Postizborna kohabitacija Vučića i studentske vlade

Ukoliko bi bili raspisani u relativno kratkom roku, vanredni parlamentarni izbori doveli bi do značajne izmene sastava republičkog parlamenta, odnosno do formiranja vlade koju bi podržavali studenti. Vučić bi sa predsedničkog mesta morao kohabitirati sa skupštinom u kojoj nema većinu i sa vladom u kojoj ne bi bilo SNS i njegovih partnera. Trend pada popularnosti Vučića i SNS i dalje traje. Kada je reč o naprednjačkim partnerima (izuzev manjinskih), oni se nalaze daleko ispod cenzusa, a SPS je na istorijskom dnu. Tu partiju više ništa ne može spasiti. Zbog svega ovoga Vučić odbija da raspiše izbore, ali čini se da vreme nije na njegovoj strani.

Ovako kazuju i osnovni rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je sprovela agencija “Sprint Insight”, a naš sagovornik, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Vučićević, nalazi se na čelu tima istraživača. U sledećem broju “Vremena” istraživači će opširnije predstaviti rezultate istraživanja, a sada pričamo o trendovima i ključnim nalazima.

Krenimo u razgovor logičnim pitanjem. Koliko su uopšte pouzdana istraživanja u ovako uzavreloj političkoj situaciji, dugoj i tegobnoj društvenoj krizi? Čini se da je mnogo ljudi u velikom strahu da slobodno govori o političkim preferencijama.

Čak i u ovakvoj političkoj situaciji ne postoji ništa bolje za ocenu u kom se pravcu kreće Srbija od metodološki dobro osmišljenog i na terenu sprovedenog istraživanja javnog mnenja. Naravno da postoje brojni problemi. Pojedini istraživači tvrde da mi merimo iskrivljeno javno mnenje, ono koje je pod strahovitim udarom režimske propagande – što jeste tačno – ali tako oblikovano javno mnenje i glasa na izborima. Drugi problem, koji je u većoj meri postojao do početka 2025. godine – jeste strah ispitanika, posebno opoziciono nastrojenih da pristanu da učestvuju u istraživanju. Neretko bi anketari bili poistovećivani sa članstvom Srpske napredne stranke, što je vodilo smanjenju udela prihvatanja da se na pitanja uopšte odgovori. Studentski protesti su u dobroj meri odagnali taj strah, iako bismo i dalje voleli da je response rate nešto veći i sličniji onom koji postoji u demokratskim državama. Ono što nam uvećava poverenje u podatke jesu pitanja koja postavljamo u vezi sa glasanjem na prethodnim parlamentarnim izborima i demografska pitanja. Ako tu, u odnosu na rezultate koje smo imali u decembru 2023. i popisu sprovedenom 2022, ne postoje velika odstupanja kada su u pitanju starosne kategorije i pol, kao i stepen obrazovanja, onda možemo da kažemo da su se anketari dobro držali svih postavljenih pravila i da je pouzdanost u rezultate koje smo dobili – velika.

Da li rezultati vašeg istraživanja mogu da objasne činjenicu da režim i istraživačke kuće bliske njemu – dugo već javno ne saopštavaju rejtinge političkih stranaka?

Da. Bilo je od početka studentskog i građanskog bunta više istraživanja, neka smo radili i mi, ali najveći deo njih nije bio javno objavljivan. Srpska napredna stranka, ili još bolje rečeno, stranke koje su činile vlast u prethodnom periodu a koje se sada nalaze pod kišobranom famoznog Pokreta za narod i državu, u ozbiljnom su padu. On naravno nije toliki da bismo mogli da kažemo da je podrška nestala, ali pokret teško, čak i u ovako neravnopravnim uslovima, može da računa na pobedu. Negde u februaru još je i delovalo da su u blagoj prednosti, ali se situacija nakon toga dodatno menjala na njihovu štetu. To je negde i trenutak kada je gospodin Vučić naglo prestao da priča o tome da se kriza rešava na izborima i da ih nudi suprotnoj strani kada god ona to poželi. Danas podaci pokazuju da čak i onaj neustavni savetodavni referendum o razrešenju predsednika Republike više nije na stolu i da će u SNS čekati neki povoljniji trenutak za odmeravanje podrške na biralištima.

Ali, s druge strane, režimu bi izbori dobro došli iz prostog razloga što im je više nego ikada potreban legitimitet. Oni ovako ne mogu da vladaju, bar se tako čini. Da li vaše istraživanje, uzevši sve faktore, može da ponudi odgovor kada bi vanredni parlamentarni izbori mogli biti raspisani?

Verujem ne uskoro. Režim pokušava, već mesecima, a počevši negde od decembra 2024, da stvori sliku da je opravdani studentski i građanski bunt – pobeđen. Pobedu su proglašavali najmanje šest puta i svaki put bi im se vratila kao bumerang. Ukoliko bi se protesti zaustavili, a kako stvari stoje izgleda da neće, ukoliko bi se u antirežimskom javnom mnenju stvorila apatija da je propuštena još jedna prilika, to bi verovatno bio dobar trenutak za raspuštanje Narodne skupštine. Kako nas verovatno čeka vruća jesen, sumnjam da će procena biti da legitimitet treba obnavljati na prevremenim izborima. Postoje naravno i drugi faktori koji bi mogli da utiču na raspisivanje izbora, pre svega pritisak sa strane, ali trenutno ne izgleda da će se tako nešto ubrzo desiti. Ostaje, dakle, pritisak iznutra i procena da svaki dan odugovlačenja dodatno slabi rejting partija vlasti, te da je taj pad najbolje zaustaviti na izborima.

Ako bi bili raspisani u relativno kratkom roku, šta možemo da očekujemo na izborima? Šta kaže istraživanje?

Ukoliko bi izbori bili raspisani za jesen mogli bismo da očekujemo razvlašćivanje SNS i kohabitaciju neke nove vlade i predsednika Republike.

U jednom intervjuu pre dva meseca konstatovali ste da veliki broj birača napušta SNS i da odlazi u apstinenciju. Da li ovaj trend i dalje postoji ili je zaustavljen? Koja vrsta birača napušta SNS i koji su njihovi razlozi?

Broj birača koji tvrdi da je nekada verovao Aleksandru Vučiću, a da je sada prestao – sve je veći. Od nekih sedam (7) odsto na ukupnom uzorku u februaru on takođe ima trend povećanja u prethodnim mesecima i sada iznosi već 12 odsto. U ovoj grupi se ne nalaze samo glasači SNS, zapravo je proporcionalno gledano tu znatno veći broj onih koji su u prethodnom periodu podržavali koalicione partnere SNS. U prvim mesecima ti birači su se povlačili u apstinente, što je i u skladu sa nekim teorijskim pretpostavkama o biračkom ponašanju, ali kako ovi protesti traju sada već gotovo osam meseci, mi već možemo da tvrdimo da se jedan manji deo njih seli i ka studentskoj listi.

Neki analitičari tvrde da državnim nasiljem režim pokušava da učvrsti tvrdo biračko telo. Dakle one koji su u piramidi moći i korupcije i koji iz utilitarnih razloga smatraju da vlast mora žestoko da odgovori na proteste, kao i one koji su pod snažnim uticajem režimske propagande, te su se do sada čudili zašto država primenom žestoke represije ne odgovara na akcije “izdajnika”, “ustaša”, “plaćenika”, itd. Da li se slažete sa ovom analizom i koliko bi procentualno uopšte moglo da bude ovo tvrdo naprednjačko jezgro? Da li je ono dovoljno za pobedu na izborima, ukoliko bismo im dodali i one glasove koje su skupljeni prevarnim radnjama, ucenama i kupovinom?

Tvrdo jezgro je i dalje veliko. Ako bih morao da predviđam u apsolutnim brojevima, verujem da bi Pokret na čelu sa Aleksandrom Vučičem mogao da računa na sigurnih 1,8 miliona glasova. To je, međutim, pad od najmanje 300000 glasova ako se računaju sve stranke koje su na izborima 2023. učestvovale samostalno, a sada su svojom voljom ili makar delimično mimo svoje volje pod kišobranom Pokreta. Veliki problem za gospodina Vučića jeste to što se broj potencijalnih apstinenata znatno smanjio. On doduše nikada i nije bio tako veliki. Tačno je da je udeo izašlih na prethodnim izborima u odnosu na broj upisanih u birački spisak bio negde blizu 59 odsto, ali pošto je birački spisak, zbog velikog broja upisanih koji žive u inostranstvu, dosta neprecizan, realna izlaznost je bila negde oko 73–74 odsto, što se vidi i iz prethodnih istraživanja. U ovom trenutku mi bismo mogli da očekujemo izlaznost na nivou od najmanje 65 odstvo, a verovatno i koji procenat iznad, pri čemu je zaista ogroman udeo prethodnih apstinenata spreman da na nekim budućim izborima podrži listu koja će se suprotstaviti režimskoj.

Rekli ste da studentska lista može da privuče i deo bivših glasača SNS. S druge strane, poznato je da SNS često kreira liste koje bi mogle da privuku neopredeljene ili apstinente, a koje se nalaze u njihovoj interesnoj zoni. Kakav menadžment vlasti u ovom pogledu očekujete na narednim izborima, s obzirom na to da po svemu sudeći neće smeti da se rasipa glasovima kao u nekim ranijim izbornim ciklusima? Naravno, uz druge brojne neregularnosti koje su kod nas postale hronične od dolaska naprednjaka na vlast.

Trenutno je oko tri odsto ispitanika koji su rekli da će glasati za studentsku listu na narednim izborima, a da su na prethodnim parlamentarnim izborima glasali za Srpsku naprednu stranku. Iako to možda deluje kao zanemarljiva brojka, prevedeno u apsolutne brojeve radi se o velikom bazenu birača. To je i za mene iznenađenje. Pretpostavljam da će se zbog sveukupne slike SNS služiti svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima, od kojih je brojnima bio sklon i u prethodnim izbornim ciklusima: imaćemo lažne opozicione liste, lažne manjinske liste, lažne studentske liste, verovatno i pokušaje da se u najvećem broju naseljenih mesta u Republici Srpskoj otvore birališta. Za SNS najveći problem predstavlja to što će teško pronalaziti uspešne pojedince koji u politici predstavljaju nova lica, jer vidimo da trenutno vrlo malo ljudi jeste spremno da na sebe preuzme stigmu koju takav poduhvat nosi. Istovremeno, svi koalicioni partneri su im predaleko od cenzusa, pa će i takva strategija otklona od SNS verovatno u startu biti osuđena na propast, zbog čega bismo mogli da očekujemo nastup svih na jednoj listi. Socijalistička partija Srbije postala je nebitan faktor do te mere da mi se čini da bi, čak i kad bi Branko Ružić preuzeo stranku, to teško moglo da ih spasi izbornog brodoloma ukoliko bi se na takvo krstarenje uputili samostalno.

I po vašem istraživanju, ali i ličnom stavu, koje su najveće slabosti stranaka na vlasti, odnosno na koje karte treba da igraju studenti i opozicija? I kada je reč o nastavku protesta i kada je reč o izborima.

Korupcija i kriminal, nejednakost pred zakonom za nas i njih, slom svih institucija i to ne samo političkih, urušavanje slike o kultu gradnje na kojoj je SNS dobijao veliki broj glasova, bez obzira na to što su i njihovi birači bili svesni da se ne samo gradi već i ugrađuje, stagnacija ekonomije i rast cena, što građani bliski SNS uočljivo primećuju još negde od 2020. godine i, za jedan ozbiljan deo birača, izdaja srpskih nacionalnih interesa, pre svega kada je u pitanju povlačenje srpskih institucija sa severa Kosova i Metohije.

Obrnuto, koje su najveće slabosti i trenutne opozicije i potencijalne studentske liste? I kako bi bilo moguće te slabosti preduprediti?

Najveća slabost će verovatno biti ideološka šarolikost. Mi trenutno merimo nešto što je još uvek amorfno. Kada se imena budu pojavila, postoji velika verovatnoća da će građanski i proevropski birači biti nezadovoljni nekim imenima, a da će istovremeno nacionalni i evroskeptični biti nezadovoljni nekim drugim. Uspeh liste verovatno će zavisiti od toga da li će uspeti da ubedi ove dve grupe birača da treba da glasaju za nju zato što se na njoj nalaze i jedni i drugi, i da se radi o tranzicionim izborima nakon kojih će u fer i demokratskim uslovima moći da biraju između trenutnih opozicionih i možda nekih novih političkih stranaka i spoljnopolitičkih programa koje će one nuditi. To će definitivno biti vraški težak posao, jer će režim insistirati upravo na tim razlikama i nelogičnostima.

Kako bi trebalo da izgleda studentska lista (poimence i strukturno) da bi mogla da privuče najveći broj birača? Koji je profil ljudi u koje građani imaju najveće poverenje i čiji rejting neće moći, bar ne u presudnom smislu, ugroziti žestoke propagandne kampanje vlasti, koje će svakako uslediti kada se objave imena ljudi sa liste?

Mislim da je trenutna odluka da se sa imenima još uvek ne izlazi strateški dobra, iako smo svi pomalo nestrpljivi da saznamo ko je sve tu. Ovo kažem pre svega zbog toga što će protiv bilo koga ko se na listi nalazi režim krenuti sa kampanjama laži i blaćenja. Vidimo da tako nešto već rade protiv rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, a da ni Novak Đoković nije pošteđen suludih napada režimskih kerbera u prethodnih desetak dana. Problem sa kojim će se režim suočiti jeste to što će se verovatno raditi o po imenima najboljoj listi u novijoj srpskoj izbornoj istoriji, pa će im zadatak da ocrne svakog ko se na njoj nalazi biti mnogo teži nego ikada ranije. Mi smo u poslednjem istraživanju merili nekih desetak imena i praktično svako od njih ima bolji prosečni rejting od Aleksandra Vučića.

Važan je i odnos studenata i opozicije. To jeste jednačina koju treba veoma pažljivo rešavati. Opozicione stranke imaju problem sa rejtingom, ali je s druge strane teško očekivati da se one samoubiju. Ne treba smetnuti s uma da one imaju nekakvu teškom mukom stečenu infrastrukturu i političko iskustvo, koje ne treba odbaciti. Koja je po vama prava mera odnosa između studenata, građana i opozicionih stranaka u izbornom procesu?

Imam utisak da je izvesno da na studentskoj listi neće biti opozicionih političara. Znam da deo opozicione javnosti i birača nije preterano oduševljen tom idejom. Problem je naravno u tome što deo birača želi saradnju opozicije i studenata u kreiranju liste, ali po pravilu da se na toj listi nađu samo one opozicione stranke koje su njima bliske – neki bi voleli da tu budu PSG i ZLF i niko drugi, neko SSP i SRCE i niko drugi, neko bi tu desnicu, ali ne i ove što su za uvođenje sankcija Rusiji. Veći problem od toga je to što deo birača studentske liste zaista ne želi saradnju sa opozicionim strankama. To nepoverenje je možda neutemeljeno, mada ne previše, jer i kod opozicionih birača iz različitih razloga imate veliki broj onih koji ne veruju određenim opozicionim političarima, ali je činjenica koja se ne može zanemarivati. Trenutno, svaki peti glasač studentske liste tvrdi da ne bi glasao za tu listu ukoliko bi na izbore izašla zajedno sa opozicijom. Iako bi taj procenat mogao da se smanji u narednim mesecima ako bi do saradnje došlo, ne treba zanemariti ni prostor za napade SNS koji bi takvim činom bio otvoren.

Imajući u vidu sve to, ali i činjenicu da veći deo opozicionih stranaka nije spreman da odstupi, verovatno je najbolje da uz studentsku listu postoje najviše dve opozicione – građanska i desna. Svaka druga opcija bi neminovno vodila rasipanju velikog broja antirežimskih glasova. Pri čemu zaista ne mislim da je neučestvovanje na izborima mera samoubistva. Po svemu što smo do sada slušali, mandat “prelazne” skupštine bio bi oročen na najviše 18 meseci. Na neki način, neučestvovanje može biti i investicija za budućnost. I to ne zbog toga što bismo nakon prelaznog perioda imali slobodne i poštene izbore na kojima bi se stranke merile, već pre svega zbog toga što verujem da se u prethodnom periodu trajno politizovao ogroman broj mladih ljudi, veliki broj univerzitetskih profesora i građana Srbije. U tom svetlu potez Demokratske stranke, koja je sve svoje resurse stavila na raspolaganje studentima, može da bude i jedna vrsta otvorenog poziva svim tim ljudima da svoje buduće političko delovanje traže u stranci koja je bila spremna da ih u najtežim trenucima podrži, ne tražeći ništa zauzvrat.

Bavili ste se i modelima komunikacije. Kako studenti i opozicija mogu prevazići medijske barijere i medijske pustinje u narednom periodu? Koji model komunikacije je najefikasniji?

Ono što su studenti već radili, a za šta se spremaju i u narednom periodu – direktan kontakt sa građanima, kampanja na ulici i od vrata do vrata. Nema drugih lakih rešenja. U prilog im ide i prilična dominacija na društvenim mrežama, uz verovatno preterano zanemarivanje Fejsbuka. Na njima je i odluka da li će koristiti vreme za promociju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom kada izbori budu raspisani. Iako smo svesni da te male oaze u medijskim pustinjama neće imati mnogo efekta, možda će se neko od režimskih birača u njima makar jednom sveže vode napiti.