»Podigle se natovske sile da bi Ratka živog uhvatile«

„Moj Srbine, niđe nećeš stići,
glavnu riječ vode Brankovići

Ustaj Gavro pucaj iza ugla, ne
možemo živjeti od rugla“

Iako Ratko Mladić u ratnom i posleratnom folkloru, barem po broju spevanih pesama, nije u narodu ni približno popularan kao Radovan Karadžić, ne može se reći ni da mu nije dovoljno pevano. Iako se Mladić ređe pojavljuje na majicama i suvenirima, iako je u narodnom sećanju on više predstavnik vojske, hijerarhije, naredbe, pa ga je teže uhvatiti u desetercu, pokazalo se da ni to nije nemoguće.

Doduše, nije imao svoj festival kao Karadžić, „Festival pjesama o Radovanu“ održan u pljevaljskom selu Šule, i niko ga nije opevao kao romantičarskog vođu kako su guslari opevali Karadžića: „Sinu munja sa mračnih visina, a mutna se zatalasa Drina, sinu oganj, a iz ognja toga, eto vođe srpskoga naroda, krst mu zlatni u desnici sija, svak bi reko gromovnik Ilija“. Ratko Mladić u folkloru jeste odmah do Radovana, glavni lik ratnog junaka, ali valjda zato što je vojskovođa i to školovan u socijalizmu, nije mnogo vezivan za tradiciju, nije viđen za hajduka podno Romanije, osim ukoliko se ne pominje uz Radovana: „Slušao sam vilu s Romanije, zove Ratka da ga ona krije, od krvnika i srpskih dušmana, pod jelikom kao Radovana, gledao sam s vrha Treskavice kako Ratka traže kukavice…“

IDE „MERDŽO„: Harizma Ratka Mladića u jednom delu naroda proizlazi iz njegove vojničke snage, čvrste ruke, zaštitničke sposobnosti, on je simbol nekoga ko pouzdano neće izdati Srbe, neko ko je beskompromisan, silan i neuhvatljiv. Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja.

„Ginuli su Srbi svakog dana,
od krvnika i srpskih dušmana

dok nam nije srpska vera dala,
legendarnog Mladić generala

podigle se sve natovske sile,
da bi Ratka živog uhvatile

al ne daju Srbi svoga brata,
generala, legendu iz rata.“

Osim izvođenja po guslarskim večerima, ove pesme se pevaju i na mnogim svadbenim veseljima. Jedan od srpskih guslara rekao je svojevremeno da je ovakve pesme o Radovanu i Mladiću izvodio stotinu puta i da ih publika po salama retko kad sluša sedeći. Dodao je i to da se te pesme ne mogu meriti sa srpskim epskim pesmama pisanim u desetercu, ove nove su deo folklora, samo što su sada popularnije i ljudi ih više traže nego stare epske pesme.

Pesme o „đeneralu Mladiću“ različitog su stila a najčešće je u pitanju nekakva kvazipoezija, rimovana kao bećarac. Može se tu naći i klasične guslarske epike, i nešto nalik koračnicama iz Prvog svetskog rata, i pravih narodnjačkih ritmova, i etno prizvuka u stilu kola, i jeftine mešavine svega toga.

Stvar se zakomplikovala kada su te rodoljubive svadbarske pesme o Karadžiću i Mladiću ušle u projekat „Usmene tradicije srpskih narodnih pesama“ kojima je Institut za književnost i umetnost 2005. konkurisao kod Uneska. Projekat je hitno povučen da ne pukne državna bruka, a Institut se branio da su pesme uvršćene „u nepročišćen materijal, čija je dimenzija više antropološka i sociološka“. Takva jedna pesma na osnovu koje je Unesko trebalo da odobri projekat je i „Radovane, trebaju ti garde“, gde se kaže:

„Siđi, Rašo, siđi sa planine
nisi siš’o četiri godine.
Radovane, jelika te krije,
čuvaju te vuci s Romanije.
Ide ‘merdžo’ preko Trebevića
i on vozi Rašu Karadžića (…)

SUVENIRI MALENI: Posle Karadžićevog hapšenja i razotkrivanja njegovog novog identiteta, udarne patriotske snage bacile su se još više na zaštitu lika i dela preostalog simbola rata i „slobode“, Ratka Mladića. „Nož, žica, Srebrenica“, navijačka maska smrti, gromko se koristila za uterivanje straha u kosti i pretnju kako protivnicima na terenu tako i van njega. Rat, folklor i patriotizam obično idu i sa mogućnošću za zaradom, pa su tako na primer na crnogorskom primorju, prema pisanju medija iz 2009, turisti imali priliku da probaju rakiju iz boca s kojih ih posmatra lik Mladića. Nikome nije jasno šta je tačno bila namera proizvođača, inače jednog neregistrovanog preduzeća, da li prst u oko Crnoj Gori, Beogradu ili Hagu, i šta se tom fotografijom htelo poručiti ali tvrdi se da je u regiji Sutomora to bio jedan od najtraženijih suvenira.

Na internetu se može pronaći i jedna interesantna prodavnica koju drži firma „Srbi i Srpkinje po svetu“ i koja prodaje majice s Mladićevim likom i tekstom: „Jel me ko traži?“ Majice koštaju tričavih 20 evra.

Plakati s Ratkom Mladićem, jarkih boja, okićeni grbovima, orlovima, ocilima, stihovima, granicama (Republike Srpske) postali su redovna ikonografija uličnih prodavaca, vašara, narodnih zabava. Kada je Bulevar AVNOJA-a dobio ime Zorana Đinđića, u prvim redovima protiv takve odluke stajao je bivši gensek Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić koji je lepio po zgradi televizije B92 plakat na kojem je pisalo „Bulevar Ratka Mladića“ i nalepnice sa likovima Mladića i Karadžića.

A među novijim obračunima protiv širenja idolopoklonstva prema optuženom za ratne zločine jeste i onaj s kraja prošle godine kada je jedna nevladina organizacija zatražila od državnih organa da zabrane prodaju figura s likom Ratka Mladića na tezgama na beogradskoj pijaci Zeleni venac, i preko internet sajta desničarske organizacije „SNP Naši 1389“.

Hapšenje idola je, međutim, prekretnica posle koje se lako može desiti da se dugogodišnji mit sruši. Mladić je sada, kažu, senka od onog čoveka. Kad se uzmu u obzir i sve njegove šokantne izjave, najpre one o Slobi i Šešelju, ni figurice s njegovim likom možda više neće biti iste. Slično je bilo i posle hapšenja Karadžića posle čega su mnoge „guslarske“ pristalice bile toliko zbunjene da čak nisu htele ni da poveruju u to da je taj Dabić stvarno Radovan. Istina, postoje i priče da guslari ponovo pevaju pesme o Karadžiću, samo su stihovi promenjeni. Tako jedna od novijih pesama o Radovanu, od ruke narodnog pesnika, počinje kako su svi mislili da se „Rašo krije nasred ravne gore Romanije“, pa oni koji su ga tražili „obiđoše polovinu svijeta“, „al’ se Rašo Batajnicom šeta“. Ipak, one najpopularnije, stare pesme o Radovanu, o njegovom slavnom skrivanju po šumama gore Romanije, danas su demode i retko se mogu čuti.

Šok i neverica zbog Mladićevog hapšenja proizveli su nove tugovanke i naricaljke. Uzvikuju se nove ulične parole, duet Žare i Goci su odmah spevali pesmu „Ratko“, a ni reperi nisu izostali. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo. Tobož patriotski žar polako se okreće ka suprotnoj, „izdajničkoj“ strani, i umesto junačkih spevova o Mladiću sve je više pogrdnih pesama i ne baš mnogo kreativnih parola u stilu „ne damo vam Mladića, daćemo vam Tadića“.

ŠAMPION NACIONALISTIČKOG KIČA: Mladić, Karadžić, Šešelj… foto: a. anđić

foto: reuters

foto: reuters

foto: reuters