Jedan od suštinskih problema Narodne biblioteke Srbije (NBS), koji traje od 2024, jeste izgradnja trospratne podzemne garaže (Skerlićeva ulica) u neposrednoj blizini depoa NBS i sasvim blizu njenog temelja. Problem u gradnji garaže je u tome što su svi izvođači radova, JKP “Parking servis”, kao i glavni gradski urbanista Marko Stojčić tvrdili da su radovi opravdani, odnosno da je građevinska dozvola dobijena po zakonu, a procedura sprovedena u sskladu s pravilima. To, međutim, ne odgovara istini. Izgradnja trospratne javne garaže u samoj blizini temelja i depoa NBS nije imala saglasnost uprave na čijem čelu je tada bio Vladimir Pištalo (Vlada ga je 4. februara 2021. imenovala za vršioca dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, a od decembra 2021. bio je upravnik NBS). Uprava nije dala pismenu saglasnost i obratila se Ministarstvu kulture čiji je resorni ministar Nikola Selaković (funkciju obavlja od 2. maja 2024). Zbog netransparentnosti celog slučaja nije poznato šta je odlučilo Ministarstvo kulture s obzirom na to da snosi deo odgovornosti za ovaj proces jer je NBS republička ustanova. Dalje, prema Zakonu o kulturnim dobrima i po Zakonu o kulturi, NBS i resorno ministarstvo su dužni da se staraju o srpskom kulturnom nasleđu, što znači i da strogo vode računa o poštovanju propisa i svim ostalim aktivnostima koje se sprovode u neposrednoj blizini ove ustanove.
KRŠENJE PROPISA
Nekoliko stavki je prekršeno kada su otpočeli radovi, a ovde govorimo o onome što je vidljivo – porušeno je integralno stepenište i ivičnjak zgrade (NBS); narušen je bezbedan izlaz u slučaju opasnosti, to jest potrebe za hitnom evakuacijom zaposlenih; NBS mora da ima predviđen prostor za redovnu dostavu knjiga, ali taj prostor je urušen, pa samim tim biblioteka ima operativne probleme sa jednom od svojih osnovnih delatnosti – prilazi ne omogućavaju da se sasvim bezbedno dostavljaju knjige. Očuvanje papirne građe zahteva pažljivo kontrolisanu mikroklimu, a uz garažu se neminovno vezuje rizik od aerozagađenja, buke i opasnosti od požara. Takođe, ukoliko se garaža izgradi, šta će biti sa okolnošću da će neposredno ispod biblioteke nekoliko stotina automobila dnevno biti parkirano bez ikakve provere? Da li će se organizovati provera automobila koji ulaze u prostor NBS? To mesto će, kao parking, biti izuzetno rizično – kako će se preduprediti eventualne destruktivne namere grupa ili pojedinaca ako se sa lakoćom, bez provere, mogu uneti eksploziv i druge naprave, a koje mogu trajno oštetiti to područje? NBS je republička ustanova koja je zaštitnik i čuvar pisanog nasleđa, u njoj se nalazi više od pet miliona bibliotečkih jedinica i izvora, ona se stara o najvećem delu pisanog nasleđa naše zemlje. Garaža, kao takva, generisaće nebezbednu situaciju za zgradu, za njene temelje, za građu i za samo zdanje.
Godine 2021. usvojen je dokument koji je potpisala tadašnja premijerka Republike Srbije Ana Brnabić, a u kome se navodi da je prostor unutar kojeg se danas izvode radovi na izgradnji trospratne podzemne javne garaže, zaštićena kulturno-istorijska celina “Svetosavski plato”. Taj dokument je usvojen u Beogradu 20. maja 2021. godine i svedoči o tome da se radovi vezani za izgradnju garaže sprovode na zaštićenoj kulturno-istorijskoj celini. Po Zakonu o zaštiti kulturnih dobara, ništa nadzemno se ne može graditi unutar tog prostora, a podzemno se može graditi samo u manjem obimu i u skladu sa namenom glavnog objekta koji se tu nalazi. Otud pitanje – kako je data građevinska dozvola s obzirom na to da se izvode radovi na zaštićenoj kulturno-istorijskoj celini “Svetosavski plato”, jer dozvola je data u trenutku kada je dokument, što ga je potpisala premijerka, već postojao. Takođe, izuzetno je važno ono što je izjavio bivši ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, naime da će prioritet kulturne politike Srbije biti izgradnja proširenog depoa za NBS zato što je to višedecenijski problem biblioteke i biblioteka ima mnogo problema u vezi sa skladištenjem svoje građe jer se depo proširivao na neadekvatne načine uz pomoć kupovine polica, što posledično šteti standardu čuvanja građe. Zbog deficita prostora u depou, knjige se prosto pakuju gde stignu i taj problem postoji već petnaest godina.
ŠTA RADE UO I UPRAVNICA?
Kada je ministar kulture postao Nikola Selaković, više nije bilo reči o proširenom depou nego o trospratnoj podzemnoj javnoj garaži. Valja istaći da je izrađen projekat proširenja depoa kao što je izrađen i projekat garaže, ali iz nepoznatih razloga (za javnost) projekat proširenja depoa nije dobio građevinsku dozvolu, već je dozvolu dobila garaža. Zaposleni u NBS nekoliko meseci su postavljali pitanje zbog čega je to tako – zbog čega garaža, a ne depo? A sada zaposleni u ovoj instituciji od nacionalnog značaja postavljaju pitanje zbog čega i kako je dobijena građevinska dozvola za garažu koja se gradi na zaštićenoj kulturno-istorijskoj celini, odnosno da li će ad hoc doći do skidanja zaštite kao u slučaju Generalštaba? Zaposleni pitaju da li će aktuelna garnitura na vlasti promptno izmeniti i poništiti dokument o zaštiti iz 2021. godine, pa će se, posledično, garaža zidati na području koje nije zaštićeno kulturno dobro. Napomenimo da dokument o zaštiti može ukinuti samo Vlada (koja ga je i donela). S druge strane, ono što se prvo moglo očekivati jeste da Jasmina Ninkov, v. d. upravnica Narodne biblioteke Srbije (odlukom Vlade postavljena je na tu funkciju 17. jula ove godine), kao i Upravni odbor zajedno sa predsednikom prof. dr Čedomirom Antićem, istoričarem i univerzitetskim profesorom (Vlada ga je postavila na tu funkciju 3. jula ove godine) donesu mišljenje u vezi sa svim pitanjima koja su zaposleni postavili o izgradnji trospratne garaže, te da odgovore na ključna pitanja o neregularnostima, imajući u vidu da je reč i o javnom interesu. Dakle, govor o NBS je govor o instituciji koja je javno dobro, ona je dvostruko zaštićen spomenik kulture – zaštićeno je samo zdanje u rangu najviše zaštite kao zdanje od izuzetnog značaja, a drugi nivo zaštite je to što je celo područje na kome se biblioteka nalazi i parcela oko nje, a na kojoj se sada zida garaža, zaštićena kulturno-istorijska celina. Dakle, zašto su radovi (u vezi s garažom) netransparentni i zbog čega na ključna pitanja zaposleni i javnost nemaju odgovore? Uprava Narodne biblioteke Srbije dužna je da na ta pitanja odgovori stoga što su i Upravni odbor i v. d. upravnica u obavezi da se staraju o kulturnom nasleđu, što je njihova zakonska obaveza. Upravni odbor postavlja okvirne politike rada i razvoja, daje smernice upravniku NBS, usvaja program rada i finansijske planove, kontroliše zakonitost i svrsishodnost rada upravnika i ima pravo da preispita odluke upravnika ako su suprotne zakonu, statutu i ciljevima. Prema tome, Upravni odbor prati rad uprave NBS i trebalo bi da odgovaraju na pitanja koja su od strateškog značaja za biblioteku. Profesonalno i etičko pitanje za Upravni odbor Narodne biblioteke Srbije glasi: da li će se izjasniti o pitanjima koja su zaposleni i mediji postavljali u vezi sa garažom ili, konkretno, da li je izgradnja legalna na mestu na kom se sada obavlja? Takođe, Upravni odbor i v. d. upravnica koji su dužni da se staraju o kulturnom nasleđu obavezni su da postave pitanje Ministarstvu kulture i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, nakon što se pojavila informacija u medijima da će se izvršiti revizija plana izgradnje garaže i samog urbanističkog plana, zbog toga što su pri građevinskim radovima, u podzemnom delu, izvođači radova pronašli šaht sa tunelom koji vodi do podzemne železnice, kao i podzemnu cisternu za mazut koja služi za grejanje Narodne biblioteke (cisterna je tu kao deo projekta arhitekte Ive Kurtovića), a što će potpuno promeniti plan radova i povećati cenu za oko 18,3 miliona dinara. Dakle, ni posle novonastale situacije i povećanja iznosa, niko se nije oglasio iz Upravnog odbora i uprave NBS. Pitanje, dakle, glasi: kako je izdata građevinska dozvola ukoliko šaht i cisterna nisu bili predviđeni projektom?
KO JE DAO SAGLASNOST?
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda nije dao mišljenje u vezi sa zidanjem garaže na zaštićenoj kulturno-istorijskoj celini “Svetosavski plato”. Bez mišljenja Zavoda, međutim, nije mogla da se zida garaža. Nije poznato ni kakvo je mišljenje Ministarstva za kulturu s obzirom na to da je reč o republičkoj ustanovi (bez obzira na to što je reč o parceli za koju je nadležan grad). Da li je ministar Selaković dao saglasnost da se zida garaža na ovom mestu? Ako nije, kome je delegirao odgovornost? Upravni odbor sve to mora da zna, kao i uprava NBS, jer moraju biti upoznati sa svim odlukama i zakonima. Oni su morali da znaju da se garaža zida na mestu koje je proglašeno kulturno-istorijskom celinom. Zašto nisu reagovali i zašto danas ne reaguje v. d. upravnica ako imamo u vidu da je, po zakonu, njena dužnost da se stara o zaštiti pokretnog i nepokretnog kulturnog dobra koje predstavlja zdanje. Ako imamo u vidu ozbiljan osnov sumnje da se krše prava i Zakon o kulturi, Zakon o zaštiti kulturnih dobara, zašto se niko od njih nije oglasio, zašto se nije oglasio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, zašto se nije oglasio resorni ministar Selaković?
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
