Oni koji poseduju naše lične podatke zakonom su obavezni da ih štite. Ipak, zaštita privatnosti i podataka o ličnosti nije visoko na agendi vlasti
Jedan Zrenjaninac je saznao da ima ugovor za korišćenje interneta tek kad je dobio poziv – upozorenje zbog nastalog duga. Ugovor je neko zaključio u njegovo ime, koristeći se njegovim JMBG-om.
Jedan građanin Smedereva trpi posledice gubljenja ili krađe lične karte. Na njegovo ime a na osnovu podataka iz lične karte otvorena je fiktivna firma i na njegovo ime pravljeni su i – dugovi.
U oba slučaja, i u nizu drugih sličnih, zajednička je jedna skraćenica – JMBG. Jedinstveni matični broj građana, broj koji ima svaki građanin i koji je u posedu većine baza podataka javnih institucija. Ovaj broj i sam sadrži brojne naše lične podatke (datum i mesto rođenja, pol), u bazama je MUP-a, RFZO-a, PIO fonda, domova zdravlja, bolnica, škola, vrtića, opština. Ovaj broj nam traže u bankama, pa čak i prodavnicama, upisujemo ga na uplatnice, ukucavamo ga kad proveravamo da li postoji neka neplaćena novčana kazna i sl. Naš poslodavac ga takođe ima. Ponekad prilikom plaćanja upisujemo JMBG kao poziv na broj pa tako i banke, pošte i menjačnice u kojima smo možda izvršili transfer novca – imaju naše podatke. Ovaj broj možda ima i teretana u kojoj vežbamo, prodavnica u kojoj smo reklamirali proizvod. JMBG se nalazi na mnogim mestima na kojima kupujemo ili provodimo slobodno vreme. Pišemo ga i ukucavamo, čini se, spontano i bez razmišljanja. Bez svesti o tome da je taj broj neka vrsta „šifre“ koja čuva naše lične podatke.
Oni koji poseduju naše lične podatke zakonom su obavezni da ih štite. Ako znamo da je 2014. godine zabeležen najveći upad u zvanične zbirke podataka u Srbiji kad je utvrđeno da je baza sa podacima Agencije za privatizaciju bila dostupna na internetu duže od devet meseci te da su podaci više od pet miliona punoletnih građana bili sve to vreme dostupni – imamo razloga bar da sumnjamo u kvalitet zaštite naših podataka.
Imajući sve to u vidu, nije nelogično postaviti pitanje zašto se JMBG i dalje toliko često koristi kao „šifra“ za razne usluge koje koristimo. Nije li bolje osigurati bazu tako što će se koristiti neki drugi podaci koji će prevenirati neovlašćeni pristup?
Ne samo da nije nelogično, nego je i poželjno postaviti ovakvo pitanje. Jedan od načina da se umanje posledice kompromitacije JMBG-a da se, izmenom niza propisa, praktičan značaj ovog broja postepeno umanjuje, da se on sve manje koristi za ostvarivanje nekih prava i pogodnosti a da se polako uvode neki drugi identifikacioni podaci. Po tom rešenju, imali bismo i dalje svoj JMBG, ali on ne bi imao tu tako značajnu ulogu kao sada. Pa, logično, ni mogućnost zloupotrebe.
Za takvu akciju, trenutno, nema interesovanja niti razumevanja. Zaštita privatnosti i podataka o ličnosti nije visoko na agendi vlasti. Kako bismo umanjili verovatnoću zloupotrebe našeg JMBG-a, predlažemo nekoliko praktičnih saveta: kad vam neko traži JMBG, pitajte zašto traži i u koje svrhe će ga koristiti; promislite pre nego što svoj JMBG upišete baš u svaki formular; nemojte olako „trampiti“ svoje podatke za neki popust; nemojte se ustručavati da se obratite Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili organizaciji Partneri Srbija i zatražite pravni savet ili pomoć.
Čuvajmo svoje podatke pre nego što zaista postane kasno!
Tekst je nastao u okviru kampanje „Privatnost je srce slobode“.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
