokrenut u Beču, prekinut je martovskim nasiljem.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković je, međutim, izjavio da nije siguran da će se premijer Koštunica sastati sa Jensenom Petersenom. On kaže da je jednoglasnim usvajanjem plana za Kosmet republičke vlade, Beograd rekao šta želi u procesu decentralizacije Kosova, te da Beograd u tim pregovorima ne može biti savetodavac, već direktan učesnik. Proroković kaže da je pregovore o nestalima prekinula albanska strana.

Predsednik Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović, međutim, naglašava da je Beogradu potreban direktan odgovor na nekoliko dramatično važnih pitanja, kao na primer: šta su prioriteti KFOR-a i UMNIK-a u slučaju novih nereda na Kosovu, da li im je prioritet da KFOR izađe na administrativnu liniju i simulira da to čini zbog tobožnje pretnje srpskih snaga, kao što je činio u martu 2004; da li je KFOR-u i UNMIK-u prioritet da se povuku prema Skoplju ili im je prioritet da zaštite srpske enklave.

Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić je posle toga apelovao da Vlada Srbije ne odbije poziv na razgovor sa Petersenom. Janjić naime procenjuje da je šef UNMIK-a pozvao premijera Koštunicu na razgovor upravo očekujući negativan odgovor, koji bi mu omogućio da ponovo okrivi Beograd za nesaradnju i isključi ga iz procesa pregovaranja. Po Janjićevoj prognozi, pitanje budućeg statusa Kosmeta doći će na dnevni red u maju ili junu sledeće godine. „Internešenel herald tribjun“, međutim, ovih dana konstatuje da je UN možda neosnovano polagao nadu u verovanje da bi se razgovori o budućnosti Kosova mogli ozbiljno pokrenuti 2005. godine uglavnom zbog izostanka nagoveštaja pomirenja Srba i Albanaca.

Inače, u studiji „Okvirna strategija regulacije kosovskog problema“ Janjićevog Foruma za međuetničke odnose, prilikom čije promocije je i upućen taj apel, stoji prilično sumorna rekapitulacija dosadašnjeg učinka međunarodnih faktora na Kosovu i Metohiji: „Zadatke UN-a su realizovali njegovi visoki predstavnici sa nedovoljnim uspehom:

Prvi predstavnik UN-a Bernar Kušner probudio je kod Albanaca lažne nade u brzo poboljšanje ekonomske situacije i izgradnju demokratskih institucija, kao i brzo ostvarenje nezavisnosti Kosova. Zbog njegovog pristrasnog opredeljenja, u srpskoj zajednici rasla je nesigurnost i život Srba postajao je sve teži.

Drugi predstavnik UN-a Mihael Štajner postavio je zadatak da misija UN-a stvori institucije i preduslove koji će omogućiti suštinsku samoupravu i politički proces u kome će se odrediti „konačan“ status Kosova. Štajner je 2000. promovisao politiku „standardi pre statusa“. On u svoju politiku „standardi pre statusa“ uključuje sledeće: stvaranje funkcionalnih državnih institucija; uspostavljanje vladavine prava; obezbeđivanje slobode kretanja; pravo povratka za sve; razvoj tržišne ekonomije; raščišćavanje svojinskih odnosa; dijalog sa Beogradom. Nijedan zadatak nije uspešno realizovan. Srpska zajednica nije prihvatila ovu politiku jer ona vodi nezavisnom Kosovu.

Treći predstavnik UN-a Hans Hekerup je u svom mandatu razvio „Ustavno-pravni okvir“ kao osnovu za rad privremenih institucija za formiranje samouprave Kosova. Neke od ovih aktivnosti realizovane su u praksi, ali je deo vezan za samoupravu privremeno zaustavljen zbog terorizma nad Srbima. Uprkos Ugovoru UNMIK-a i Beograda (sporazum „Čović–Hekerup“, prim. red.) kojim je uspostavljen kanal saradnje, negativan stav predstavnika UN-a prema interesima srpske zajednice zaustavlja ovaj proces, a tome doprinosi i neadaptivno ponašanje Vlade Srbije.

Četvrti predstavnik UN-a Seren Jensen Petersen nastavio je aktivnosti svojih prethodnika uz čvrst stav da Beograd ne može učestvovati u regulacionim aktivnostima vezanim za unutrašnja pitanja Kosova. Ovakvim stavom odbačen je zahtev srpske manjine i Vlade Srbije da se uspostavi dijalog UNMIK-a i Beograda o problemima institucionalne zaštite srpske zajednice. Političko i javno mnjenje osudilo je stav Petersena, ali to nije uticalo na njegovu odluku. Najvažnije institucije UN-a, EU-a i SAD daju podršku stavu Petersena što praktično isključuje Vladu Srbije iz pregovaračkih aktivnosti…“

U analizi Foruma za međuetničke odnose konstatuje se da dosadašnje aktivnosti predstavnika UN-a vode ka stvaranju kosovske države.

Posle ove razmene poruka moglo bi se reći da se Beograd oslobađa kompleksa i da govori otvorenije nego pre nekoliko nedelja. Taj otvoreniji govor nagoveštava da pred ovim regionom i pred ovom nekonsolidovanom državom stoje rizični izazovi. Važno će biti da i sledeći potezi i naredne izjave budu plod uravnotežene promišljenosti.