Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo
„Moj Srbine, niđe nećeš stići, glavnu riječ vode Brankovići
Ustaj Gavro pucaj iza ugla, ne možemo živjeti od rugla“
Iako Ratko Mladić u ratnom i posleratnom folkloru, barem po broju spevanih pesama, nije u narodu ni približno popularan kao Radovan Karadžić, ne može se reći ni da mu nije dovoljno pevano. Iako se Mladić ređe pojavljuje na majicama i suvenirima, iako je u narodnom sećanju on više predstavnik vojske, hijerarhije, naredbe, pa ga je teže uhvatiti u desetercu, pokazalo se da ni to nije nemoguće.
Doduše, nije imao svoj festival kao Karadžić, „Festival pjesama o Radovanu“ održan u pljevaljskom selu Šule, i niko ga nije opevao kao romantičarskog vođu kako su guslari opevali Karadžića: „Sinu munja sa mračnih visina, a mutna se zatalasa Drina, sinu oganj, a iz ognja toga, eto vođe srpskoga naroda, krst mu zlatni u desnici sija, svak bi reko gromovnik Ilija“. Ratko Mladić u folkloru jeste odmah do Radovana, glavni lik ratnog junaka, ali valjda zato što je vojskovođa i to školovan u socijalizmu, nije mnogo vezivan za tradiciju, nije viđen za hajduka podno Romanije, osim ukoliko se ne pominje uz Radovana: „Slušao sam vilu s Romanije, zove Ratka da ga ona krije, od krvnika i srpskih dušmana, pod jelikom kao Radovana, gledao sam s vrha Treskavice kako Ratka traže kukavice…“
IDE „MERDŽO„: Harizma Ratka Mladića u jednom delu naroda proizlazi iz njegove vojničke snage, čvrste ruke, zaštitničke sposobnosti, on je simbol nekoga ko pouzdano neće izdati Srbe, neko ko je beskompromisan, silan i neuhvatljiv. Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja.
„Ginuli su Srbi svakog dana, od krvnika i srpskih dušmana
dok nam nije srpska vera dala, legendarnog Mladić generala
podigle se sve natovske sile, da bi Ratka živog uhvatile
al ne daju Srbi svoga brata, generala, legendu iz rata.“
Osim izvođenja po guslarskim večerima, ove pesme se pevaju i na mnogim svadbenim veseljima. Jedan od srpskih guslara rekao je svojevremeno da je ovakve pesme o Radovanu i Mladiću izvodio stotinu puta i da ih publika po salama retko kad sluša sedeći. Dodao je i to da se te pesme ne mogu meriti sa srpskim epskim pesmama pisanim u desetercu, ove nove su deo folklora, samo što su sada popularnije i ljudi ih više traže nego stare epske pesme.
Pesme o „đeneralu Mladiću“ različitog su stila a najčešće je u pitanju nekakva kvazipoezija, rimovana kao bećarac. Može se tu naći i klasične guslarske epike, i nešto nalik koračnicama iz Prvog svetskog rata, i pravih narodnjačkih ritmova, i etno prizvuka u stilu kola, i jeftine mešavine svega toga.
Stvar se zakomplikovala kada su te rodoljubive svadbarske pesme o Karadžiću i Mladiću ušle u projekat „Usmene tradicije srpskih narodnih pesama“ kojima je Institut za književnost i umetnost 2005. konkurisao kod Uneska. Projekat je hitno povučen da ne pukne državna bruka, a Institut se branio da su pesme uvršćene „u nepročišćen materijal, čija je dimenzija više antropološka i sociološka“. Takva jedna pesma na osnovu koje je Unesko trebalo da odobri projekat je i „Radovane, trebaju ti garde“, gde se kaže:
„Siđi, Rašo, siđi sa planine nisi siš’o četiri godine. Radovane, jelika te krije, čuvaju te vuci s Romanije. Ide ‘merdžo’ preko Trebevića i on vozi Rašu Karadžića (…)
SUVENIRI MALENI: Posle Karadžićevog hapšenja i razotkrivanja njegovog novog identiteta, udarne patriotske snage bacile su se još više na zaštitu lika i dela preostalog simbola rata i „slobode“, Ratka Mladića. „Nož, žica, Srebrenica“, navijačka maska smrti, gromko se koristila za uterivanje straha u kosti i pretnju kako protivnicima na terenu tako i van njega. Rat, folklor i patriotizam obično idu i sa mogućnošću za zaradom, pa su tako na primer na crnogorskom primorju, prema pisanju medija iz 2009, turisti imali priliku da probaju rakiju iz boca s kojih ih posmatra lik Mladića. Nikome nije jasno šta je tačno bila namera proizvođača, inače jednog neregistrovanog preduzeća, da li prst u oko Crnoj Gori, Beogradu ili Hagu, i šta se tom fotografijom htelo poručiti ali tvrdi se da je u regiji Sutomora to bio jedan od najtraženijih suvenira.
Na internetu se može pronaći i jedna interesantna prodavnica koju drži firma „Srbi i Srpkinje po svetu“ i koja prodaje majice s Mladićevim likom i tekstom: „Jel me ko traži?“ Majice koštaju tričavih 20 evra.
Plakati s Ratkom Mladićem, jarkih boja, okićeni grbovima, orlovima, ocilima, stihovima, granicama (Republike Srpske) postali su redovna ikonografija uličnih prodavaca, vašara, narodnih zabava. Kada je Bulevar AVNOJA-a dobio ime Zorana Đinđića, u prvim redovima protiv takve odluke stajao je bivši gensek Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić koji je lepio po zgradi televizije B92 plakat na kojem je pisalo „Bulevar Ratka Mladića“ i nalepnice sa likovima Mladića i Karadžića.
A među novijim obračunima protiv širenja idolopoklonstva prema optuženom za ratne zločine jeste i onaj s kraja prošle godine kada je jedna nevladina organizacija zatražila od državnih organa da zabrane prodaju figura s likom Ratka Mladića na tezgama na beogradskoj pijaci Zeleni venac, i preko internet sajta desničarske organizacije „SNP Naši 1389“.
Hapšenje idola je, međutim, prekretnica posle koje se lako može desiti da se dugogodišnji mit sruši. Mladić je sada, kažu, senka od onog čoveka. Kad se uzmu u obzir i sve njegove šokantne izjave, najpre one o Slobi i Šešelju, ni figurice s njegovim likom možda više neće biti iste. Slično je bilo i posle hapšenja Karadžića posle čega su mnoge „guslarske“ pristalice bile toliko zbunjene da čak nisu htele ni da poveruju u to da je taj Dabić stvarno Radovan. Istina, postoje i priče da guslari ponovo pevaju pesme o Karadžiću, samo su stihovi promenjeni. Tako jedna od novijih pesama o Radovanu, od ruke narodnog pesnika, počinje kako su svi mislili da se „Rašo krije nasred ravne gore Romanije“, pa oni koji su ga tražili „obiđoše polovinu svijeta“, „al’ se Rašo Batajnicom šeta“. Ipak, one najpopularnije, stare pesme o Radovanu, o njegovom slavnom skrivanju po šumama gore Romanije, danas su demode i retko se mogu čuti.
Šok i neverica zbog Mladićevog hapšenja proizveli su nove tugovanke i naricaljke. Uzvikuju se nove ulične parole, duet Žare i Goci su odmah spevali pesmu „Ratko“, a ni reperi nisu izostali. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo. Tobož patriotski žar polako se okreće ka suprotnoj, „izdajničkoj“ strani, i umesto junačkih spevova o Mladiću sve je više pogrdnih pesama i ne baš mnogo kreativnih parola u stilu „ne damo vam Mladića, daćemo vam Tadića“.
Prethaški ciklus
Lepi Mića – „Živeo Ratko, Srebrenica te pamti“
U gradu i selu, brdu i ravnici svi su Srbi Ratkovi vojnici istina i pravda na našoj su strani jer Ratkova vojska srpsku Bosnu brani
Studenti, seljaci, đaci i radnici svi su Srbi Ratkovi vojnici istina i pravda na našoj su strani jer general Ratko srpsku Bosnu brani
Srpski talibani – „Generalu Republike Srpske“ (Srpske patriotske pesme)
Dušmani te sa rodnoga praga, nisu mogli odvesti do Haga jer u mjestu ispod Treskavice, majka nije dala kukavice
Dušmani bi željeli da znaju, gdje te Srbi i sada viđaju, pa nek znaju, generale mili, tamo gdje smo uvijek s tobom bili
Dušmani bi sve od sebe dali, samo Srbi kad bi te izdali al’ ne znaju, ne postoji nada, svi su Srbi Mladićeva garda
Svi te sada čuvamo od Haga, uz tebe je Srbadija draga, uz tebe smo i kad zore sviću, zato nikad ne brini, Mladiću
Svi te sada poštujemo, rode, doveo si mnoge do slobode zajedničke čuvaćemo slike, generale Srpske Republike
Svi te sada čekamo na pragu da nam dođeš i podariš snagu naša su ti otvorena vrata, generale, legendo iz rata
Rep pesma podrške Ratku Mladiću
Martel – „Ustanimo svi“
Ustanimo svi, sada svi ko jedan ne damo svoje, Srbin Srbinu je vredan idemo svi, ajde jači i od svega rokajmo jače pa da čuje nas planeta
Hapse generala koji branili su narod, koji branili su svoje Nisu napadali strano, koji hteli su nam bolje Koji bili su nam zaklon, Da ih nije bilo tamo, Srbima bi bilo kasno
Pričaju bajke kako samo mi smo klali A šta je bilo, brate, to na sarajevskoj svadbi Seća li se neko kako počeo je rat Ubijenih mladenaca koje ne spominju sad
Gde je Naser, brate, na slobodi, a gde su naši, to me mnogo boli drže ih u Hagu, dok ne umru u ćorci nemaju dokaze, al nisu na slobodi
Nemamo Kosovo, Krajinu i Bosnu Uzeli su sve sa Srba skinuli, uzeli i kožu Ne damo se više, dosta bilo nam je sranja ustanimo svi, vreme je da pada vlada
Mrtvi se prevrću, sad im nije dobro Gledaju kako vodi nas jebeni homo Svoje ljude prodo, svoje brate Srbe Da mu lepo bude, katoliku liže dupe
Jebem ti zemlju kada živi se ovako Volimo vas sve, brate Vojo, Rašo, Ratko, svaki pravi Srbin gino bi za vas ne bojimo se smrti, vama dajemo i glas.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
“Sada su se pojavili neki drugi mladi ljudi, sasvim drugačiji, koji su isto nečim nadahnuti. Možda su ti nadahnuti i nečijom veronaukom, možda nečijom antiveronaukom, možda nečijom filozofijom… Možda su oni jedan novi svet koji se mnogo bolje prilagođava dramatičnom tehnološkom razvoju. Ali možda oni u stvari osećaju šta znači sloboda u pravom smislu, čak mnogo dubljem nego što smo to osećali mi koji smo tu reč mnogo puta izgovarali. Možda oni osećaju opasnost koju donosi sa sobom očigledna kriza demokratije u celom svetu. Priznajem, mislio sam da ne postoje više takvi mladi ljudi kao što smo mi bili. Međutim, oni postoje i realno su mnogo bolji od nas i mnogo manje podložni manipulacijama, kako takozvane duboke države, tako i političara i medija”
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
