Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Ovaj tekst nastaje u utorak uveče, ne možemo da znamo šta će se desiti sutradan, dan pre nego se “Vreme” nađe na kioscima. Opozicija je poslušala kritičare i pozvala građane da svi zajedno blokiraju pravosudno novosadsko zdanje u sredu. Videćemo da li će se i u kom broju građani ovom pozivu odazvati, ali i da li će neko postati novi politički zatvorenik.
Uglavnom, predvođeni republičkim poslanicima Borislavom Novakovićem (NPS), Nebojšom Novakovićem (DS), Anom Oreg (PSG) i Marinikom Tepić (SSP), pokrajinskim poslanicima Radivojem Jovovićem (PSG) i Gutom Grubačkim (ZLF), te nekim gradskim odbornicima, opozicionari su blokirali prednji i alternativni ulaz u zgradu novosadskog suda i tužilaštva u utorak u 7.30. Dakle, u vreme kada uposlenici stižu na posao. Kasnije su se novosadskim oporbenjacima pridružili i neki beogradski. Tokom prethodne noći do policije je procurela informacija o blokadi, pa su njeni “robokapovi” već ranije bili u zgradi. Istovremeno je do opozicije procurela “info” da je policija saznala za akciju, ali da ipak nije pripremna za neku veću akciju koja bi podrazumevala potpuno onemogućavanje blokade.
Izvesni policijski šef spočetka je pokušao “razumno” da razgovara sa poslanicima, tražeći od njih da oslobode ulaz i pronađu nekakav drugačiji, “legitimniji” način da pošalju građanima poruku i izraze politički gnev. Ovi su im odgovorili da samo rade svoj poslanički posao, da zastupaju interese građana, da je ova institucija i inače politički blokirana, te da oni samo konstatuju postojeće stanje. Samo vi, policajci, radite svoj posao, a mi ćemo svoj!
Onda su policajci u punoj ratnoj opremi izašli iz zgrade, te je počelo višesatno naguravanje. Neki su policajci bili revnosni, te su poslanike zdušno gurali i malo mlatili po nogama, a neki su bili vidljivo benevolentni. Jasno im je u kakve ih sve glupe situacije ubacuje naprednjački režim i kako ih zloupotrebljava. Znaju oni neke stvari bolje od nas, zasigurno.
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna!
U izjavama za medije opozicionari su potencirali dozlaboga apsurdnu i zabrinjavajuću situaciju, do neba vrišteću nepravdu: dok se u pritvoru nalaze oni koji su iskazali gnev zbog činjenice da je 14 ljudi izgubilo život (nažalost, u međuvremenu je preminula i jedna od povređenih, dvadesetčetvorogodišnja Anja Radonjić iz Paraćina, pa se broj žrtava uvećao) zbog nestručne, visokokoruptivne, raznim velovima tajni obavijene rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, niko od onih koji su odgovorni za ovaj strašan zločin do sada nije niti pritvoren niti imenovan. Na slobodi su naravno i oni koje je SNS poslao da uništavaju novosadsku Gradsku kuću. Doduše, nisu to samo oni radili, bilo je tu i revoltiranih klinaca. Ovi drugi će odgovarati, kako stvari stoje.
Građani su na mitingu 5. novembra, kao i na kasnijim protestnim skupovima, iskazivali gnev ne samo zbog tragedije već i zbog načina na koji je vlast “menadžerisala” ovaj jezivi događaj, koristeći se lažima koje su vrlo brzo razotkrivane. Nije odista preterano reći da režimska spinovanja od 1. novembra, kada je pala nadstrešnica, pa do danas, govore da “vučićevce” ovaj događaj interesuje samo kao nešto što može da ugrozi njihov politički rejting, te to treba po svaku cenu sprečiti.
Svesni su da su i njihovi glasači šokirani činjenicom da je, kroz tajne ugovore koji po pravilima podrazumevaju gute keša u džepovima pojedinaca i stranke, 65 miliona evra utrošeno kako bi nekakvi “stručnjaci” sa SNS spiska kooperativnih preduzeća uredili arhitektonsko remek-delo Imrea Farkaša (otvoreno 1964. godine) tako da ono ubija ljude. Ne samo da je pala nadstrešnica nego je – kažu arhitekte i građevinci – statika celog objekta ugrožena, tako da će on ili morati da bude srušen ili će njegova ozbiljna rekonstrukcija trajati dugo i koštati boga oca. A možda će se zgrada i sama srušiti ako padne veliki sneg, izražavaju bojazan.
PARALELNI PROCESI
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, u saradnji sa Policijskom upravom u Novom Sadu, sprovodi tzv. predistražni postupak, navodno predano tragajući za odgovornima za tragediju na železničkoj stanici. Ali, u potpunoj tajnosti. S vremena na vreme tek izađe sa saopštenjem i šturo utvrdi da je određeni broj likova saslušan, te da im je ovaj slučaj prioritet nad prioritetima. Prvi problem na koji ukazuju pravni stručnjaci: saslušanje se odvija kao na fabričkoj traci, očigledno je cilj da se javnosti pokaže kako Tužilaštvo radi punom parom izbacujući brojeve od šezdesetak-sedamdesetak onih koji su dali iskaz. Kao kada Vučić govori o ekonomskim uspesima Srbije, mlatarajući brojevima bez konteksta.
Drugi problem je već pomenuta apsolutna tajnost postupka: jasno je da on u ovoj fazi ne može da bude potpuno transparentan, ali javnost i te kako ima interesa da sazna bar osnovne informacije o tome šta se tokom njega dešava. Jasno je da postupak nije javan, u smislu da možemo da sedimo u sali i slušamo šta je ko rekao (doduše, mogu to možda novinari “Informera” i ostale režimske menažerije), ali ne sme da bude ni potpuno van oka javnosti. Javnost bi morala da zna ko je saslušan, na koje okolnosti, šta je predmet veštačenja i dokle se stiglo. Treće, zar je moguće da nikome od mogućih osumnjičenih nije određen pritvor, ako ni zbog čega a ono zbog mogućnosti uticaja na svedoke, koja je ovde više nego realna?
Četvrti problem je možda veći od prethodnih. Novi Sad je, koliko god nabubreo, još uvek mali grad, pa iz policije i tužilaštva pristižu informacije da postupcima formalno ili neformalno rukovodi specijalna naprednjačka ekipa pristigla iz Beograda. Njihov cilj nije, naravno, da se dođe do pravde za žrtve i krivice za odgovorne, već da se postupci sprovedu tako da se ne nanese dodatna politička šteta SNS, da se ne otkriju sve naslage koruptivnih radnji i da se zaštite toj stranci bliski i važni ljudi. Otud i tako velika tajanstvenost. U skladu sa tim koliko će stvar biti zaboravljena i potisnuta drugim događajima i kvazidogađajima, biće procenjeno da li će neko biti “žrtvovan”. Možda neki moler, kažu cinici. Ili samo gravitacija, kako rekosmo.
Nema pravde, ali nepravde ima koliko hoćeš. Oni koji bi trebalo da budu u pritvoru nalaze se na slobodi, a oni koji bi trebalo da budu sa svojim porodicama džedže u zatvoru na Klisi. Ono što vredi za Jupitera, ne vredi za vola.
Neki građani i političari koji su protestovali 5. novembra fasovali su pritvor, premda – opet po rečima pravnika – za njega nema nikakvog osnova. Goran Ješić je odgurnuo neidentifikovanu osobu koja je zlostavljala mladog čoveka pred televizijskim kamerama. Mi još ne znamo da li je ta osoba odista policajac. Ješić svakako nije mogao da utiče na svedoke. A oni su u međuvremenu saslušani, pa nije jasno zašto se nalazi u pritvoru. Drugi razlozi mogu da budu da će ponoviti krivično delo ili da će pobeći iz zemlje. Budalaština! Možete li zamisliti Ješića kako ide po Novom Sadu i odguruje policajce? Ili kako negde beži? Zašto bi to radio? Na kraju, kada se jedan od neidentifikovanih identifikovao policijskom značkom, Ješić je postao vrlo kooperativan. Videli su to milioni na ekranima. Nije bez razloga pomislio da su kapuljaši koji su zlostavljali klinca delovi kriminalnih odreda SNS. U pritvoru se nalazi i Miša Bačulov, gradski odbornik, zato što je prosuo cisternu “zrenjaninske vode” ispred Gradske kuće. Navodno je time izazvao opštu opasnost, odnosno mogao da izazove enormnu zarazu. Saopštio je to i nesrećni institut “Batut”. To što u Novom Sadu na svakom ćošku curi kanalizacija, a u zemlji postoje fekalna jezera – nikom ništa! E sada, da li možemo zamisliti Bačulova da ide po gradu i ponovo izliva cisterne? Ili da beži nekud uprkos svojoj porodici? I zašto bi bežao, pobogu?
U pritvoru je i klinac kojeg su zlostavljali pred kamerom policajci u civilu, bez identifikacije, takođe bez ikakvog osnova. Njega su grmalji vukli kao najokorelijeg kriminalca zbog toga što je štitio devojku od nasilnika. Ovaj pritvorenik je inače student Akademije umetnosti u Novom Sadu. Ime mu je Relja Stanojević.
ŠTA SE JOŠ DEŠAVA U NOVOM SADU APROPO “NADSTREŠNICE”
U prošli petak je u Novom Sadu održana akcija “14 minuta stajanja, 14 dana kasnije, za 14 poginulih”. Na poziv udruženja i opozicionih stranaka, građani su stajali od 11.52 (tada je pala nadstrešnica na Željezničkoj stanici, a sreća u nesreći je što se to nije desilo nešto ranije, jer bi broj žrtava bio umnogostručen zbog takvog reda vožnje) do 12,06. Zaustavljen je delom i saobraćaj, a pred svoje radne prostorije izlazili su i stajali čak i oni iz državne službe. Strah nije baš svemoguć i svesputavajući. Pozorišne predstave su, u danima posle tragedije, počinjale iščitavanjem imena mrtvih. U međuvremenu smo saznali da je preminula i Anja, za čiji su se život lekari bezuspešno borili. Stoga će slična akcija biti održana u sledeći petak, kada će građani stajati 15 minuta.
“Ujedinjena opozicija Novog Sada poziva Novosađane da u petak u 11.52 zastanemo, nadam se, samo na 15 minuta. Da đaci izađu iz učionica, studenti iz amfiteatara, da radnici zaustave svoje mašine, da vozači izađu iz svojih vozila. Petnaest minuta da napravimo gromoglasnu tišinu”, u ime opozicije pozvao je građane Miloš Tubić iz NDSS. Pisaćemo o tome da li je ova akcija bila uspešna kao prethodna, ali je – kako god bilo – činjenica da je Novi Sad strašno uznemiren i pogođen tragedijom. Vlastima će biti potrebno baš mnogo energije i novca da je zatome, barem u glavnom gradu Vojvodine. Nadati se je da im u tome neće nesvesno i nesmotreno pomoći pomenuti smatrači sa društvenih mreža.
Koliko je stvar osetljiva pokazuje i propulzivna vest sa događaja u nedelju, kada su, na poziv studentskih organizacija “Stav” i “Sviće”, građani blokirali raskrsnicu Bulevara oslobođenja i Bulevara Jaše Tomića, ispred “mesta zločina”, odnosno Željezničke stanice, od 12 do 18 časova. Nije na ovom skupu – recimo da je razlog bila hladnoća, ali svakako i nasilje ispred Gradske kuće, koje je nedvosmisleno u dobroj meri produkovala naprednjačka vlast – bilo ni približno onoliko sveta koliko se na ovom mestu okupilo 5. novembra. Ipak, šest sati raskrsnica je bila blokirana, govore su održali glumica Jelena Stupljanin i pevač i kolumnista Marčelo. Simbol skupa je slika golubice (inače, golubica se nalazi na grbu grada) koja plače i krvari ispred Željezničke stanice. Mirno i dostojanstveno, uz transparente i iscrtane krvave šake svuda naokolo.
Ipak, nekako je glavna vest sa skupa ispalo to što se na skupu pojavila izvesna osoba sa zastavom na kojoj je pisalo EUjdan. Unela je izvesnu konfuziju i turbulenciju, jer organizatori nisu hteli da se zastavama skreće pažnja na smisao, kako kažu, komemorativnog skupa. Nećemo ulaziti u razloge donosioca zastave, ali je činjenica da je režim u ranijem periodu koristio ovakve mehanizme za obesmišljavanje protestnih skupova. Recimo, na čelu kolone građana pojavljivali su se neidentifikovani ljudi sa raznim “četničkim” obeležjima. Tako je Zapadu slana poruka da iza protesta stoje desni ekstremisti, rusofili. Sada je ispalo da su organizatori, studenti, nekakvi putinofili jer su tražili da se zastava ukloni.
Ne treba zaboraviti ni staru vest, od 8. novembra. Blokadu Varadinskog mosta. Tada su građani, kao vid građanske neposlušnosti, šest sati blokirali ovaj most, kako bi ponovili zahteve od 5. novembra: ostavke gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića i premijera Srbije Miloša Vučevića, procesuiranje svih odgovornih, kao i skidanje oznake tajnosti sa ugovora o rekonstrukciji Željezničke stanice.
Skup su pratili i događaji koji su podsećali na Čile iz perioda vladavine generala Pinočea. Neidentifikovani grubijani su na Petrovaradinskoj stanici strpali studentkinje Filozofskog fakulteta u nekakav crni automobili bez tablica i odveli ih u nepoznatom pravcu. Dugo se nije znalo šta je sa njima. Takođe, kamion kojim je trebalo da se blokira most i na kojem se nalazilo ozvučenje, promptno je isključen iz saobraćaja i poslat na vanredni tehnički pregled. Iz pritvora pušteni, u pritvor su ponovo vraćeni Goran Ješić i Miša Bačulov.
Zajednička karakteristika svih ovih skupova jesu krvave šake iscrtane po ulicama, ogradama i objektima, šake koje su postale simbol otpora naprednjačkom režimu, nekakva nova pesnica. One šalju poruku da su ovom režimu ruke okrvavljene, a da se od ljudske krvi ruke teško peru. Doduše, režim je na svoje krvave ruke odavno navikao, od početka devedesetih nije ih ni pokušao oprati. Posle svakog skupa brzo na mesto događaja izlaze masovne ekipe Gradske čistoće. Skidaju simbole i natpise. Tako su sutradan po protestu most radi čišćenja držali dugo zatvorenim. Sve u svemu, vreli su novembarski dani u Novom Sadu, a biće ih još, kako se čini.
ŠTA SE JOŠ ZBIVA
Ali, nije Novi Sad postao svojevrsna politička i medijska prestonica Srbije samo zbog tragedije na železničkoj stanici i događaja koji je prate. U njemu se, paralelno, dešava veoma surov, ne više samo podzemni već i javni sukob unutar Srpske napredne stranke, unutar onog njenog političkog i onog njenog kriminalnog dela, ako se oni uopšte mogu posmatrati kao zasebni entiteti.
Što se tiče političkog, o tome smo već pisali, pa samo da ukratko ponovimo. Dugo je trajao sukob između skupina koje su predvodili s jedne strane stari radikalski lisac Igor Mirović, donedavno premijer Vojvodine, a s druge kvazišef i kvazilider SNS Miloš Vučević. On je, ako je verovati dobro obaveštenima, tek igračka Andreja Vučića, njegov surogat. Aleksandar nije baš mogao da stavi brata za premijera, možda će se takvo što desiti u budućnosti.
Očekivano, Mirović je ispao gubitnik. Pomalo je, međutim, neočekivano to što su kadrovi Mirovićevi veoma surovo i brzo sklonjeni sa funkcija, neki od njih su prošli kroz pravu torturu. Obračun je bio, kako to biva, oko kontrole novca i uticaja, ali je obuhvatio i one institucije u kojima baš i nema mnogo para. Valjda je svaki dinar važan za krokodile. Valja osloboditi mesta za lojalnije i poslušnije kadrove, one sa dna kace. Kao posledica tog sukoba, na mesto direktora Drame Srpskog narodnog pozorišta uvozi se iz Beograda, odnosno Republike Srpske, ultranacionalista Nikola Pejaković Kolja, a na mesto direktora Baleta Aja Jung. Oboje beskrajni naprednjački odanici. Postavljenja su izazvala veliki revolt u Novom Sadu, čak i kod onih koji su sve ove godine tihovali na sva nepočinstva autoritarnog sistema.
No, izgleda da se mnogo ozbiljnije stvari krčkaju u pozadini, u dubokoj tmini režimskih podruma, tamo gde se vrti ogromna lova. Novi Sad je “zlatna koka” naprednjaka, dobro smišljen projekat iz kojeg se izvlače milioni i milioni evra za stranku i viđenije pojedince. Građani to plaćaju kroz neverovatno visoke cene svega, od nekretnina do tzv. robe široke potrošnje. Kroz uništenu insfrastrukturu. I ljudske žrtve.
Neposredno nakon tragedije, Vučić je najavio da će se obračunati sa kriminalom i narkodilerima u Novom Sadu. Valjda je to bio fazon da se odmah skrene pažnja sa tragedije. Pritom je mislio na čoveka od donedavno visokog poverenja Srpske napredne stranke.
U pitanju je kontroverzni biznismen Goran Kovačević Goranac, koji je direktno i indirektno dobijao unosne poslove od države. Goranac je, prema svedočenju opozicionara Borislava Novakovića, pribavljao naprednjacima čak 19.000 sigurnih, odnosno kupljenih i ucenjenih glasova na izborima, u Novom Sadu i okolini. Više i od “čuvenog”, takođe – najblaže rečeno – kontroverznog Marka Bosanca Bosketa. Neki su tvrdili da se Goranac malo preigrao i da će odigrati ulogu “novosadskog Belivuka”, ali to se nije, bar za sada, desilo. Uprkos čvrstom obećanju predsednika da će nagrajisati, Goranac ga je zeznuo i klisnuo tamo daleko. Verovatno je to bio dogovor, a Tužilaštvu, naravno, nije palo na pamet da bi se takvo što moglo desiti, te da ovom odredi pritvor. Saznaćemo možda nekako kako će se ova zavrzlama okončati, a realnije je da će sve ovo prekriti “snjegovi i šaš”.
Nije tajna da je na novosadsku podrumsku scenu, kojom ljuljaju veliki igrači Veselinović i Andrej Vučić, kao velika holivudska zvezda zakoračio i Luka Bojović, bivši pripadnik Srpske dobrovoljačke garde i bliski saradnik Željka Ražnatovića Arkana. To je dovelo do nove tektonike u podzemnim novosadskim hodnicima, kojima je ugrožena statika. Navodno se tu preuzimaju špediterski i drugi unosni poslovi, pa i neke vrlo uspešne i moćne kompanije.
Po dobro obaveštenim kafanama može se čuti sledeće: Bojović ima “veliku misiju”, Novi Sad će je samo finansirati. On treba, uz pomoć tajnih državnih struktura, uključujući i ostatke “crvenih beretki”, da stvori superstrukturu koja će imati zadatak da se u određenom trenutku obračuna sa klanom Veselinović-Radoičić, kojem partijski i kriminalom osakaćene državne bezbednosne službe ne mogu ništa. A Zapad traži da se ovi sklone. To jedino može Luka Bojović. E sada, možda je sve ovo tlapnja i budalaština, ali nismo sigurni da bi neko ko je makar malo obavešten smeo da se opkladi u to.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
