DEFINICIJA KUPCA: Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom / fotografije: m. milenković
Da bi slobodno tržište električne energije funkcionisalo, mora da funkcioniše i pravna država, naročito u poštovanju ugovora i rokova plaćanja. "Biće veliki proces da se učini tako jednostavna stvar: da se ugovor poštuje, da se plaća na vreme, odnosno da postoji mehanizam koji uređuje odnose između poverioca i dužnika. Veliki pomak će biti ostvaren kad se to postigne"
Otvaranje tržišta ne podrazumeva samo trgovinu električnom energijom već i proizvodnju: za očekivati je da će se u skorijoj budućnosti pojaviti novi, nezavisni proizvođači, naročito kad bude izgrađen Južni tok pa elektrane na prirodni gas budu isplative, kad jednog dana počne eksploatacija uljnih škriljaca, ili se neko najzad seti da termoelektrane mogu kao gorivo da koriste žetvene ostatke. Uspostavljanje slobodnog tržišta – proizvodnje i trgovine, uspostaviće i konkurenciju koja će neminovno dovesti i do zatvaranja neproduktivnih, nerentabilnih elektrana, uzgred i ozbiljnih zagađivača, poput onih najstarijih u Kolubarskom basenu.
Biće organizovana svojevrsna berza električne energije kroz koju će se obavljati celokupna trgovina. Sistem je, u stvari, jednostavan: kupci daju ponudu za kupovinu, prodavci za prodaju, a cena se određuje u odnosu na mesto gde se krive ponude i potražnje ukrštaju, što je najtransprentniji način određivanja cene u datom trenutku.
Za razliku od snabdevanja gasom, u kome postoji samo jedno mesto gde gas ulazi, odnosno može i da izađe iz Srbije, sve dok Južni tok ne bude završen, mada ni započet nije, Srbija je dalekovodima dobro povezana sa susedima: kapacitet dalekovoda je veći od trećine ukupne proizvodnje, tako da svaki trgovac lako može da dopremi, odnosno otpremi električnu energiju. Takođe, za razliku od prirodnog gasa, gde postoji samo jedan snabdevač, Srbijagas, u Srbiji je licencirano 65, a aktivno tridesetak trgovaca strujom: svi oni su potencijalni snabdevači na budućem tržištu.
Od početka ove godine, po slovu Zakona o energetici, svi potrošači na visokom naponu, oni najveći dakle, „skinuti“ su sa snabdevanja strujom po regulisanim cenama i upućeni na tržište. Bilo je tu malo povuci-potegni, jer po običaju nisu svi bili spremni mada su imali dovoljno vremena za to, no tržište je ipak uspostavljeno. To je negde oko 10 odsto od ukupne potrošnje.
Od 1. januara sledeće godine, opet po slovu zakona, na tržištu će se snabdevati svi potrošači na srednjem naponu, što je dodatnih 40 odsto ukupne potrošnje, a od 2015. godine tržište električne energije će biti u potpunosti otvoreno za slobodnu trgovinu, s tim da će i dalje „mali kupci“ – domaćinstva, mala preduzeća, zanatlije, vlasnici „prodavnica na ćošku“ – imati prava da struju kupuju od javnog snabdevača po cenama koje određuje Agencija za energetiku, nižim od tržišnih. Moći će, ali neće i morati, već će se shodno ponudi slobodno opredeljivati od koga će struju da kupuju. Javni snabdevač je (za sad) EPS, verovatno će to i ostati, ali ne mora da znači.
Međutim, da bi tržište električne energije funkcionisalo, mora da (pro)funkcioniše i pravna država, naročito u poštovanju ugovora i rokova plaćanja. „U tom smislu naše ukupno tržište je apsolutno neuređeno – kontaminirano je ogromnim neplaćanjem“, kaže za „Vreme“ Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom. „Biće veliki proces da se učini tako jednostavna stvar: da se ugovor poštuje, da se plaća na vreme, odnosno da postoji mehanizam koji uređuje odnose između poverioca i dužnika. Veliki pomak će biti ostvaren kad se to postigne.“
Biće potrebno, veli, da se izmeni i Zakon o energetici, da se regulatornom telu, Agenciji za energetiku, daju veća ovlašćenja, ne samo da posmatra i opominje već da može i da kazni prekršioce pravila.
Gotovo je sigurno da će biti izmenjena definicija „malog kupca“ u Zakonu o energetici: sad je granica postavljena tamo gde i u zemljama Evropske unije – do 50 zaposlenih i/ili godišnji promet do 50 miliona evra. „Nesumnjivo je da će to morati da se menja“, rezonuje Vlaisavljević. „Kod nas preduzeće sa prometom većim od 50 miliona evra ni u kom slučaju ne može da se nazove malim.“
Trenutno, pored EPS-a, električnu energiju u Srbiji proizvode „povlašćeni proizvođači“ od kojih EPS, kao javni snabdevač mora da otkupljuje svu proizvedenu struju i to po znatno višim cenama od onih po kojima je prodaje. Reč je o malim elektranama koje proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora – vetra, vode, sunca, bio-mase… Uostalom, i ovi sad povlašćeni proizvođači će kad im istekne ugovor o povlastici koju uživaju, postati nezavisni, sa ravnopravnim tretmanom na tržištu.
Povlašćena proizvođačka cena električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, naročito sunca i vetra, logična je jer te elektrane, gledano prema instalisanoj snazi, inicijalno koštaju mnogo više nego konvencionalne, a potrebne su jer reka ima samo koliko ih ima, uglja je sve manje koliko god se gomila činila velikom, nuklearna energija nije baš omiljena, dok sunce ne pokazuje nameru da prestane da sija, niti vetar da prestane da duva, dakle izbora nema mnogo. Zbog toga su i ustanovljene fid–in tarife, e da bi se potencijalni investitori u ovaj poduhvat i upuštali.
Sa druge strane, nevolja sa vetrom i suncem je što nisu stalni, što vetar duva i ne duva, a sunca ima samo danju i kad nije oblačno, a proizvodnja i potrošnja električne energije moraju da budu u stalnom balansu – koliko se proizvede, toliko mora da se i potroši, pa kad vetar dune i pokrenu se vetrenjače, koliko se struje tu proizvede, za toliko negde drugo proizvodnja mora da se smanji. „Tako, naše komšije Rumuni, kad dune košava, isključuju svoju polovinu elektrane „Đerdap“ i tako najjeftiniju struju zamenjuju najskupljom“, objašnjava Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom.
Od pristupanja Evropskoj uniji, u Hrvatskoj je tržište električnom energijom liberalizovano: svako može da izabere snabdevača, kojih je na desetine, od malog pa do najvećeg potrošača. Nedugo zatim, dogodilo se nešto nezabeleženo u ovom delu sveta, od kako je prva sijalica zasijala: pritisnuta konkurencijom kompanija iz Slovenije i Nemačke, Hrvatska elektroprivreda je snizila cene električne energije za 10 odsto, jer u svega nekoliko meseci HEP je napustilo više od 12.000 potrošača. Robert Golob, predsednik slovenačke kompanije GEN-I, kaže da se ta firma trudi da uvek ima 10 odsto niže cene od Hrvatske elektroprivrede, a Zoran Miliša, direktor nemačkog preduzeća RVE energija, tvrdi da će njihova cena uvek biti povoljnija za kupca od one koju ponudi HEP. Lepo, zar ne?
Po sadašnjoj organizaciji u okviru sistema Elektroprivrede Srbije, JP EPS nema ovlašćenja da organizuje rad unutar svojih zavisnih privrednih društava, pa ni kada je reč o odnosima s javnošću i broju zaposlenih u tim organizacionim celinama. Svako zavisno preduzeće je organizovano prema svom osnivačkom aktu, a ti akti ne prepoznaju EPS kao jednu celinu, već kao skup sasvim nezavisnih privrednih subjekata! Zbog toga, u ukupnom zbiru, postoji neracionalno velik broj zaposlenih na nivou celog EPS-a, i kada se svi individualni budžeti saberu, neracionalno trošenje novca za PR usluge.
Nažalost, tu se neracionalnosti ne završavaju. Elektroprivredu Srbije čine JP EPS i 13 zavisnih privrednih društava, a prema zakonima Republike Srbije to je 14 samostalnih privrednih subjekata i svako od njih ima svoje nezavisne finansije, pravnu službu, ljudske resurse, nabavke, informacione tehnologije. To znači da, na primer, umesto jednog direktora finansija, EPS ih ima 14, umesto jednog direktora pravne službe postoji ih 14, a na to treba još dodati veliki broj sektora, službi i budžeta koji su korišćeni u radu svakog preduzeća ponaosob u okviru EPS-a. Procena je da kao rezultat ovakvog načina organizovanja EPS troši „neracionalno“ oko 30 miliona evra godišnje, odnosno skoro tri miliona evra mesečno.
Poslovodstvo EPS-a je spremno da sprovede reorganizaciju kako bi kompanija u najkraćem roku bila što bolje pozicionirana na otvorenom tržištu električne energije i ispunila strateške ciljeve Elektroprivrede Srbije, a samim tim i Vlade Republike Srbije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
