foto: reuters
Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo
„Moj Srbine, niđe nećeš stići,
glavnu riječ vode Brankovići
Ustaj Gavro pucaj iza ugla, ne
možemo živjeti od rugla“
Iako Ratko Mladić u ratnom i posleratnom folkloru, barem po broju spevanih pesama, nije u narodu ni približno popularan kao Radovan Karadžić, ne može se reći ni da mu nije dovoljno pevano. Iako se Mladić ređe pojavljuje na majicama i suvenirima, iako je u narodnom sećanju on više predstavnik vojske, hijerarhije, naredbe, pa ga je teže uhvatiti u desetercu, pokazalo se da ni to nije nemoguće.
Doduše, nije imao svoj festival kao Karadžić, „Festival pjesama o Radovanu“ održan u pljevaljskom selu Šule, i niko ga nije opevao kao romantičarskog vođu kako su guslari opevali Karadžića: „Sinu munja sa mračnih visina, a mutna se zatalasa Drina, sinu oganj, a iz ognja toga, eto vođe srpskoga naroda, krst mu zlatni u desnici sija, svak bi reko gromovnik Ilija“. Ratko Mladić u folkloru jeste odmah do Radovana, glavni lik ratnog junaka, ali valjda zato što je vojskovođa i to školovan u socijalizmu, nije mnogo vezivan za tradiciju, nije viđen za hajduka podno Romanije, osim ukoliko se ne pominje uz Radovana: „Slušao sam vilu s Romanije, zove Ratka da ga ona krije, od krvnika i srpskih dušmana, pod jelikom kao Radovana, gledao sam s vrha Treskavice kako Ratka traže kukavice…“
IDE „MERDŽO„: Harizma Ratka Mladića u jednom delu naroda proizlazi iz njegove vojničke snage, čvrste ruke, zaštitničke sposobnosti, on je simbol nekoga ko pouzdano neće izdati Srbe, neko ko je beskompromisan, silan i neuhvatljiv. Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja.
„Ginuli su Srbi svakog dana,
od krvnika i srpskih dušmana
dok nam nije srpska vera dala,
legendarnog Mladić generala
podigle se sve natovske sile,
da bi Ratka živog uhvatile
al ne daju Srbi svoga brata,
generala, legendu iz rata.“
Osim izvođenja po guslarskim večerima, ove pesme se pevaju i na mnogim svadbenim veseljima. Jedan od srpskih guslara rekao je svojevremeno da je ovakve pesme o Radovanu i Mladiću izvodio stotinu puta i da ih publika po salama retko kad sluša sedeći. Dodao je i to da se te pesme ne mogu meriti sa srpskim epskim pesmama pisanim u desetercu, ove nove su deo folklora, samo što su sada popularnije i ljudi ih više traže nego stare epske pesme.
Pesme o „đeneralu Mladiću“ različitog su stila a najčešće je u pitanju nekakva kvazipoezija, rimovana kao bećarac. Može se tu naći i klasične guslarske epike, i nešto nalik koračnicama iz Prvog svetskog rata, i pravih narodnjačkih ritmova, i etno prizvuka u stilu kola, i jeftine mešavine svega toga.
Stvar se zakomplikovala kada su te rodoljubive svadbarske pesme o Karadžiću i Mladiću ušle u projekat „Usmene tradicije srpskih narodnih pesama“ kojima je Institut za književnost i umetnost 2005. konkurisao kod Uneska. Projekat je hitno povučen da ne pukne državna bruka, a Institut se branio da su pesme uvršćene „u nepročišćen materijal, čija je dimenzija više antropološka i sociološka“. Takva jedna pesma na osnovu koje je Unesko trebalo da odobri projekat je i „Radovane, trebaju ti garde“, gde se kaže:
„Siđi, Rašo, siđi sa planine
nisi siš’o četiri godine.
Radovane, jelika te krije,
čuvaju te vuci s Romanije.
Ide ‘merdžo’ preko Trebevića
i on vozi Rašu Karadžića (…)
SUVENIRI MALENI: Posle Karadžićevog hapšenja i razotkrivanja njegovog novog identiteta, udarne patriotske snage bacile su se još više na zaštitu lika i dela preostalog simbola rata i „slobode“, Ratka Mladića. „Nož, žica, Srebrenica“, navijačka maska smrti, gromko se koristila za uterivanje straha u kosti i pretnju kako protivnicima na terenu tako i van njega. Rat, folklor i patriotizam obično idu i sa mogućnošću za zaradom, pa su tako na primer na crnogorskom primorju, prema pisanju medija iz 2009, turisti imali priliku da probaju rakiju iz boca s kojih ih posmatra lik Mladića. Nikome nije jasno šta je tačno bila namera proizvođača, inače jednog neregistrovanog preduzeća, da li prst u oko Crnoj Gori, Beogradu ili Hagu, i šta se tom fotografijom htelo poručiti ali tvrdi se da je u regiji Sutomora to bio jedan od najtraženijih suvenira.
Na internetu se može pronaći i jedna interesantna prodavnica koju drži firma „Srbi i Srpkinje po svetu“ i koja prodaje majice s Mladićevim likom i tekstom: „Jel me ko traži?“ Majice koštaju tričavih 20 evra.
Plakati s Ratkom Mladićem, jarkih boja, okićeni grbovima, orlovima, ocilima, stihovima, granicama (Republike Srpske) postali su redovna ikonografija uličnih prodavaca, vašara, narodnih zabava. Kada je Bulevar AVNOJA-a dobio ime Zorana Đinđića, u prvim redovima protiv takve odluke stajao je bivši gensek Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić koji je lepio po zgradi televizije B92 plakat na kojem je pisalo „Bulevar Ratka Mladića“ i nalepnice sa likovima Mladića i Karadžića.
A među novijim obračunima protiv širenja idolopoklonstva prema optuženom za ratne zločine jeste i onaj s kraja prošle godine kada je jedna nevladina organizacija zatražila od državnih organa da zabrane prodaju figura s likom Ratka Mladića na tezgama na beogradskoj pijaci Zeleni venac, i preko internet sajta desničarske organizacije „SNP Naši 1389“.
Hapšenje idola je, međutim, prekretnica posle koje se lako može desiti da se dugogodišnji mit sruši. Mladić je sada, kažu, senka od onog čoveka. Kad se uzmu u obzir i sve njegove šokantne izjave, najpre one o Slobi i Šešelju, ni figurice s njegovim likom možda više neće biti iste. Slično je bilo i posle hapšenja Karadžića posle čega su mnoge „guslarske“ pristalice bile toliko zbunjene da čak nisu htele ni da poveruju u to da je taj Dabić stvarno Radovan. Istina, postoje i priče da guslari ponovo pevaju pesme o Karadžiću, samo su stihovi promenjeni. Tako jedna od novijih pesama o Radovanu, od ruke narodnog pesnika, počinje kako su svi mislili da se „Rašo krije nasred ravne gore Romanije“, pa oni koji su ga tražili „obiđoše polovinu svijeta“, „al’ se Rašo Batajnicom šeta“. Ipak, one najpopularnije, stare pesme o Radovanu, o njegovom slavnom skrivanju po šumama gore Romanije, danas su demode i retko se mogu čuti.
Šok i neverica zbog Mladićevog hapšenja proizveli su nove tugovanke i naricaljke. Uzvikuju se nove ulične parole, duet Žare i Goci su odmah spevali pesmu „Ratko“, a ni reperi nisu izostali. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo. Tobož patriotski žar polako se okreće ka suprotnoj, „izdajničkoj“ strani, i umesto junačkih spevova o Mladiću sve je više pogrdnih pesama i ne baš mnogo kreativnih parola u stilu „ne damo vam Mladića, daćemo vam Tadića“.
Lepi Mića – „Živeo Ratko,
Srebrenica te pamti“
U gradu i selu, brdu i ravnici
svi su Srbi Ratkovi vojnici
istina i pravda na našoj su strani
jer Ratkova vojska srpsku Bosnu brani
Studenti, seljaci, đaci i radnici
svi su Srbi Ratkovi vojnici
istina i pravda na našoj su strani
jer general Ratko srpsku Bosnu brani
Srpski talibani – „Generalu Republike Srpske“ (Srpske patriotske pesme)
Dušmani te sa rodnoga praga,
nisu mogli odvesti do Haga
jer u mjestu ispod Treskavice,
majka nije dala kukavice
Dušmani bi željeli da znaju,
gdje te Srbi i sada viđaju,
pa nek znaju, generale mili,
tamo gdje smo uvijek s tobom bili
Dušmani bi sve od sebe dali,
samo Srbi kad bi te izdali
al’ ne znaju, ne postoji nada,
svi su Srbi Mladićeva garda
Svi te sada čuvamo od Haga,
uz tebe je Srbadija draga,
uz tebe smo i kad zore sviću,
zato nikad ne brini, Mladiću
Svi te sada poštujemo, rode,
doveo si mnoge do slobode
zajedničke čuvaćemo slike,
generale Srpske Republike
Svi te sada čekamo na pragu
da nam dođeš i podariš snagu
naša su ti otvorena vrata,
generale, legendo iz rata
Martel – „Ustanimo svi“
Ustanimo svi, sada svi ko jedan
ne damo svoje, Srbin Srbinu je vredan
idemo svi, ajde jači i od svega
rokajmo jače pa da čuje nas planeta
Hapse generala koji branili su narod,
koji branili su svoje
Nisu napadali strano, koji hteli su nam bolje
Koji bili su nam zaklon,
Da ih nije bilo tamo, Srbima bi bilo kasno
Pričaju bajke kako samo mi smo klali
A šta je bilo, brate, to na sarajevskoj svadbi
Seća li se neko kako počeo je rat
Ubijenih mladenaca koje ne spominju sad
Gde je Naser, brate, na slobodi,
a gde su naši, to me mnogo boli
drže ih u Hagu, dok ne umru u ćorci
nemaju dokaze, al nisu na slobodi
Nemamo Kosovo, Krajinu i Bosnu
Uzeli su sve sa Srba skinuli, uzeli i kožu
Ne damo se više, dosta bilo nam je sranja
ustanimo svi, vreme je da pada vlada
Mrtvi se prevrću, sad im nije dobro
Gledaju kako vodi nas jebeni homo
Svoje ljude prodo, svoje brate Srbe
Da mu lepo bude, katoliku liže dupe
Jebem ti zemlju kada živi se ovako
Volimo vas sve, brate Vojo, Rašo, Ratko,
svaki pravi Srbin gino bi za vas
ne bojimo se smrti, vama dajemo i glas.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
