Zbog loših rezultata i tanke zarade, poljoprivrednici su povećali površine pod pšenicom na kojoj se, istina, manje zaradi, ali su troškovi više od upola manji nego sa kukuruzom, jednostavniji je tehnološki postupak, manje se uostalom i radi oko nje, a i prošle godine, uprkos suši, dobro je rodila, pa kad se u obzir uzme i da se pšenica unovčava već u julu, odluka je razumljiva
Zima bez snega nije mnogo obećavala – sve do pre mesec dana manjak vlage u zemljištu je bio zabrinjavajući. Ali, ovaj kišno-snežni mart je stvar popravio, pa sad vlage ima i više od proseka: ako ove godine voda ne pretera, ako ne bude poplava, ratari mogu da se očekuju dobru zaradu.
Ovogodišnja setvena struktura biće unekoliko drugačija od prethodnih godina: kukuruz, kao i decenijama unazad, biće najzastupljenija kultura, za njim su suncokret, soja, šećerna repa… Istina, površine pod kukuruzom će biti za (oko) 100.000 hektara manje nego što je uobičajeno, dok će pod ostalim kulturama biti zasejano nešto više nego lane.
Iako je kukuruz najisplativija kultura – već godinama unazad na berzama se bolje kotira od pšenice, jer od pšenice se samo hleb i testenine prave, a od kukuruza i bio-etanol – ovogodišnje smanjenje površina pod kukuruzom je direktna posledica prošlogodišnje katastrofalne berbe i još katastrofalnijeg skladištenja, tako da dobar deo prošlogodišnjeg roda može da posluži samo kao ogrev.
Zbog loših rezultata i tanke zarade, poljoprivrednici su povećali površine pod pšenicom na kojoj se, istina, manje zaradi, ali su troškovi više nego upola manji nego sa kukuruzom, jednostavniji je tehnološki postupak, manje se uostalom i radi oko nje, a i prošle godine, uprkos suši, dobro je rodila, pa kad se u obzir uzme i da se pšenica unovčava već u julu, odluka je razumljiva. Dobra vest je da je pšenica u dobrom stanju i da može da se očekuje dobar rod: 2012. godina ostaće zabeležena kao najteža poljoprivredna godina u poslednih pola veka, ali i kao godina u kojoj je setva obavljena u optimalnom roku, što se takođe davno nije dogodilo. Eto u lošem i nečeg dobrog.
OD JESENI DO JESENI: Za razliku od pšenice, prolećne kulture su mnogo zahtevnije: još jesenas, odmah posle „skidanja“ prethodnih useva, moralo je da se njive nađubre, što će reći trebalo je para za kupovinu đubriva, posle je trebalo poorati, što će reći trebalo je para za gorivo, pa sad pred setvu još jedno oranje, doduše plitko, ali oranje za koje je opet potrebno gorivo, pa opet đubrenje, pa setva, pa tretiranje pesticidima, pa međuredna kultivacija, onda na red dolazi sekiracija zbog manjka/viška vode, zbog ovog, zbog onog, sve do sledeće jeseni i žetve za koju opet treba para… I tako ukrug.
Sa druge strane, proizvodnja prolećnih kultura se ugovara sa prerađivačima. Malo ko, tačnije niko šećernu repu ne bi ni sejao da nema šećerana koje će repu da otkupe, suncokret i soju takođe. Budući da je prerađivačima potrebna sirovina, ponudiće proizvođačima ugovore o proizvodnji, ponudiće im i logistički podršku – seme i đubriva „na odloženo“, savetodavnu službu besplatno. Isplati se i jednima i drugima.
Ugovara se sa prerađivačima i proizvodnja kukuruza na sličan način, ali to je samo jedan deo ukupnog roda. Onaj drugi, koji je uskladišten u dvorištu – u čardacima/koševima, svojevrsna je štedna knjižica svakog poljoprivrednika. Cena kukuruza, kao i svih drugih žitarica, menja se tokom godine: odmah nakon berbe je najniža, a najviša je tokom zime i pred prolećnu setvu.
Ove godine, međutim, cena kukuruza je 30 odsto niža nego što je s jeseni bila, u vreme kad bi trebalo da je najniža. Za to ima više razloga: kažu da najmanje 30 odsto sveg kukuruza nije bilo ni za stočnu ishranu još u vreme berbe, a sad niko ne zna ima li uopšte onog koji ičemu valja, izvoz je obustavljen jer plesnivi kukuruz nikome i ne treba, čime je porasla ponuda na domaćem tržištu što, logično je, obara cenu, ama i za tako povoljnu cenu nema zainteresovanih kupaca – na Produktnoj berzi promet je najmanji otkako berza postoji. Tome je značajan doprinos dala država koja je, kobeljajući se u aflatoksičnim kučinama, obećala stočarima iz robnih rezervi besplatnih 300 kilograma (navodno) ispravnog kukuruza, čime je promet „za pare“ bukvalno preko noći zaustavljen. Doduše, tih 300 kilograma neće potrajati do sledeće berbe, te će sve opet da dođe „na svoje“, jedino što ne treba da se očekuje porast cene. Ima u tome neke pravde: nelogično je da kukuruz bude skuplji od pšenice, mada ta nelogičnost u celom svetu opstaje evo već šest godina.
ŠTA KAŽE OLOVKA: Prema aktuelnim cenama „inputa“ – semena, đubriva, zaštitnih sredstava i beneficiranog goriva, kao i cenovniku uslužne mašinske obrade Zadružnog saveza Srbije, ukupni troškovi „od jeseni do jeseni“ po hektaru kukuruza iznose 85.000 dinara, soje 65.000, suncokreta 57.000, a šećerne repe najviše – 128.000 dinara. Toliko bi, naime, „sve što treba“ platio vlasnik zemljišta koji nema svoju mehanizaciju, niti sam nešto radi.
Ako se u računicu „ubace“ prosečni očekivani prinosi – sedam tona kukuruza, 2,5 tona soje, 2,5 tone suncokreta i 50 tona šećerne repe po hektaru, proizvođačka cena kilograma kukuruza je malo više od 12 dinara, suncokreta 26, soje bezmalo 29 dinara po kilogramu, a šećerne repe 2500 dinara po toni.
Prošle godine, odmah nakon žetve, kukuruz je menjao vlasnika za 28 dinara, soja 60, suncokret za 55 dinara po kilogramu, a šećerna repa 4400 dinara po toni. Drugačije rečeno, bez da išta radi, samo da nadgleda, čista vajda gazde-domaćina po hektaru kukuruza je 111.000 dinara, soje 85.000, suncokreta 80.500, a šećerne repe 92.000 dinara.
Tender za NIS
Prodaja goriva za prolećnu setvu po regresiranim cenama, nižim za 50 dinara po litru od tržišnih, počeće 1. aprila: svim registrovanim poljoprivrednicima sleduje 60 litara goriva po hektaru. Međutim, poljoprivrednici neće moći da kupuju gorivo na njima najbližoj pumpi, već na pumpi kompanije koja posao dobije na tenderu. Prema pozivu za učešće na tenderu, uzeće se u obzir prijave samo onih ponuđača koji imaju najmanje 200 pumpi, a od svih kompanija koje su u Srbiji registrovane za promet naftnim derivatima, ovaj uslov ispunjava samo NIS.
„Udruženje naftnih kompanija je predložilo Ministarstvu poljoprivrede da omogući poljoprivrednicima da gorivo za prolećnu setvu kupe na bilo kojoj benzinskoj stanici koja im odgovara, a da kasnije mogu da ostvare pravo na regresiranu cenu i povraćaj akciza“, kaže generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović kaže da niko nije favorizovan i da su svi dobrodošli, da postoji mogućnost da se više manjih kompanija udruži i da tako združene konkurišu na tenderu. Istina je – mogu, ali okreni-obrni, svake godine, koliko god da se unazad gleda, NIS je ekskluzivni dobavljač goriva za poljoprivredne radove. Da li će i ove?
Isplati se
Vladimir Kološnjij (na slici), poljoprivrednik iz Ruskog Krstura. Obrađuje 15 jutara svoje zemlje, što je nešto više od devet hektara. Kaže da „od toga može da se živi“, ali ne i „da se luksuzira“. „Kad se osvrnem oko sebe i vidim kako drugi žive, ja sam zadovoljan.“ Da kojim slučajem obrađuje 100 hektara bio bi, veli, „vrlo bogat“, a sa 1000 da bi bio „bezobrazno bogat“.
Na najvećoj površini seje kukuruz, zatim suncokret, pa pšenicu i soju. Tako mora, objašnjava, zbog plodoreda. Prošle godine, koja je bila kakva je bila, prinosi jesu bili slabiji, ali ko je (kao on) pogodio tretmane veštačkim đubrivom i pesticidima, nije mnogo štetovao. „Ako se sve uradi kako treba, zarade ima.“ Pšenicu, soju i suncokret prodaje odmah po žetvi, dok kukuruz „ide u čardak“ i prodaje ga tek sad, kad su potrebne pare za setvu.
Od države, kaže, ime „neke subvencije“, ali se to svako malo menja: „Prošle godine je bilo 14000 dinara po hektaru, ove godine je 12.000, pola od toga je povraćaj za kupljeno gorivo, druga polovina za đubrivo, zaštitna sredstva… „Dobro dođe“, kaže i dodaje da bi i bez toga moglo, ali onda „ode zarada“. Da se njega pita, pune subvencije bi trebalo da dobiju oni koji obrađuju do 25 hektara, oni do 50 hektara upola manje, dok onima koji obrađuju više od 50 hektara subvencije i nisu potrebne. „Šta će bogatašu državna pomoć“, pita.
foto: boris bilenkij
Ne isplati se
Prema vrlo detaljnoj kalkulaciji Poljoprivredne savjetodavne službe Republike Hrvatske, bez osnovnih državnih poticaja od 2100 kuna (cca 300 evra) po hektaru, poljoprivreda je slabo isplativ posao. Tako, na pšenici zarada je jedva preko 100 evra po hektaru, na kukuruzu skromnih 278, suncokretu svega 25, soji (čak) 355, a šećernoj repi najviše – 729 evra po hektaru, sve to računato sa „višim“ cenama, dok je sa „srednjim“ do upola manja, a sa „nižim“ od zarade skoro pa da nema ništa, štaviše – ima gubitka. Ipak, sa onih 300 evra po hektaru direktnih plaćanja, neke zarade u svakom slučaju ima. Inače, hrvatska je uvoznik hrane: sa svojih polja obezbeđuje tek polovinu sopstvenih potreba.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
