Direktor vidi rešenje u obračunavanju rasta fonda plata u skladu s inflacijom, štrajkači sumnjaju da se problem može rešiti povećanjem od tri odsto, a ministar za kapitalne investicije zahteva da se zajednički jezik nađe u roku od 24 sata
Po drugi put ove godine zaposleni na održavanju aviona, nezadovoljni platama, stupili su u štrajk sa istim zahtevom: da im mesečne prinadležnosti ubuduće budu dvostruko veće, a dok se to ne ostvari, avioni neće redovno leteti. Poslovodstvo je u julu tvrdilo da nije moguće udovoljiti zahtevima štrajkača zbog Uredbe Vlade Srbije po kojoj je fond zarada u javnim preduzećima ograničen i može rasti samo u skladu sa stopom inflacije. Posle jedanaest dana pregovaranja poslovodstvo je popustilo i sklopljen je sporazum da će štrajkačima izaći u susret, ali postepeno. Kako su plate posle kratkotrajnog povećanja vraćene na prethodni nivo, štrajk je ponovo pokrenut.
Potpredsednik republičke vlade Miroljub Labus tvrdi da je najveći problem baš sa menadžmentom JAT-a koji je probio ograničenje fonda plata uprkos Uredbi i da sad sami moraju da nađu rešenje. „Ne verujem da kao vlada možemo išta da uradimo, sem da smenimo poslovodstvo“, rekao je.
Sa povećanjem zarada u julu fond plata je povećan za više od 8,5 odsto, na koliko je rast za ovu godinu ograničen. U avgustu još više. Vlada je reagovala i iznosi u kovertama su u septembru vraćeni tamo gde su bili pre štrajka, čak su umanjeni za dvadeset odsto. Poslovodstvo JAT-a se ponovo našlo u neprijatnoj situaciji: unutrašnji saobraćaj je ponovo redukovan i sveden na dva leta, jedan „kružni“ i jedan „direktni“.
Direktor Aleksandar Milutinović vidi rešenje u obračunavanju rasta fonda plata u skladu s realnom, a ne projektovanom inflacijom: „Ta razlika od pretpostavljene do stvarne inflacije dovešće rukovodstvo JAT-a u poziciju da raspolaže većim obimom novca i on bi bio usmeren ka kategorijama zaposlenih koje su od vitalnog značaja za kompaniju.“ Napominje da se plate zaposlenih ne izdvajaju iz budžeta jer JAT uspešno posluje. S druge strane, štrajkači su izrazili sumnju da se problem može rešiti povećanjem budžeta zarada od svega tri odsto, već radikalnom promenom načina obračunavanja zarada.
Prema tvrdnjama štrajkača, najveća isplaćena zarada u ovoj kompaniji je trideset puta veća od najniže. Najviše su plaćeni piloti, između 300.000 i 350.000 dinara, najniže radnici na održavanju higijene, oko 10.000. Igor Šarenac, predsednik Sindikata avio-inženjera, kaže da se inženjerska plata kreće od 23.000 do 50.000 dinara, s tim što najveći broj inženjera koji nije na šefovskim mestima ne prima platu veću od 35.000. Zbog toga i štrajkuju i insistiraju na izmeni unutrašnje raspodele po ugledu na evropske standarde, po kojima plata avio-inženjera mora iznositi 40 odsto pilotske, kao i na smanjenju raspona zarada na jedan prema deset. To bi, otprilike, značilo da bi najviše plate u nacionalnom avio-prevozniku morale da se smanje, na šta piloti sigurno ne bi pristali.
Prema rečima generalnog direktora, pilotska plata iznosi svega 140.000 dinara, a sve ostalo je stimulacija i nadoknada za prekovremeni rad. S druge strane, predsednik samostalnog sindikata avio-mehaničara Dragan Bogdanović kaže da su osnovne zarade u ovoj kompaniji zvanično u rasponu jedan prema tri, ali da je različitim aneksima Pojedinačnog kolektivnog ugovora raspon desetostruko povećan. Zbog toga, jedan od štrajkačkih zahteva je i ukidanje aneksâ kojima se određuju stimulacije. Oni ukazuju i na izrazito velika primanja u službama koje nisu od vitalnog značaja za funkcionisanje avio-prevoza. Tako, na primer, plata pojedinih sekretarica u Medija centru ista je kao i plata avio-inženjera.
Štrajku avio-inženjera priključio se i sindikat avio-mehaničara jednosatnim štrajkovima zbog kojih jutarnji međunarodni letovi kasne u proseku po pola sata. Kao razlog za štrajk mehaničari navode nepoštovanje julskog sporazuma menadžmenta i sindikata o platama.
Među štrajkačima se nazire i klica razdora: Samostalni sindikat inženjera vazduhoplovstva Srbije, naime, insistira da rukovodstvo počne pregovore o njihovom zahtevu za uvođenje novog modela raspodele zarada, ali bez prisustva predstavnika drugih sindikata, odnosno da prihvataju poziv na pregovore o novom pojedinačnom kolektivnom ugovoru sa predstavnicima drugih sindikata, ali samo kao „paralelan kolosek“ direktnim pregovorima.
Ministar za kapitalne investicije i saobraćaj Velimir Ilić je u razgovoru sa poslovodstvom JAT-a i predstavnicima šest sindikata koji su u štrajku, ili štrajkom prete, zahtevao da se u roku od 24 sata nađe zajednički jezik i štrajk prekine. Nije rekao šta će biti ako se sporazum ne postigne. Dok se to ne dogodi, jutarnji međunarodni letovi će kasniti, a prema Crnoj Gori leteće svega dva aviona: jedan na novouspostavljenoj kružnoj liniji i jedan na direktnoj. Iako je saobraćaj redukovan, gužvi na aerodromu nema, a karte za Tivat i Podgoricu mogu se kupiti danas za sutra.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
