Podmazivanje radnog mesta

Cene radnog mesta u prosveti na crnom tržištu variraju od 3000 evra u Nišu do 7000 u Beogradu, tvrde predstavnici Foruma beogradskih gimnazija. Ovi navodi nisu jedini kada je reč o korupciji u prosveti. U julu ove godine, Republička prosvetna inspekcija istraživala je masovno falsifikovanje diploma srednje Tehničke škole u Smederevu, gde je privedeno devet osoba zbog sumnje da su naplaćivale diplome po ceni od 1000 do 3000 evra i time protivpravno prisvojile oko 1.000.000 evra. Ovog meseca se u Klokotu na Kosovu pojavio slučaj direktora OŠ „Sveti Sava“ Milivoja Spasića koji je tokom trideset godina staža u ovoj ustanovi zaposlio celu svoju porodicu: sina kao šefa računovodstva, snaju kao psihologa i nastavnika ruskog jezika i građanskog vaspitanja, a suprugu kao bibliotekarku i nastavnicu biologije i hemije. Slučaj je obelodanio meštanin Klokota, koji je želeo da ostane anoniman zbog straha od posledica. Sam Spasić kaže da je sve radio po zakonu i da nije njegova krivica što su baš njegovi bližnji bili najstručniji za ova radna mesta. Gotovo u isto vreme privedena je direktorka srednje Medicinske škole u Kraljevu zbog primanja mita prilikom upisa učenika. U tom kontekstu Ministarstvo je nedavno zatražilo da MUP Srbije preduzme mere u okviru svojih nadležnosti kako bi se razotkrio svaki slučaj korupcije.

VARIJACIJA CENA: Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže za „Vreme“ da se ova tema o korupciji pojavila u medijima još pre godinu dana, kada se govorilo da je cena radnog mesta u prosveti 5000 evra. Međutim, prema njegovom mišljenju, društveno-političke okolnosti su bile takve da u medijima nije bilo mesta za ovakve teme.

„Ovo o čemu sada govorimo je najgori oblik korupcije, a u prosveti postoji čitava lepeza korupcionih radnji koje se događaju pre toga. Nas interesuje zašto je omogućeno da direktori zapošljavaju po rođačkoj liniji ili pod pritiskom Ministarstva prosvete i političkim pritiscima. Nakon ovih oblika presije, ide uzimanje novca i tu je pitanje ko uzima novac. Sada kada je na ovo ukazano u medijima mnogi ljudi se javljaju i potvrđuju naše tvrdnje“, kaže Miodrag Sokić.

foto: m. milenković

Kada je Forum beogradskih gimnazija izneo tvrdnje o kupovini radnih mesta u javnosti, Ministarstvo prosvete je podnelo policiji prijavu protiv ovog udruženja zbog iznošenja neistina. „Od nas su zahtevali da iznesemo imena i prezimena, a to nije posao sindikata. Mi ne možemo da podnosimo dokaze jer nismo tajna služba. Tek sada je obelodanjeno da prosvetna inspekcija ima sto prijava za godinu dana. Pravo pitanje je zašto Ministarstvo prosvete prijavljuje sindikate MUP-u. Umesto da su napravili jedan konstruktivan korak, ispostavilo se da je sindikat maliciozni neprijatelj Ministarstva“, kaže Sokić. Forum beogradskih gimnazija se ovim povodom obratio otvorenim pismom ministru prosvete Žarku Obradoviću, u kome zahteva javno izvinjenje.

Sokić naglašava da je problem i samovolja direktora koji imaju velika ovlašćenja. Kada se govori o malverzacijama u školama uglavnom je prisutno prikrivanje realnih potreba škole za zaposlenima. Na primer, u jednoj školi devet osoba je zaposleno na poslu koji bi trebalo da obavljaju dva bibliotekara. Na taj način nova lica protivzakonito ulaze u sistem, a broj tehnoloških viškova raste. Direktori se bave i nelegalnim postupcima koji podrazumevaju protivusluge, tvrdi Sokić, pa se tako dešava da ekskurzija u jednoj gimnaziji košta 400, a u drugoj 280 evra. Obaveza sastavljanja lista tehnoloških viškova, takođe, kako tvrdi Forum beogradskih gimnazija, nije naterala nadležne iz tih ustanova da na vreme predaju svoje liste. Do 15. avgusta to je učinila samo jedna gimnazija u Beogradu, a ni posle opomene Školske uprave da se moraju predati liste tehnoloških viškova, to nije učinilo još 14 gimnazija od 21 u glavnom gradu. podseća se u saopštenju Foruma beogradskih gimnazija. Takođe, u većini beogradskih gimnazija ne postoji komisija za utvrđivanje tehnoloških viškova, odnosno profesora sa smanjenim brojem časova. Jedna beogradska gimnazija je u poslednje četiri godine povećala broj zaposlenih sa 70 na 95, tvrdi Sokić.

Na sastanku sa Sokićem, Društvo direktora Srbije optužilo ga je da narušava ugled profesije i da „sve direktore predstavlja kao kriminalce“. Od 21 direktora gimnazija u Beogradu na sastanak je došlo njih sedam. „Cena radnog mesta na crnom tržištu u prosveti je ustanovljena, kao droga. Ljudi učestvuju u tome jer je reč o sigurnom poslu. Ali mi smo veoma zadovoljni što je ovog puta ova tema odjeknula u medijima i što stalno dobijamo potvrde da smo na dobrom putu“, smatra Miodrag Sokić ispred Foruma beogradskih gimnazija.

BAKŠIŠ: Da postoji iznuđivanje novca od potencijalnih kandidata za radno mesto u školama za „Vreme“ potvrdila je i mlada nastavnica bez posla koja je želela da ostane anonimna. Ona se našla u nebranom grožđu kada je tokom dva razgovora za posao implicirano da bi trebalo da ponudi novac: „Ja sam u svojoj bivšoj, srednjoj muzičkoj školi tražila posao. Obratila sam se direktoru škole ne bi li saznala da li postoji mogućnost da se raspiše konkurs u skorije vreme i otvori novo radno mesto. ‘Pa znaš kako, u današnje vreme, to sve košta’, rekao je. U pokušaju da mi razjasni značenje toga, odgovorio je da nije siguran, ali da se cene kreću oko 7000 evra. ‘Kome se to plaća?’, pitala sam. ‘Nemoj to kome se plaća, nego kada bude… pričaćemo.’ Drugi slučaj se dogodio u jednoj osnovnoj školi. Već dve decenije je isti direktor na čelu te ustanove, a za to vreme navodno je bio član velikog broja političkih stranaka u zemlji. Prilikom razgovora o poslu rečeno mi je da ne poznajem prave ljude i da zbog toga imam poteškoća u traženju posla, iako ispunjavam sve kriterijume za radno mesto nastavnika. ‘Sve to mora malo da se podmaže…ako me razumeš! Časte se ljudi i za stan, a ne za posao.’ Zaprepašćeno sam rekla da ja nemam novca za to, a direktor je odgovorio da sam još mlada, para će biti, a oni nikuda ne idu.“

U Republičkoj prosvetnoj inspekciji kažu da je od kada se saznalo za slučaj privođenja direktorke Medicinske škole u Kraljevu, počela učestala prijava, stižu pisma, pozivi, uglavnom anonimni. Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije apeluje da svako ko ima bilo kakvu sumnju da postoje bilo kakve nepravilnosti, treba to da prijavi: „Mi prosleđujemo prijave policiji i nakon toga se utvrđuje tačnost tih tvrdnji. Do sada se pokazalo da većina prijava nema dovoljno jake dokaze, da bi se potvrdile optužbe, ali proces koji policija u ovim slučajevima sprovodi je veoma komplikovan, jer se po zakonu krivično goni i onaj koji je nudio i onaj koji je primio mito. Sada su aktuelna radna mesta, jer je početak školske godine, ima mnogo tehnoloških viškova, pa nažalost mnogo nastavnika ostaje bez posla. Škole moraju da raspišu konkurs, da imaju saglasnost načelnika školske uprave i predstavnika sindikata kada zapošljavaju neko novo lice. Kada prosvetni inspektor utvrdi da se od raspisivanja konkursa nadalje dešavaju nepravilnosti, proglašava konkurs nevažećim. Prethodne godine je Republička prosvetna inspekcija poništila tridesetak konkursa zbog nezakonitih radnji. Ja podsećam roditelje ili kandidate za posao, da pre nego što plate neko radno mesto ili neku drugu uslugu da se obrate nama ili MUP-u Srbije, jer kada se osoba koja prima mito uhvatili na delu, ovakve situacije se brzo rešavaju“, kaže Velimir Tmušić. Direktorka koja je u Kraljevu privedena pre nekoliko dana zbog primanja mita razrešena je funkcije, a slučaj rešava policija. Svakome ko odluči da prijavi ovakav slučaj Republička prosvetna inspekcija garantuje da će ostati anoniman ako to želi, a u samoj prijavi i ne mora da otkriva svoje ime već samo da uputi na dokaze i osumnjičene. Istraga prijava kupovine radnih mesta je u toku.