Šansa za razvoj ili katastrofa u najavi

„Ako se ostvari projekat, selo više neće postojati“, tvrdi Zlatko Kokanović, 46-godišnji veterinar i poljoprivrednik iz Gornje Nedeljice, 12 kilometara udaljene od Loznice. Okupljeni u konaku preko tri veka stare Crkve Svetog Georgija, na brdašcu sa kog se širi pogled na celu dolinu Jadra, petnaestak meštana i članova udruženja „Ne damo Jadar“ dogovaraju dalje korake. Odlučni su u nameri da spreče realizaciju planova korporacije Rio Tinto, koja bi 200 metara odatle trebalo da izgradi procesno postrojenje. Njen ogranak Rio Sava Exploration trebalo bi sledeće godine da počne izgradnju rudnika 600 metara ispod zemlje, i industrijskog postrojenja za metalurško-tehnološku preradu koncentrata minerala jadarita.

Ova ruda, po izgledu slična kriptonitu iz filma Supermen, dobila je ime po reci Jadar, a Rio Tinto tvrdi da ju je prvi otkrio 2004. godine. Od tada englesko-australijska kompanija sprovodi geološka istraživanja, i procenjuje da se u ležištu Jadra nalazi blizu 10 odsto istraženih resursa litijuma u svetu, jedne od glavnih korisnih komponenti jadarita, pored bora. Litijum se, inače, koristi u širokoj lepezi proizvoda, od kojih su najznačajniji akumulatori za hibridne i električne automobile, a borati su sastavni deo proizvodnje staklene vune, stakla, keramike, đubriva, deterdženata…

ONI KOJI NEĆE DA ODU

Kako se bliži momenat kada bi trebalo da odjeknu prve eksplozije i time započne iskopavanje rudnika, na terenu meštani pružaju sve jači otpor, uz podršku dela javnosti i ekoloških organizacija širom Srbije, kao i pojedinih naučnih krugova. Pogotovo što se ispostavlja da se istraživanja najavljuju širom zemlje – u okolini Požege i na planini Cer, u blizini Vranja i Rekovca. Istovremeno, vrh države tvrdi da je u pitanju „istorijska šansa“ za zemlju, da će projekat privući veliki deo građevinske i procesne industrije i uverava, kao i Rio Tinto, da će se poštovati sve mere zaštite životne sredine.

foto: marija janković

„I posle brojnih sastanaka u Vladi i sa Rio Tintom, mi nemamo odgovor na pitanje šta će biti sa nama koji želimo da nastavimo da živimo ovde, a 293 km², 22 sela i 19000 stanovnika su potencijalno pod uticajem rudnika. Ovo je ratarsko-povrtarski kraj, vezan sa stočarstvom, mi se hranimo zahvaljujući ovoj plodnoj zemlji koja je u potpunosti obrađena, deca nam se rađaju, škole ne zvrje prazne kao po drugim delovima zemlje. Ako podignu slanu vodu iz doline, promeniće strukturu cele biosfere, neće biti ni faune ni flore“, tvrdi Miladin Đurđević, 64-godišnji energetičar nekad zaposlen u Viskozi, dok, besan, pokazuje na mapi Prostorni plan Loznice usvojen na Vladi 2020. godine.

Miladin, Zlatko i mnogi drugi odbijaju da prodaju svoju zemlju moćnom Rio Tintu, čiji su prihodi, po procenama, dva do tri puta veći od budžeta Republike Srbije. Ali pritisak je jasan. Od 600 hektara koji su potrebni kompaniji u prvoj fazi, do sada je kupljeno 148 hektara. Oko tih kuća su crveno-bele trake, a ispred kuća piše, na crvenoj pozadini: „Privatan posed, pristup zabranjen neovlašćenim osobama“. „Svuda oko mene su prodali“, žali se Jovan Tomić iz Donje Nedeljice, sa suzama u očima. Vratio se iz Nemačke 1992. godine i uložio ušteđevinu u atelje za pravljenje vrata i prozora, smešten u garaži. „Blizu treba da bude otkop, pa sve čine da brat i ja popustimo. Presreću, telefoniraju, auto prođe ispred kuće pa se vrati, i tako po ceo dan… Baš je teško izdržati a ne razboleti se“, kaže Jovan, vidno na ivici snage.

foto: marija janković

ŠIRENJE OTPORA

„Ne rudnik, da život“, poručuju plakati postavljeni duž puta između Loznice i sela Gornje i Donje Nedeljice i Brezijaka. Uz pomoć dijaspore, odštampala ih je Inicijativa „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“. „Način na koji se dobijaju litijumske baterije koje treba da skladište energiju je poguban za sav živ svet. Preko 140 zaštićenih i izuzetno važnih vrsta biljaka i životinja su u opasnosti. Nećemo dozvoliti takvu pljačku prirode. Projekat nije od nacionalnog značaja jer nije u javnom interesu, već bi doneo materijalnu dobrobit na određeno vreme, i to samo uskoj grupi građana i pre svega kompaniji Rio Tinto“, smatra Marija Alimpić, pokretač Inicijative, 36-godišnja profesorka francuskog jezika. Poreklom je iz Rađevine, gde joj je otac poljoprivrednik, a živi u Loznici. Otkako se angažovala protiv Rio Tinta, izgubila je časove, pa radi u četiri različite škole kako bi popunila fond.

„Predviđeno je da se upotrebi 110 tona eksploziva mesečno, da se koriste beskonačne količine vode, 20.000 m³ dnevno, da se upotrebi 300.000 tona sumporne kiseline godišnje, 25.000 m³ otpadnih voda dnevno treba da završe u Jadru ili cevima u Drini, da ne govorimo o deponijama jalovine koje Jadar rizikuje da poplavi. Posledice su nesagledivih razmera, što objašnjava zašto su, na primer, Portugalija i Španija odustale od litijuma i fokusiraju se na natrijum jonske baterije, po karakteristikama i ekološki bolje“, tvrdi Zvezdan Kalmar, jedan od članova Inicijative i osnivač Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS), dok upire prstom na jednu od 528 bušotina već urađenih prilikom istraživanja, i mrtvu zemlju oko rupe jer se izlila slana podzemna voda.

Ukazujući na kršenje brojnih zagarantovanih prava građana, kao što je pravo na vodu, zakona države Srbije kao i međunarodnih konvencija, inicijativa „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“ se zbližila sa londonskom nevladinom organizacijom „Earth Thrive“, koja se bori za prava prirode, i takođe postala deo mreže „London mining network“, koja se na globalnom planu bori protiv Rio Tinta i štete koju, po njihovom stavu, uzrokuje životnoj sredini, kao i društvu širom planete. Tako je Inicijativa imala priliku da aprila ove godine predoči skupštini akcionara Rio Tinta da kompanija nije podelila sa javnošću sve podatke, kao što su oni vezani za definitivni i krajnji oblik postrojenja i mesto odlagališta do kraja životnog veka, pre nego što je usvojen Prostorni plan Loznice, kao i niz rizika za očuvanje kulturnog i prirodnog bogatstva doline Jadra, Cera, Tršića, Tronoše (manastir iz 13. veka) i Rađevine.

Stavove meštana lozničkog kraja lokalna vlast ignoriše. „Niko iz lokalne samouprave se nije udostojio da dođe“, podvlači Miladin, posebno nije gradonačelnik Vidoje Petrović, sada član SNS-a, na vlasti od 2004. godine. Zato pobunjene meštane podržavaju svi aktivisti za zaštitu životne sredine u Srbiji, okupljeni u Beogradu 10. aprila ove godine pod sloganom „Ekološki ustanak“, kao i brojni naučnici.

NAUKA I VLAST

„Projekat Rio Sava korporacije dovešće do značajne degradacije prostora“, upozorio je dekan Šumarskog fakulteta, profesor Ratko Ristić, na skupu Srpske akademije nauka 6. maja ove godine pod naslovom „Projekat Jadar – šta je poznato?“. Po njegovoj proceni, 203 hektara šume i 316 hektara poljoprivrednog zemljišta bi potpuno promenilo namenu, a život 8325 domaćinstava bi se preokrenuo. „Jedna deponija otpada od 165 hektara je predviđena na slivu reke Stavice, gde treba da se ukloni kvalitetna hrastova i bukova šuma, i još jedna od 145 hektara kod Brezijaka i Nedeljica visine 40 do 60 metara, a kraj je već pretrpeo brojna zagađenja“, ističe profesor Ristić. On podseća da je loznički kraj već pretrpeo nemilosrdna zagađenja zbog Viskoze, čije su ruine pune kancerogenih i toksičnih materija, Stolice i Zajače i njihovih deponija antimonskog mulja i otpada olovne rude. Takođe, akademik Bogdan Šolaja je izračunao da će rudnik za 40 godina deponovati 47.000 tona arsena. Imre Krimanić, vanredni profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu, navodi da je istraživački tim zaključio da je „stepen i obim uticaja otvaranja rudnika Rio Tinto na ukupan izuzetno značajan biodiverzitet ključan po njegovu degradaciju, te da je jedina optimalna mera odustajanje od planirane eksploatacije“.

Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući jedan od brojnih protesta građana protiv iskopavanja rudnika, izjavio je sledeće: „Mi nemamo more, ni prirodna bogatstva, koji će nam odmah doneti milione. Imamo jadarit, i umirem od smeha kada protestuju zbog toga. Tamo se neće desiti nikakva katastrofa.“ Tom prilikom je podvukao da će Rio Tinto imati obavezu da otvori „najveću i fantastičnu fabriku baterija za električne automobile, da procveta ceo taj kraj“. U skladu sa šefom, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, iako priznaje da „još uvek ne znamo sve, jer je tehnologija nova i treba da odgovara svim principima zaštite životne sredine“, smatra da je „činjenica da ćemo ili iskoristiti istorijsku šansu da Srbiju učinimo liderom u proizvodnji trenutno jednog od najtraženijih metala 21. veka, ili će naše buduće generacije biti samo posmatrači modernog svetskog razvoja“.

NEDOSTATAK POVERENJA

Svesna da se povećava otpor građana, kompanija Rio Tinto poslednjih meseci insistira da će sve biti urađeno u skladu sa propisima Srbije, kao i da projekat nije za poređenje sa onima koji je Rio Tinto realizovao na drugim tačkama planete i doveo do ekoloških katastrofa, od Australije do SAD. „Ono što mi imamo u Srbiji ne postoji nigde u svetu, i nije u redu da poredimo ekstrakciju litijuma našeg stenskog materijala sa načinom ekstrakcije u Australiji iz površinskih kopova, jer je u pitanju drugi postupak. Postoji velika upotreba reagenasa tokom te proizvodnje, ali svaki od njih se na siguran način koristi. Postoji uticaj na vodu. Mi ćemo uzimati vodu iz okoline Drine, u zatvorenom ciklusu, i prečišćavati je. Postoje mere i za zaštitu vodnih tokova, od prašine, buke“, uverava generalna direktorka Rio Sava Exploration, Vesna Prodanović.

Kome verovati? „Javno poverenje je ključna tačka, a građani nemaju poverenje ni u institucije, ni u nauku“, odgovara profesor Aleksandar M. Jovović, sa katedre sa procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Beogradu, na čelu odseka za zaštitu životne sredine. Podvlači da takozvana holistička cost/benefiit analiza po zakonima Srbije nije obavezna, a ona koja jeste, studija o proceni uticaja na životnu sredinu, u ovom trenutku ne može da se uradi jer nedostaje dokumentacija.

foto: marija janković

„Poseban problem je u tome ko sve zaseda u komisiji koja treba da proceni uticaj na životnu sredinu“, podvlači Miroslav Mijatović Mijat, iz organizacije Podrinjski anti korupcijski tim – PAKT iz Loznice. Naime, PAKT je ustanovio da je Rudarsko-geološki fakultet do maja 2020. godine od kompanije Rio Tinto prihodovao 100,5 miliona dinara, Mašinski 12 miliona, Građevinski 10,2 miliona, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd 13,2 miliona dinara. „Sva tri fakulteta, inače po difoltu članovi buduće komisije, uključujući i Institut ‘Jaroslav Černi’, odbili su da nam dostave podatke o tome kakve su usluge pružali kompaniji, pozivajući se na ugovor sa kompanijom o poslovnoj tajni“, ističe Mijat, i dodaje da je značajan koruptivni rizik i potencijalni sukob interesa, podatak da je kompanija uplaćivala donacije Rudarskom fakultetu i plaćala narudžbenice. Inače, do sada je PAKT prikupio 68.747 potpisa peticije protiv realizacije projekta Rio Tinta.

foto: marija janković

ISTRAŽIVANJA PO SRBIJI

Dok se protestuje pod sloganom „Marš sa Drine“, Rio Tinto računa će bez obzira na sve dobiti dozvolu za izgradnju rudnika do 2022. godine, a javnost malo-malo pa sazna da se jadarit istražuje još po negde u Srbiji. „Pročulo se u selu da dolaze ljudi da kopaju, da traže litijum, a govorilo se kako ćemo cvetati od turizma“, priča, još uvek u šoku, Jelena Lađevac, 38-godišnja profesorka engleskog jezika u Arilju, koja se vratila iz Beograda da bi živela u selu Srednja Dobrinja. „Petog aprila smo videli na sajtu opštine Požega da je uprava dala saglasnost za početak geoloških istraživanja kompaniji Jadar Litijum“, objašnjava Radojko Radovanović iz Inicijative za Požegu. „Mi smo saznali preko tvita pokreta ‘Odbranimo reke Stare planine’“, kaže Dejan Stojčić, vlasnik jedne od brojnih požeških uspešnih firmi, član Izvršnog odbora Demokratske stranke, i potomak najstarije porodice u Donjoj Dobrinji. Zajedno sa nekoliko predsednika mesnih zajednica, za par dana niklo je udruženje „Zaštitimo Dobrinju“ i preko hiljadu meštana se okupilo u Gornjoj Dobrinji 17. aprila, zahtevajući obustavu istraživanja. „Nećemo da prođemo kao Mačva, nego na vreme da branimo naše izvore, a ima ih preko 100, i to pitke vode“, odlučno obećava 23-godišnji Ivan Bjelić, član Foruma civilne akcije iz Požege i novinar, koji se vratio u Požegu sa studija u Beogradu. Uveren je da ima perspektive bez litijuma, ali svestan je da će biti teško da bilo ko spreči bušenje ako počne kada i berba malina, krajem juna, od kojih većina poljoprivrednika živi…

Da li je uopšte realno da institucije čuju glas zbunjenih građana, da zaustave strah, da postupe na osnovu principa javnog interesa? Može li se očekivati da Rio Tinto ili Jadar Litijum ne isisaju podzemno bogatstvo i ostave pustoš kada se za 50 godina završi radni vek rudnika? U projektu sanacije nakon prestanka rada rudnika nema odgovora, jer takav projekat za sada nije urađen. A nepoznanica su i strateški pravci razvoja Republike Srbije…

Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel.