Što se tiče Srbije, prvi problem izbio je na samoj "pozivnici", jer se ispod portreta domaćina Prvanova pojavila mapa Južnog toka na kojoj svako ko zna malo geografije može da vidi da osnovna trasa Južnog toka ne ide kroz Srbiju
Jedna diskretno plasirana vest pre nekoliko dana (u „Blicu“ od 20. aprila), da je Boris Tadić, predsednik Srbije, boravio u Donjoj Saksoniji, navodno „zbog auto-industrije“ (što je izvučeno u naslov), propraćena fotografijom, na kojoj se ističe da je zapravo reč o proslavi rođendana nekadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera (kome sa desne strane sedi naš predsednik) – kada se posmatra sama po sebi, deluje kao rutinska vest. Čak i ako čitalac zapazi u njenom kratkom sadržaju da je spomenutom slavlju prisustvovao i turski premijer Redžep Erdogan, kao i da je Hanover, gde se sve odigravalo, sedište ne samo Folksvagena nego i „nekoliko najvećih nemačkih energetskih kompanija“.
Kada se ovoj vesti, međutim, pridruži vest iz „Politike“ (od 1. aprila), koja prenosi izjavu Dušana Mrakića, državnog sekretara u Ministarstvu energetike Srbije, da je „za kraj aprila u Sofiji zakazano potpisivanje ugovora o realizaciji projekta Južni tok“, te da će ovom skupu „osim predsednika Srbije prisustvovati i šefovi država svih ostalih zemalja preko kojih on treba da prođe“, i kada se čitalac priseti da je slavljenik Šreder i dalje predsednik Upravnog odbora projekta Severni tok – onda gore pomenuta vest počinje da biva zanimljiva. Ako joj se dodaju i glasine po svetskoj štampi da je predsednik SAD Barak Obama prilikom nedavne posete Turskoj, tamošnjim šefovima, dakle i premijeru Erdoganu, rekao da (ruski) projekat Južni tok i (američki) projekat Nabuko, za snabdevanje Evrope prirodnim gasom iz Kaspijskog regiona „treba da se spoje u već izgrađeni Plavi tok u Turskoj“, onda Tadićeva poseta Šrederu nadalje dobija na sadržini.
Krajnje vulgarno rečeno, može se spekulisati da su Tadić i Erdogan išli kod Šredera da razmene informacije uoči samita koji bi u Sofiji trebalo da počne 24. aprila (u danu kada izlazi ovaj broj „Vremena“), a koji je predsednik Bugarske Prvanov zakazao pod naslovom „Prirodni gas za Evropu, bezbednost i partnerstvo“ i na koji je pozvao 28 najviših predstavnika Rusije, SAD, Evropske unije, zemalja Kaspijskog regiona i Balkana. To se može pročitati na zvaničnom sajtu ovog „energetskog Davosa“ koji bi, prema ruskim željama, trebalo da se održava svake godine u Plovdivu (od koga se odustalo zbog malog broja dobrih hotela).
Ovaj skup, međutim, opterećuje hiljadu nezgoda i nesuglasica koje su očigledno obeshrabrile njegove organizatore još i pre nego što je počeo, pa se na spomenutom zvaničnom sajtu od 6. aprila ove godine, pa naredne dve sedmice (do dana kada se piše ovaj tekst) nije pojavila nijedna svežija informacija o pripremama za njegovo održavanje. Što se tiče Srbije, prvi problem izbio je na samoj „pozivnici“, jer se ispod portreta domaćina Prvanova pojavila mapa Južnog toka na kojoj svako ko zna malo geografije može da vidi da osnovna trasa Južnog toka ne ide kroz Srbiju, nego iz Bugarske tera na Rumuniju, Mađarsku i dalje, dok je srpski polukružni krak obeležen isprekidanom linijom i zahvata samo parče Banata.
Ima i niz drugih problema sa ovim bugarsko-ruskim energetskim Davosom. Prvo je bilo najavljeno da će tom skupu prisustvovati ne samo ruski premijer Putin, nego i američka državna sekretarka Hilari Klinton, uz evropskog komesara Solanu. Kasnije je demantovan dolazak Klintonove, za Solanu se kaže da će možda doći (što u njegovom slučaju znači – ne), a za Putina se ne govori ništa. Čini se da je „visina“ spiska gostiju počela da pada onog trenutka kada su evropske novine počele da pišu da je od sofijskog mnogo značajniji praški energetski samit koji je zakazan za 8. maj ove godine – te da je neracionalno „energetski debatovati“ baš svake dve sedmice (istina, budimpeštanski skup posvećen projektu Nabuko održan je još januara ove godine). Zašto?
Nabuko, Južni tok
Zato što je u Pragu, glavnom gradu predsedavajuće zemlje EU, na dnevnom redu „Južni koridor“, koji se sve češće spominje na Zapadu umesto Nabuka. Naime, pod Južnim koridorom cilja se na političko i ekonomsko „objedinjavanje“ na liniji Istok–Zapad grupe projekata i gotovih gasovoda: Nabuka, zatim već izgrađenog TGI-ja – grčko-italijanskog gasnog interkonektora, pa Belog toka (gasovoda koji bi pratio naftovod PEOP, na pravcu Konstanca–Trst (koji ne bi mogao zaobići Srbiju) i TAP-a (transalpskog gasovoda koji je izgrađen u kooperaciji Švajcarske i Norveške). Ova „proevropska“ koncepcija oslanja se na staro podozrenje da je Bugarska „ruski Trojanski konj u EU“ i da je sofijski samit zamišljen da i posle ovogodišnjih izbora zadrži bugarsku levicu na vlasti.
Ova podozrenja prema Bugarskoj teško je smestiti u kontekst stalnih rusko-bugarskih nesuglasica. Poslednja i najkrupnija je u tome što Bugari energično odbijaju rusku ideju da se gas iz Južnog toka, posle prolaska ispod Crnog mora (radi smanjenja ukupnih investicionih troškova, koji se sada procenjuju na 25 milijardi dolara) nadalje propušta kroz postojeći, već izgrađeni sistem cevi. Veza prema Srbiji, Sofija–Dimitrovgrad, još se ne gradi, a sa naše strane, navodno se priprema trasa Niš–Dimitrovgrad, ugovorena još pre 19 godina, a radovi se navodno finansiraju iz profita beogradskog Jugorosgaza iz prošle godine – od 50 miliona dolara.
Ima još niz problema između Rusa i Bugara – tu je, na primer, izjava bugarskog ministra energetike Petra Dimitrova, da je strategija njegove zemlje da (umesto sadašnjih 100 odsto iz Rusije) 40 odsto gasa obezbedi iz TGI-ja, Nabuka i preko dopreme tečnog prirodnog gasa (LNG) o čemu se već pregovara sa Katarom. Na to su Rusi, po stoti put, potegnuli pitanje finansijske kompenzacije za Bulgar tabak, firme koju, za razliku od zvanične Sofije, smatraju sovjetskom svojinom (uzeta je na ime reparacija posle Drugog svetskog rata), pa je jedan bugarski novinar napisao da se pitanje Bulgar tabaka uvek pojavi kad zaškripi Južni tok.
Tadićeva izjava
U trenutku kada pišemo ovaj tekst, još ne znamo hoće li predsednik Srbije Boris Tadić prekosutra ići na samit u Sofiju, niti je on poslednjih dana davao izjave povodom Južnog toka. U stvari, od ovogodišnjih izjava na tu temu najupečatljivije su bile dve. Prva je ona koju je dao ruskoj agenciji Itar Tas (18. februara), kada je (prema sažetku Bete) rekao da je izgradnja gasovoda Južni tok od „kontinentalnog značaja“ i da zajedno sa Severnim tokom i Nabukom treba da obezbedi energetsku stabilnost čitave Evropske unije i Evrope, a dodao je da je veoma zadovoljan i što se „Srbija nalazi u središtu tog projekta“.
Druga Tadićeva „posredna izjava“ o Južnom toku, koja je bila veoma indikativna, bila je krajnje kratka, kada je nakon razgovora sa ruskim ministrom Šojguom u Beogradu ponovo data zajednička podrška Južnom toku. U stvari, kako je procurilo, razgovor o setu naftno-gasnih problema između Srbije i Rusije nije baš bio ugodan, jer Rusi navodno rezolutno traže da se cena rafinerijske prerade koja se priznaje u ceni derivata na tržištu Srbije, poveća prvo sa sadašnjih 29, na oko 65, a iduće godine na preko 100 dolara za tonu (kako bi za pet godina „modernizovali“ te rafinerije i izvukli pare s kojima su kupili NIS). Zatim, opet prema glasinama, oni neće da finansiraju Banatski Dvor, neće da kupe Srbijagas, niti daju pristup Srbiji eventualnom kraku Južnog toka kroz Srbiju, a traže da iz Ženeve upravljaju tim krakom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
