Smetnje na vezama

Tokom obilaska gradilišta na Carevoj ćupriji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je da mu nadležni republički organi zaduženi za rekonstrukciju beogradske Gazele nisu dostavili jasan plan sanacije mosta, da se još ne zna ni kada će početi niti koliko će trajati. „Poslednjih osam meseci dopisujemo se sa republičkim organima o tome šta to znači ‘rekonstrukcija Gazele’, kada tačno počinje, kada se ništa od saobraćaja ne zatvara, kada počinje da se zatvara… Dobili smo dopis – ‘ništa se ne zatvara do sledećeg juna, a onda, kada se dobije izvođač, znaće se dalja dinamika’“, rekao je okupljenim novinarima. „Zato tražim da nam daju tačno u dan, u sat, kada će šta biti zatvoreno, da bismo pokušali u Beogradu da se pripremimo da preživimo.“ Gradonačelnik je potom novinare poveo na obilaznicu oko Beograda, da bi pokazao da radovi stoje i da na gradilištu od Ibarske magistrale do Bubanj Potoka nema ni mašina ni radnika.

Posle ovih izjava oglasio se ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić sa tvrdnjom da je rekonstrukcija trebalo da počne još pre dve godine, ali se kasni zbog toga što grad Beograd do pre nekoliko dana nije raselio nehigijensko naselje ispod mosta. Dodao je da može da se počne „za dva do tri dana“, ako Evropska investiciona banka odobri ugovor o kreditu za taj projekat i da će posao biti završen za 22 meseca, da tokom izvođenja radova neće biti problema u saobraćaju i da gradonačelnik i Beograđani ne treba da strahuju od toga. „Rekao sam – prvih deset meseci se radi unutrašnja konstrukcija, a onda i kolovozne trake gore. Gazela nijednog momenta neće da bude zatvorena u celini“, kaže Mrkonjić.

O ČEMU JE REČ: Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj odobrile su zajam za rekonstrukciju mosta Gazela, za obnovu i unapređenje skoro 30 kilometara za pristup mostu, kao i za rekonstrukciju Kružnog puta od Železnika do Leštana. Ukupna vrednost projekta procenjena je na 290 miliona evra, a ugovor je potpisan jula 2007. U oktobru iste godine Upravni odbor Evropske banke za obnovu i razvoj potpisao je nezavisan zagarantovani zajam od 80 miliona evra sa JP Putevi Srbije. U celom projektu Beograd dodatno participira sa sedam i po, a Putevi Srbije sa 112 miliona evra sopstvenih sredstava. Za „puštanje“ kredita zajmodavac je postavio jedan pomalo čudan uslov – da se ukloni nehigijensko naselje ispod Gazele.

I Đilas i Mrkonjić su saglasni da postojanje nehigijenskog naselja ispod Gazele nema nikakve logične veze sa radovima na sanaciji mosta, ali uslov je uslov – mora se ispuniti jer inače ništa od para, ali nisu saglasni ko je to trebalo da uradi. Đilas tvrdi da je to bila obaveza Republike, Mrkonjić suprotno, Mrkonjić da je Grad za to dobio pare od Evropske banke, Đilas da pare nikad nisu stigle, ali da je Grad na kraju preuzeo raseljavanje da bi se na celu priču stavila tačka, ali i da se porodicama koje su živele ispod Gazele obezbedio smeštaj dostojan čoveka.

Uslov za „puštanje“ kredita ispunjen je i radovi bi mogli uskoro da počnu. I na tom mestu, koliko god čudno zvučalo, nastaje problem o kome je reč: oni koji su odgovorni za saobraćaj u gradu ne znaju detalje, naročito one koji se odnose na redukciju saobraćaja, preusmeravanje na alternativne pravce, čiji izbor, ruku na srce, i nije prevelik, sa posebnim osvrtom na obilaznicu oko Beograda koja bi prihvatila deo tranzita, pogotovo onog kamionskog. Ne treba zaboraviti da je najuže usko grlo na Koridoru 10 baš u Beogradu, a da je i bez Koridora 10 beogradski saobraćaj u permanentnom kolapsu.

Prema sadržaju fascikle u koju je novinar „Vremena“ na ne baš regularan način uspeo nakratko da „gvirne“, pre nego što budu počeli radovi na kolovozu mosta biće postavljen pomoćni most na baržama, poput onog u Novom Sadu posle bombardovanja, sa dve kolovozne trake, koju desetinu metara uzvodno od Gazele. Precizirano je, takođe, kako će se odvijati saobraćaj po fazama: zatvaranje po jedne trake u oba smera, zatim zatvaranje dve trake na jednoj strani s tim da druga bude u potpunosti operativna, i potom obrnuto. Sve u svemu, tokom rekonstrukcije kolovoza za saobraćaj će biti obezbeđene po tri trake u svakom smeru: četiri na Gazeli i dve na pontonskom mostu, što ne znači da gužvi neće biti.

Takođe, za svaku fazu određeno je koliko će trajati, a potpuno zatvaranje mosta za saobraćaj predviđeno je u dva navrata u danima vikenda, od petka uveče do ponedeljka ujutro. Kada će šta biti, kako je objasnio u razgovoru za „Vreme“ ministar Mrkonjić, za sada se ne zna niti se može znati. Prosto, to zavisi od početka samih radova, početak zavisi od toga kada će pare da „legnu“, ali i od toga ko će biti izvođač. „Na tenderu je prvorangiran Štrabag, ali dok se ugovor ne potpiše nije sigurno da će baš ta firma biti nosilac posla. Možda, recimo, odustane“, objašnjava za „Vreme“ Mrkonjić.

POGLED UNAZAD: Krajem prošle godine Vlada Srbije usvojila je plan Ministarstva za infrastrukturu kojim je zacrtana izgradnja 20 kilometara autoputa od Levosoja do makedonske granice, izgradnja dve deonice autoputa od po deset kilometara na potezu od Novog Sada do Horgoša, izgradnja obilaznice od Orlovače do Bubanj Potoka, kao i završetak železničke stanice Prokop. U tom planu, već iz nekog razloga, sanacija Gazele nije ni pomenuta, kao ni proširenje Kružnog puta.

Za sve radove određeni su i rokovi: za deonice na južnom kraku Koridora 10 do 7. jula, na severnom kraku do 29. novembra, za obilaznicu do 3. decembra ove godine, a stanica Prokop do 31. decembra ove godine, uz takoreći obaveznu opasku ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića da će biti „i pre roka“, što je malo ko ozbiljno shvatio, jer reč je o pukim graditeljskim lepim željama i žalu za udarničkim vremenima. Malo šta je, naime, u Srbiji završeno u roku. Eto, obilaznica od Ostružnice do Orlovače trebalo je da bude gotova do 15. oktobra prošle godine, Mrkonjić je tvrdio da će biti gotova do 1. oktobra, a otvorena je 11. novembra i to ne baš sasvim završena: na tunelima se radilo još neko vreme, a u jednom od njih ni dan-danas nema osvetljenja.

S druge strane, autoput od Levosoja do makedonske granice pušten je u saobraćaj baš kako je Mrkonjić tvrdio, mada ni u tom slučaju nije urađeno sve što je trebalo: kolovoz jeste urađen, saobraćaj veselo teče, ali nisu napravljeni nadvožnjaci. Istina, to nije „zasluga“ Mrkonjićevog ministarstva: dva meseca pred istek roka, kada se činilo da sve klapa, kompanija Inter most, koja je angažovana na izgradnji nadvožnjaka i petlji, iznebuha je proglasila stečaj i obustavila radove, pa dok se drugi izvođač prihvatio posla, pesak je iscurio. Ipak, dobra vest je da se nadvožnjaci grade, pa makar i sa zakašnjenjem.

2008, sa Brankom Kneževićem, direktorom "Mostogradnje"

NEMA PROBLEMA: Već kod usvajanja budžeta za ovu godinu odustalo se od izgradnje obilaznice od Orlovače do Bubanj Potoka, a aktiviran je plan „B“, da se izgradi samo deo od Orlovače do iza tunela Straževica, a da se do Bubanj Potoka doradi, proširi i malo upegla Kružni put i tako dosegne autoput prema Nišu. Proletos se nešto i radilo na pobijanju šipova za Vijadukt broj 13 kojim se premošćuje Rakovica, ali su radovi ubrzo zaustavljeni: izgradnja i tog dela obilaznice tiho je nestala iz planova u drugom rebalansu budžeta, a pojavilo se trenutno aktuelno upriličavanje dela Kružnog puta kroz Rakovicu. Zanimljiv momenat: obezbeđen je kredit za nešto čega u planovima nije ni bilo, da bi se pojavilo kad je došlo stani-pani. Nije tema, ali nek bude rečeno: o Prokopu niko više ne govori i sva je prilika da više nikad i neće.

Ministar Mrkonjić kaže da, budući da je proširenje Kružnog puta „u paketu“ sa obnovom autoputa od Surčina do Bubanj Potoka i rekonstrukcijom Gazele, radovi počinju čim kreditori puste pare. Međutim, na Kružnom putu radnika nema i gradonačelnik se s pravom pita šta se događa i šta će se tek događati, jer za neminovne saobraćajne gužve on je prvi na listi za prozivanje, a faktički nema nikakvog uticaja na tok i dinamiku radova. „Žao mi je što nije bilo sluha za moj predlog da Gazelu obnavljamo koliko je neophodno do završetka izgradnje novog mosta preko Ade Ciganlije.“

„Kružni put će biti završen u roku“, kategoričan je ministar Mrkonjić. „Bolje je izaći pred građane Beograda i građane Srbije i reći – ‘sada ovo ne možemo’, nego govoriti stalno da možemo, a onda kad se okrenete – iza vas toga nema“, sumnjičav je Đilas.