Porodiljsko odsustvo: Žene sa fleksibilnim ugovorom o radu nemaju ista prava

Predsednica Udruženja „Mame su zakon“ Tatjana Macura rekla je da je u njihovoj anketi učestvovala 361 ispitanica angažovane po fleksibilnom ugovoru o radu i da se pokazalo da svaka druga ima 25 do 35 godina, što je vrhunac reproduktivnog perioda.

„Ako pretpostavim da je reproduktivan period žene do 45 godina, naša anketa je pokazala da se 92,9 odsto žena koje rade po fleksibilnim ugovorima nalazi u reproduktivnom periodu, da su četiri od 10 žena tako angažovane duže od dve godine iako zakon to zabranjuje, kao i da 60 odsto ispitanica radi u privatnom, a 40 odsto u javnom sektoru“, rekla je Macura.

Sekretarka i pravna savetnica Udruženja „Mame su zakon“ Marica Bursać navela je da zvanični podaci Ministarstva za brigu o porodici govore da se svakog meseca za oko 5.000 porodilja isplaćuju naknade po osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

„To znači da toliko žena, a među njima su preduzetnice i one angažovane po fleksibilnim ugovorima, nema pravo na ‘puno’ trudničko i porodiljsko odsustvo i na odgovarajuće naknade zarade, već one primaju ‘ostale’ naknade“, rekla je Bursać i naglasila da bi morao da se promeni Zakon o radu kako bi garantovao punu materinsku zaštitu svim ženama.

„Kada je reč o fleksibilnim ugovorima, uporedno pravna analiza pokazala je da se sistem kakav postoji kod nas sa privremeno – povremenim poslovima ne prepoznaje u zemljama EU, ali smo uočile primer u Vijetnamu, gde postoje slični ugovori, ali su čak i takvi ugovori obuhvaćeni materinskom zaštitom“, ukazala je Bursać.

Viša savetnica u timu poverenice za zaštitu ravnopravnosti Tatjana Prijić ukazala je da je najviše podnetih pritužbi na ime diskriminacije upravo u oblasti rada i zapošljavanja, kao i da je diskriminacija po osnovu pola i bračnog statusa dominantna, bilo da je reč o zapošljavanju, odnosno postavljanju pitanja o godinama života ili zasnivanju porodice pri zapošljavanju.

„Ide se do toga da žene koje rade bivaju uslovljene planiranjem trudnoće i porođaja, potpisivanjem blanko otkaza i da ne mogu da napreduju posle porodiljskog ili odsustva radi nege deteta“, ukazala je Prijić i zaključila da je neophodno aktivnije delovati merama populacione politike kako bi se bolje uskladili rad i roditeljstvo.

„To, kada je reč o pravima, jednak status svima – i preduzetnicama i ženama zaposlenim u poljoprivredi, onima koje samostalno obavljaju delatnost“, rekla je Prijić.

Na konferenciji su učestovali i predstavnici sindikata i beogradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu.   Projekat „Porodiljsko odsustvo – pravo, a ne privilegija“ realizuje se u okviru programa podrške javnom zagovaranju #PokretPolet, koji Trag fondacija sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije, u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije.

I.S./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com