Prvo poluvreme otimanja o vlast u SPC-u završeno je proglašenjem mitropolita Amfilohija zamenikom patrijarha, mada se ne kaže da li sa patrijarhovim blagoslovom, bez koga je sve bez pravnog dejstva
U POSETI PATRIJARHU: Mitropolit Anfilohije i episkopi australijsko-novozelandski i diokijski Jovan
Posle jednonedeljnog zasedanja iza zatvorenih vrata, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve oglasio se saopštenjem za javnost koji je, po tradiciji, sročen tako da ne kaže ništa: ne pominje se da je Sinod preuzeo svu vlast, dužnosti i ovlašćenja patrijarha srpskog, ne pominje se „arundacija“ – umnožavanje eparhija, mada je oko toga bilo burnih rasprava, nema reči čak ni o zdravstvenom stanju patrijarha, iako su ga dve delegacije u toku samog zasedanja posećivale, merkale da li je kadar da upravlja Crkvom, pritiskale lekare da se o tome izjasne… Prema zvaničnom saopštenju lekarskog konzilijuma, patrijarh je s obzirom na godine u dobroj kondiciji, pri čistoj je svesti, ali je neophodan dalji bolnički tretman. Red bi bio da Sabor iskaže blagodarnost Gospodu i radost što je patrijarh dobro, ali eto, ništa ni od toga.
Na samom početku saopštenja insistira se da je zasedanje proteklo u „duhu pashalne radosti i sa ljubavlju u vaskrslom Gospodu“, a da se Sabor „suočen sa velikim duhovnim izazovima našeg vremena“ bavio vitalnim pitanjima života, ustrojstva i misije Srpske pravoslavne crkve, da je predsedavao mitropolit Amfilohije kao zamenik odsutnog patrijarha, kao i da su u radu Sabora učestvovali svi eparhijski arhijereji iz zemlje i inostranstva, sa posebnim naglaskom na prisustvo arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana, a sve sa blagoslovom patrijarhovim.
DUŽNAIPOSEBNAPAŽNJA: Za javnost, Sabor se bavio Kosovom, liturgijskim jedinstvom, odnosima sa drugim crkvama i verskim zajednicama, crkvenom imovinom, radom fondova i zadužbina.
Kao više puta do sada, oci su poručili svima, „jednom za svagda, da srpska Crkva i narod neće pristati na bezakonje nasilnog oduzimanja Kosova i Metohije“, ali je odlučeno da se obnova crkava i manastira porušenih 24. marta 2004. „nastavi u saradnji sa Ministarstvom kulture Srbije, međunarodnim institucijama i predstavnicima UMNIK-a, kao jedinog međunarodnog autoriteta i zakonitog faktora prema rezoluciji 1244“.
U cilju očuvanja vekovnog molitvenog predanja, navodi se u saopštenju, Sabor je potvrdio svoj stav služenjem Svete arhijerejske liturgije u Hramu svetog Save na Vračaru, predmet dužne pažnje i brige Sabora bili su i odnosi i saradnja sa sestrinskim pravoslavnim, kao i dijalog sa drugim crkvama i verskim zajednicama. Usvojen je izveštaj sa ekumenskog skupa u Raveni i konstatovano da se taj dijalog nije vodio na štetu pravoslavlja.
Prevedeno na svetovni jezik, prvo poluvreme otimanja o vlast u SPC-u završeno je proglašenjem mitropolita Amfilohija zamenikom patrijarha, mada se ne kaže da li sa patrijarhovim blagoslovom, bez koga je sve bez pravnog dejstva, episkop Artemije je sad-zasad umekšao stav o (ne)saradnji sa međunarodnom upravom na Kosovu, a za uzvrat je ostao na čelu Raško-prizrenske eparhije, ekumenski sporazum parafiran u Raveni ćušnut je u stranu jer ionako nije stupio na snagu, beogradska episkopija je do daljeg ostala ucelo, polemike o liturgijskom (ne)jedinstvu ostavljene su za kasnije, malo se ćaskalo i o parama i tako to.
ZLOČESTINOVINARI: Najposebnija od svih posebnih pažnji posvećena je medijima. Kako se u saopštenju navodi, „Sveti arhijerejski sabor je zapanjen ponašanjem pojedinih kako elektronskih tako i štampanih medija čiji cilj očito nije objektivno i odgovorno informisanje javnosti već zlonamerno iznošenje neistina o događajima iz života Crkve“ i „izazivanje smutnje i pometnje među vernim narodom“.
A saborski oci, u stvari, u miru su se sastali, u miru razmenjivali mišljenja i donosili odluke, na kraju se u miru i rastali, samo su novinari zločesti i zlonamerni, izazivaju smutnju i pometnju, raskol prizivaju… Novinari su, u stvari, patrijarha ubeđivali da se penzioniše i napusti tron, novinari su procenjivali da li je trenutno ili trajno sprečen da obavlja svoje dužnosti, novinari su kreativno tumačili crkveni Ustav u otimanju za predsedavanje Saborom… Eh, novinari, novinari, gde će vam duša?
KOZAIROG: Sve je, dakle, u najboljem redu, nije bilo nikakvih trvenja, samo mir, ljubav i sabornost. Istina, malo zbunjuju fotografije načinjene tokom zasedanja. Naime, Sabor je započeo činom prizivanja Svetog duha, kome su, kako je prenela Informativna služba Srpske pravoslavne crkve, prisustvovali svi arhijereji iz „otadžbine i rasejanja“. Međutim, ako je suditi po fotografiji, Svetog duha prizivao je svega 21 episkop. Ni na Svetoj liturgiji u svetosavskom hramu, na kojoj je svedočeno liturgijsko jedinstvo, nisu komplet: na fotografiji ih ima svega 30. Nema sumnje, svi nisu bili prisutni, iako se zvanično tvrdi da jesu.
Posebna priča je skupna fotografija učesnika, objavljena uz saopštenje o završetku rada Sabora: na njoj se, naime, između 36 arhijereja, koliko broji episkopat, može videti i prvi među jednakima, patrijarh Pavle koji je, kao što je poznato, u bolnici. Da sve bude zanimljivije, ista fotografija je ilustrovala saborsko jedinstvo i pretprošle godine. Njihova preosveštenstva, dakle, nisu verni narod udostojili ni svežom fotografijom.
Kako god, dan po završetku zasedanja patrijarha su u bolnici posetili mitropolit Amfilohije i episkopi australijsko-novozelandski Irinej i dioklijski Jovan, ne da ga kao prethodne dve delegacije ubeđuju da napusti tron, o čemu ni slovceta nema, već da ga izveste o radu Sabora i odlukama koje su u toku zasedanja donete. „Hvala Bogu velikome za mir i jedinstvo naše svete Crkve“, rekao je patrijarh kad je čuo šta (ni)je bilo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
