Oni koji poseduju naše lične podatke zakonom su obavezni da ih štite. Ipak, zaštita privatnosti i podataka o ličnosti nije visoko na agendi vlasti
Jedan Zrenjaninac je saznao da ima ugovor za korišćenje interneta tek kad je dobio poziv – upozorenje zbog nastalog duga. Ugovor je neko zaključio u njegovo ime, koristeći se njegovim JMBG-om.
Jedan građanin Smedereva trpi posledice gubljenja ili krađe lične karte. Na njegovo ime a na osnovu podataka iz lične karte otvorena je fiktivna firma i na njegovo ime pravljeni su i – dugovi.
U oba slučaja, i u nizu drugih sličnih, zajednička je jedna skraćenica – JMBG. Jedinstveni matični broj građana, broj koji ima svaki građanin i koji je u posedu većine baza podataka javnih institucija. Ovaj broj i sam sadrži brojne naše lične podatke (datum i mesto rođenja, pol), u bazama je MUP-a, RFZO-a, PIO fonda, domova zdravlja, bolnica, škola, vrtića, opština. Ovaj broj nam traže u bankama, pa čak i prodavnicama, upisujemo ga na uplatnice, ukucavamo ga kad proveravamo da li postoji neka neplaćena novčana kazna i sl. Naš poslodavac ga takođe ima. Ponekad prilikom plaćanja upisujemo JMBG kao poziv na broj pa tako i banke, pošte i menjačnice u kojima smo možda izvršili transfer novca – imaju naše podatke. Ovaj broj možda ima i teretana u kojoj vežbamo, prodavnica u kojoj smo reklamirali proizvod. JMBG se nalazi na mnogim mestima na kojima kupujemo ili provodimo slobodno vreme. Pišemo ga i ukucavamo, čini se, spontano i bez razmišljanja. Bez svesti o tome da je taj broj neka vrsta „šifre“ koja čuva naše lične podatke.
Oni koji poseduju naše lične podatke zakonom su obavezni da ih štite. Ako znamo da je 2014. godine zabeležen najveći upad u zvanične zbirke podataka u Srbiji kad je utvrđeno da je baza sa podacima Agencije za privatizaciju bila dostupna na internetu duže od devet meseci te da su podaci više od pet miliona punoletnih građana bili sve to vreme dostupni – imamo razloga bar da sumnjamo u kvalitet zaštite naših podataka.
Imajući sve to u vidu, nije nelogično postaviti pitanje zašto se JMBG i dalje toliko često koristi kao „šifra“ za razne usluge koje koristimo. Nije li bolje osigurati bazu tako što će se koristiti neki drugi podaci koji će prevenirati neovlašćeni pristup?
Ne samo da nije nelogično, nego je i poželjno postaviti ovakvo pitanje. Jedan od načina da se umanje posledice kompromitacije JMBG-a da se, izmenom niza propisa, praktičan značaj ovog broja postepeno umanjuje, da se on sve manje koristi za ostvarivanje nekih prava i pogodnosti a da se polako uvode neki drugi identifikacioni podaci. Po tom rešenju, imali bismo i dalje svoj JMBG, ali on ne bi imao tu tako značajnu ulogu kao sada. Pa, logično, ni mogućnost zloupotrebe.
Za takvu akciju, trenutno, nema interesovanja niti razumevanja. Zaštita privatnosti i podataka o ličnosti nije visoko na agendi vlasti. Kako bismo umanjili verovatnoću zloupotrebe našeg JMBG-a, predlažemo nekoliko praktičnih saveta: kad vam neko traži JMBG, pitajte zašto traži i u koje svrhe će ga koristiti; promislite pre nego što svoj JMBG upišete baš u svaki formular; nemojte olako „trampiti“ svoje podatke za neki popust; nemojte se ustručavati da se obratite Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili organizaciji Partneri Srbija i zatražite pravni savet ili pomoć.
Čuvajmo svoje podatke pre nego što zaista postane kasno!
Tekst je nastao u okviru kampanje „Privatnost je srce slobode“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
