Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Slučaj zbog kog je “pala” vlada, a tadašnji premijer Miloš Vučević podneo ostavku, kao i gradonačelnik Novog Sada, ide ka svom novom neslavnom epilogu. Epilog nov, ali matrica ista – žrtve će ispasti dežurni krivci, a pravi krivci privilegovana kasta nedodirljiva za ruku pravde.
Podsetimo, u noći sa 27. na 28. januar 2025. godine, u jeku studentskih i građanskih protesta, četvorica aktivista Srpske napredne stranke – od kojih je jedan viđan u društvu sina bivšeg premijera Miloša Vučevića – bili su optuženi da su naoružani bejzbol palicama izjurili iz prostorija SNS u Novom Sadu i tukli studente koji su lepili plakate sa pozivima na protest, a jednoj studentkinji polomili vilicu.
Studentkinja Ana operisana je te noći u Kliničkom centru Vojvodine, a Srbija je bila zgrožena nasiljem nad dvadesettrogodišnjom devojkom. Društvene mreže su “gorele” od besa građana, a na ulicama širom zemlje sve više ljudi je izlazilo na ulice tražeći od institucija zrno pravde i za političke neistomišljenike. Vlast je delovala uznemireno, odjednom su svi, od predsednika Srbije do svakog člana stranke, nemušto osuđivali postupak nad studentima. Međutim, uoči pomilovanja, Vučić je batinaše SNS nazvao junacima.
Istog popodneva u policijsku stanicu Detelinara, kao po dogovoru ili nečijem nalogu, zajedno su ušetala četvorica mladića D. R. (22), N. B. (22), N. D. (22) i S. K. (30), potom su i uhapšeni zbog sumnje da su upravo oni fizički napali dva mladića i tri devojke, te da je tom prilikom jedna devojka teže, a jedan mladić lakše povređen. Ćutali su i sve se odvijalo kao po nekom scenariju: studenti su pretučeni, narod se buni, ali policija hapsi osumnjičene, narodu se obeća pravda na sudu, pa uhapšene malo u pritvor, pa se javnost smiri, zaboravi slučaj i onda… Epilog je, posle nekoliko godina suđenja i ponavljanja postupaka, možda mogao biti “oslobođeni usled nedostatka dokaza”, ali završilo se grandioznim pomilovanjem predsednika Republike.
Naravno, studentkinja bi bila zaboravljena, iako bi nju na nepravdu uvek podsećao bol u vilici, ali i pametovanje okoline “kad sve prođe” u stilu: “Eto, šta ti je to trebalo.”
POMILOVANJA TANTE ZA KUKURIKU
Na to da je plan o “oslobađanju” režimskih nasilnika napravljen iste noći kad je i studentkinja prebijena upućuje i hronologija dešavanja tokom 28. januara 2025. godine:
– rano ujutru studenti prebijeni, jednoj studentkinji polomljena vilica;
– nasilnici-aktivisti SNS beže;
– tokom prepodneva predsednik SNS i premijer Miloš Vučević podnosi ostavku, pada Vlada, a ostavku podnosi i tadašnji gradonačelnik Novog Sada;
– po podne prorežimski mediji prenose da je policija uhapsila četvoricu nasilnika, iako je istina da su oni sami su ušetali u policijsku stanicu;
– tokom večeri predsednik države Aleksandar Vučić izbegava da govori o temi pretučene studentkinje, ali najavljuje da će sutra (29. januara 2025) napraviti presedan u svojoj vladavini i potpisati pomilovanje za 13 osoba koje su uhapšene na prethodnim protestima – studenata, profesora i direktora nekoliko škola;
– neki od pomilovanih studenata ubrzo su opet uhapšeni, navodno zbog plana da ruše državu, dok su uhapšeni aktivisti SNS koji su tukli studente pomilovani otprilike šest meseci nakon događaja.
S ove vremenske distance, pomilovanja studenata o kojima je predsednik odlučio baš kada su aktivisti SNS tukli neke druge studente, deluje kao brzo smišljen plan “tante za kukuriku” i unapred pripremljen izgovor kako da se kasnije aboliraju režimski batinaši, a javnosti “zapuše usta”.
FOTOGRAFIJA KAO PRILOG ISTORIJI ZA SUD JAVNOSTI
Ipak, ovaj scenario da sve teče glatko ka srećnom kraju za nasilnike poremetila je jedna fotografija – četvorica režimskih grubijana sede na klupi policijske stanice. Ubrzo je tu fotografiju objavila Marinika Tepić, potpredsednica SSP i narodna poslanica, na svom nalogu na platformi X (nekadašnjem Tviteru).
Fotografija je postala viralna i antologijska. I koliko god predsednik pomilovao, a sud oslobađao, upravo je ta fotografija četvoricu batinaša smestila pred javno mnjenje koje će ih uvek zapamtiti kao “one koji su tukli studente i bejzbol palicama polomili vilicu devojci”. Naposletku, javno mnjenje je to koje piše istoriju, a činjenice su nepromenljive i kada je pravda neprimenjiva.
“Fotografiju sam dobila od nekoliko svojih izvora, bio je javni interes da bude objavljena. Rečeno mi je da su autori fotografije hrabri ljudi koju žele da na sve načine zaštite svoj narod i studente. Plašila sam se da će napadači na studente ostati nekažnjeni i želela sam da svi znamo ko su. Želela sam i da se protesti prošire po celoj zemlji i da pretučena studentkinja Ana zna da ima nas – studenate i građane Srbije – koji nikada nećemo zaboraviti i oprostiti taj čin, kaže za “Vreme” narodna poslanica Marinika Tepić. Nikada niko od nadležnih Tepić nije pitao ko joj je izvor, iako je u satima po objavljivanju fotografije potraga za osumnjičenim “fotografom” postala jedan od najvećih policijskih prioriteta ikada.
SLUČAJ “KOLBAS”
Bivši iskusni policajac Goran Stupar, sada advokat policajca Željka Kolbasa, kaže da je bio frapiran brzinom kojom su službenici Sektora unutrašnje kontrole (SUK) postupali u slučaju navodnog neovlašćenog fotografisanja četiri lica koja su bila osumnjičena za prebijanje studentkinje Ane, kojom prilikom joj je slomljena vilica.
“Policajac Željko Kolbas bukvalno je bio priveden u SUK u roku od 2–3 sata nakon objavljivanja sporne fotografije. Sva moć državnog aparata sile strovalila se na pleća hrabrog policajca kako bi se zaštitila privatnost četvorice aktivista SNS koji su u ‘junačkoj borbi izvojevali pobedu’ nad jednom devojkom.
Bilo je tu i pretnji Kolbasu pritvaranjem i pretresom kako bi mu se oduzeo mobilni telefon, čak su službenici SUK zvali u pomoć i interventnu jedinicu, da ih zaštiti od njihovog kolege Kolbasa, da ih slučajno ne napadne… Reč je o čoveku ozbiljno narušenog zdravlja, koji je ceo život posvetio tome da bude policajac ovog naroda a ne sluga moćnika”, kaže advokat Stupar za “Vreme”.
Četvorica aktivista SNS podnela su i krivične prijave protiv policajca Kolbasa zbog sumnje da je učinio “vrlo teško” krivično delo – neovlašćeno fotografisanje. U toku je postupak izvodjenja dokaznih radnji pred Osnovnim javnim tužilastvom u Novom Sadu i ovih dana planirano je saslušanje četvorice oštećenih.
“Istovremeno, MUP je protiv mog klijenta pokrenuo i disciplinski postupak zbog sumnje da je učinio tešku povredu službene dužnosti, za koju je kao najteža mera predviđen i otkaz”, napominje advokat Stupar.
Na kraju dolazimo do paradoksa – četvoricu “junaka” iz ove priče predsednik je pomilovao, a umesto njih na optuženičku klupu sešće policajac Željko Kolbas, moguće kao bivši policajac, ukoliko dobije otkaz.
“Toliko o pravu i pravdi. A setimo se samo smrti Dalibora Dragijevića, pretučenog do smrti u policijskoj stanici u Boru, do danas postupak nije mrdnuo sa mesta iako se za sat vremena moglo utvrditi ko je od policajaca postupao prema njemu i ko ga je nasmrt pretukao”, kaže Stupar.
Inače, pre nego što je postao advokat, Stupar je bio veoma cenjeni inspektor, koji je rešavao najteža krivična dela.
“Setimo se da je početkom septembra sedamdesetsedmogodišnjeg Nikolu Aleksića grubo udario pripadnik MUP na protestima ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pri čemu je Aleksić zadobio teške telesne povrede”, nastavlja Stupar. “SUK do danas ‘ne može’ da utvrdi identitet policajca koji ga je onako grubo bacio na kolovoz. Setimo se prebijanja naše dece u Valjevu, Beogradu i drugim gradovima. Setimo se kako je policija krvnički prebijala gradjane u leto 2020. godine, na protestima u Pionirskom parku ili policajaca koji mirno stoje sa strane u Ćacilendu dok novinarima razbijaju kamere i otimaju mikrofone, a ženama mobilne telefone… Ni u jednom od pobrojanih slučajeva SUK nije bio mogućnosti da utvrdi identitet policijskih službenika koji su činili ova zlodela prema svom narodu, verovatno će se braniti sa obrazloženjem da to nije moguće jer policajci nose šlemove i fantomke na glavama. Pa kako onda sa lakoćom utvrde koji su policajci ‘žrtve’ napada od ‘blokadera’? Nikako to da nam objasne. A kako je moguće da je nekolicina istih policajaca stalno žrtva napada građana kada znamo da u obezbeđenju javnih skupova učestvuje nekoliko stotina, pa i na hiljade policajaca? Nameću se dva odgovora – ili ih građani prepoznaju bez obzira na to što nose šlemove i fantomke pa ih napadnu, što je malo verovatno. ili su oni ‘žrtve po službenoj dužnosti’, što je gotovo izvesno. Na našu žalost, trenutna situacija u Srbiji može se definisati onom latinskom izrekom: “Quod licet Iovi, non licet bovi” odnosno “Što je dozvoljeno Jupiteru nije dozvoljeno volu”. Iskreno se nadam ne zadugo, zato što partijska policija nikada ne može i neće biti u službi naroda koji je plaća”, zaključuje advokat policajca Kolbasa.
Više nema neumerenog optimizma iz prošle godine da vlast „samo što nije pala“, ali je za razočaranja prerano. Kako se studenti snalaze između opozicije i režimskih batinaša? To je tema novog broja „Vremena“
Ne sme da nas iznenadi ako se ispostavi da je i studentski pokret i cela 2025. samo jedna faza u rušenju autokratskog režima. Mesecima se mnogo govori o bezuslovnoj podršci studentima, da li su dovoljno artikulisani, dovoljno politički zreli, dovoljno “ovakvi” ili “onakvi”... Ali nije to ključ uspeha ovog procesa. Ključ uspeha je bezuslovno otkazivanje podrške Aleksandru Vučiću
Kada će poljoprivrednici dočekati da ne moraju da traže pravdu na ulici i prosipaju mleko? Zbog čega se vlast ne bavi domaćom proizvodnjom od koje živi čak milion stanovnika Srbije? I zbog čega režim tvrdi da ne može ništa da uradi – što nije ni blizu istini – dok se gazdinstva po Srbiji gase
“Bez povratka kredibiliteta i poverenja građana, nijedna stranka nema šansu na izborima”, kaže za “Vreme” istoričar Dragan Popović. Po ekonomisti Savi Tatiću, “treba staviti sve na jedinog konja koji je sposoban da pobedi u trci. A taj konj je, jasno, studentski”
Skoro da je opšte mesto da su totalitarni vladari, koji se propagandno predstavljaju kao veliki junaci, zapravo prilično strašljive individue. Zauzvrat, stalno govore o svojoj snazi, odlučnosti i hrabrosti i ličnom heroizmu, istovremeno se okružujući desetinama slojeva superlojalista
Nasilje se vratilo na ulice na velika noćna vrata. Dobar stari tandem, policija i batinaši, opet operiše u omiljenom mraku. I to ne slučajno - pripremaju se za krvavo leto, koje može da obeleži ostatke naših života
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
