Ovom antologijskom rečenicom u kojoj Ivana postaje Neda skinuvši plavu periku, nesrećna sirotica porodici svog muža otkriva svoj pravi identitet. Po tekstu Mir Jam, Šotra je snimio Greh njene majke, apsolutni biser treš ljubić žanra. Jednako stupidno reaguju seljaci i sestre njenog muža, jer im padne vilica od neverovanja da je u pitanju ista devojka, samo sa plavom perikom. Zapravo, biračko telo (uključujući Dunjicu i seljane) prikazano kao jato zlatnih ribica, ograničene moći percepcije, inteligencije i sećanja koje traje nekoliko minuta.
Moglo bi se reći da je prošle nedelje ta Neda bez plave perike bio Ivica Dačić, a nama je bila namenjena uloga Dunjice i ovih drugih retarda. Nažalost, niko osim ekipe RTS-a nije hteo da glumi Dunjicu. U centru pažnje, posle ubistva na Senjaku, hapšenja trećeg čoveka policije i istrage koju je blago rečeno vodila Dunjica, bilo je potrebno odbraniti policiju. Sazvana je sednica skupštinskog odbora za bezbednost, ali za poslednji kvartal 2025. Ludilo. Pre toga, da podsetim, Dačić je izdao zvaničnu naredbu da policajci ne smeju da sarađuju sa kriminalcima, osim kada kriminalci stave plavu periku, pa ih policajci ne prepoznaju.
Ivičina odbrana je imala, fudbalskim žargonom rečeno, nekoliko linija. Prva je, svakako, njegova specijalnost, smaranje besmislenom statistikom. Ispade da je 2025. najbolja godina ikada, a u Skupštinu je ministar došao sa naoružanim obezbeđenjem i maskom. Maska zbog zdravlja, al zašto naoružano obezbeđenje, nismo dobili odgovor.
Drugi red je obavezan deo o zdravstvenom stanju, kao onomad objavljivanje poruka koje je dobio tokom bolesti. Vaskrsli ministar, u strahovitoj ofanzivi kafanskog šarma, sa svojim šmekerskim tikom (osmeh, cimneš bradom, osmeh mangupski, neizgovoreni tekst – ša ima, kako ide?) pokušava da otkrije svrhu svog novog života. Voditeljki i političkim partnerima je poručio: “Ja sam praktično započeo novi život, ja sam ponovo rođen, samim tim mora da postoje neki razlozi zašto sam se uopšte probudio, kad već nisam umro, onda – iskoristite me!” Zapravo, stigao je na milimetar od ofsajda, sa tipom muvanja – ‘ajde mala, šta ako sutra rokne meteor ili počne Treći svetski, a nas dvoje sami na svetu ko na pustom ostrvu. Ali ofsajda nije bilo, jer Ivica dribla u fildžanu, što se nekad govorilo za Safeta Sušića.
Pitanje je kome se Dačić zapravo obraća, jer to može biti poruka i Vučiću, kome ni put u Kinu nije medijski potrajao duže od dva dana.
Treće oružje policijske odbrane je osim statistike – semantika. Direktor policije, koji je očigledno Ivičina škola, odgovarajući na pitanje o padu helikoptera, bez frke kaže: “Leteo je nisko, a onda nije pao nego se srušio!”
Pomažu i pare i ordenje, jer okićen policajac je srećan policajac, tako vlast veruje. Bronzane, srebrne i zlatne medalje delili su Vasiljević, Dačić, Vučić. Onda je usledio klimaks svečanosti, plesna podrška, razigrani pripadnici svih sektora MUP-a, od bucka u dimijama, valjda preteče sa Čukur-česme, do helikopterske jedinice. Koreografija sa muzičkom i scenskom simbolikom predstavila je rad MUP-a, od razigranog jedinstva, preko bezbednosnog optimizma, pa do helikopterskog okretanja koleginice čime je simbolično prikazana taktičko-tehnička nadmoć u vazduhu. Mahanje rukama u solo tačkama može se shvatiti dvojako: kao pokret regulisanja saobraćaja, što je važan aspekt rada službe, preko borbe sa zamišljenim protivnikom/ prestupnikom, ali bez pendreka ili štita što bi bila banalna simplifikacija. Ja sam taj zamišljeni pendrek mogao videti u simboličnom mlataranju, uz dinamičnu muziku jakog ritma i zvukove motorole. Patriotska poruka čuvanja granica predstavljena je kosovskom pesmom, dok je veliko finale rezervisano za kolo u kojem su momci i devojke u plavom, sivom, zelenom i onaj bucko u dimijama. Koliko sam video, ove godine na proslavi nije bilo komunalnih policajaca “Belih” niti pokazne vežbe u kojoj žandarmi u punoj opremi skembavaju neke teroriste, negativce koji su, sećate se, imali žute prsluke, ko studenti. Ovde se policija muzički i plesno borila sa zamišljenim protivnicima. Na kraju svi ko jedan – mi smo tu za vas!
Policija je tu valjda zbog građana, međutim, izgleda da je tokom Vučićevog i Dačićevog govora fokus rada prebačen na “čuvanje države” odnosno “čuvanje vlasti”, jer se kod nas vlast poistovećuje sa državom. Onda je poruka policijskog baleta upućena prisutnim nosiocima vlasti u Srbiji. Duška sa RTS-a bi rekla: poruka nastupa je osnaživanje, omiljena floskula svakog evrovizijskog nastupa.
Nažalost, slavlje policije pokvarile su ptice kao politički subjekt. Bele čiope, ugrožena i zaštićena vrsta, imaju gnezda na Palati Albaniji, a bahati aktivisti su ih prekrili banerom “Srbija pobeđuje”. Usledio je apel Društva za zaštitu ptica, ekoloških udruženja, studenata veterine, dok su građani slušali i gledali kako odrasle ptice pokušavaju da nahrane ptiće. Na Informeru podsmevanje sa dna kace, jer koga zabole za čiope kad Srbija pobeđuje. Ali đavo je odneo šalu, ljudi neće da gledaju krepavanje ptičica uživo, pa je hitno pokrenuto krizno vađenje iz medijskog sranja koje je uništilo slike veličanstvenog putovanja u Kinu. Predsednik se uključuje u program Informera prikazujući sebe kao vrhunskog ornitologa i najvećeg prijatelja životinja na ovim prostorima, za razliku od stranih plaćenika i licemera koji zapravo lažno brinu za bele čiope. Ludilo, a?
Vest u Dnevniku RTS-a – ugroženost ptičica bele čiope koje su se ugnezdile iza transparenta “Srbija pobeđuje”! Šta je starije – gnezda bele čiope ili transparent?
Siniša Mali ne zna ko je postavio transparent, ministarka za životnu sredinu objavila da će o ptićima brinuti stručnjaci, a zabrinute građane podelila na “iskrene” i one koji to rade zbog politike. Na kraju, uz oduševljene prisutnih, baner je skinut, jezikom Mir Jam – ranjeni orao je ponovo poleteo, a bele čiope su stigle do mladunaca, ako ih u međuvremenu nisu usvojili aktivisti SNS-a.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ratko Mladić nije rođen kao nacionalni mit već su njegov oreol planski zidali politički centri, televizije i novine. I to od početka ratova pa do danas, piše „Vreme“ u novom broju
Kako je individualna krivica Ratka Mladića pretvorena u navodnu odbranu čitavog naroda i zašto Srbija još ne želi da se oslobodi tog tereta. Upravo je individualizacija krivice Srbiji nudila izlaz. Presuda nije Mladićeve zločine pripisala Srbima. Imenovala je čoveka, njegovu komandnu odgovornost i dela za koja je osuđen. Političke i medijske elite izabrale su suprotno: da se sakriju iza naroda i presudu jednom generalu predstave kao presudu svima. Jer ako Mladić ostane sam, mora se otvoriti pitanje ideologije, propagande, ratnih profitera i sistema koji ga je proizveo i štitio
Zarad mentalne i moralne higijene nacije, neophodno je suočavanje sa tamnim stranama prošlosti. Ima mnogo ljudi u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj, koji se godinama otvoreno suprotstavljaju nacionalizmu, priznaju činjenice o ratovima i zbog toga često plaćaju. Ratko Mladić je dovoljno delio region i Srbe za života. Vreme je da i te podele dočekaju pokop koji bi, za razliku od njegovog, zasluživao sve državne počasti
Pojedine političke partije i državne kompanije preuzele su nadležnosti i poslove diplomatskih i konzularnih predstavništava. To potvrđuju primjeri iz Banjaluke koji kazuju da je krenula mobilizacija građana sa dvojnim državljanstvom da se pridobiju za glasanje na izborima u Srbiji koji još uvijek nisu raspisani
Studenti su praćeni, prisluškivani, snimani, radilo se ne tome da “budu izbušeni” – primenjivana je policijsko-vojna taktika za obračun sa “nevidljivim protivnikom”. Režim je primenio taktiku uhođenja, praćenja, zastrašivanja i javnog blaćenja u želji da od Srbije, u političkom smislu, napravi sprženu zemlju. Ono što sada Vučić radi ne ostavlja mogućnost da poverujemo da bi, ako se desi promena, on i njegovi lojalisti mogli sutra da se uključe u politički život Srbije
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
