Planinska bura

Makedonski MUP je podneo 17 krivičnih prijava, protiv privedenih i protiv još četiri lica u bekstvu (među kojima je i Lirim Jakupi Nacista, koji je u vreme oružanih sukoba na jugu Srbije bio jedan od glavnih saradnika eks-komandanta Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca Šefćeta Muslijua) – zbog terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i nelegalne trgovine oružjem. U akciji je zaplenjeno oružje ruske i nekadašnje jugoslovenske prozivodnje, kojim se mogao opremiti bataljon od 650 vojnika, što je prema rečima makedonske ministarke unutrašnjih poslova Gordane Jankulovske najveća zaplena ilegalnog oružja do sada. Zaplenjeno oružje imale su mogućnost da vide novinarske ekipe iz susedstva, kao i diplomatski predstavnici u Skoplju, a prema MUP-u, tolika količina oružja (ručni i raketni bacači, „zolje“, „ose“, topovi-bestrzajci, minobacači, granate…) najverovatnije je trebalo da bude korišćena u budućoj eskalaciji sukoba na mnogo širem terenu. Ministarka Jankulovska je izjavila da će u istrazi, preko izjava privedenih i obaveštajnih informacija, dokazivati na koji način, odakle i u kom periodu je oružje dopremljeno na Šaru.

U prvim reakcijama, premijer Nikola Gruevski je ocenio da je policijska akcija bila „visoko profesionalno izvedena“ i u pravcu „sprovođenja prava na celoj teritoriji Makedonije“. Među onima koji su je pozdravili, za makedonsku javnost koju pojedini albanski čelnici permanentno zastrašuju mogućnošcu „ponavljanja 2001“, posebnu težinu ima ocena američke ambasadorke u NATO-u Viktorije Nuland, koja je sutradan posle akcije u Skoplju predvodila visoku američku međuresorsku delegaciju, čiji je zadatak bio procena makedonskih dostignuća na putu ka Alijansi. „Mogu da kažem da smo bili obavešteni o ovoj akciji bezbednosnih snaga. Impresioniralo nas je da su je izvele multietničke policijske snage, što ističe važnost ovakvih struktura u zemlji“, izjavila je Viktorija Nuland.

Ipak, nisu svi bili jednoglasni u pohvalnim ocenama akcije. Iako je stav vladajućeg VMRO-DPMNE-a da je „građanima dosta nestabilnosti, reketiranja i bezakonja i da treba sačuvati prisebnost i shvatiti da su akcije MUP-a usmerene samo ka kriminalcima“, među reakcijama makedonskog dela opozicije bilo je i mišljenja da su se ostvarile njihove tvrdnje u parlamentu kako se ne radi o običnim kriminalnim bandama, već o terorističkim grupama koje ugrožavaju bezbednost zemlje i da ne treba euforično pozdravljati akciju koja nije do kraja završena, jer je vođa grupe uspeo da pobegne. S druge strane, Amnesti internešnel je izjavom Nikole Dakvorta, direktora Programa za Evropu i Centralnu Aziju, upozorio makedonske vlasti i albansku zajednicu u Makedoniji da poštuju ljudska prava, i istakao da usled političkih tenzija između partija etničkih Makedonaca i Albanaca u parlamentu događaji kao onaj od 7. novembra mogu da dovedu do kršenja ljudskih prava.

Makedonski parlament je sa 51 glasom „protiv“, 12 „za“ i pet uzdržanih u ponedeljak odbio predlog opozicione Demokratske unije za integraciju (DUI, nastalo pacifiziranjem nekadašnje Oslobodilačke armije Albanaca iz sukoba 2001) da se održi vanredna rasprava o akciji u selu Brodecu. Koordinator DUI-ja Rafiz Aliti, čiji su se poslanici posle šestonedeljnog bojkota vratili u Sobranje, optužio je vlasti zbog neodmerene primene sile i zbog navodnog fizičkog maltretiranja privedenih u akciji. „Ozbiljno zabrinuta zbog intervencije policijskih snaga“, DUI je optužio i vladajući VMRO-DPMNE i Demokratsku partiju Albanaca da su odgovorni zbog disproporcionalne upotrebe sile nad civilnim stanovništvom, kao i zbog privođenja bivših članova ONA u akciji koja se navodno sprovodila u nekoliko skopskih naselja. Lider partije Ali Ahmeti je čak izjavio da i pronađena velika količina oružja nije dovoljan razlog za akciju MUP-a, jer „jedna mala grupa, koliko god da je naoružana, ne može da bude efikasna baš zbog njene brojnosti“. „Mi redovno osuđujemo kriminalne grupe i distanciramo se od njih, ali u ovakvim se akcijama mora računati i na to da nema posledica po građane koji nemaju nikakvu krivicu“, rekao je Ahmeti. I tetovski gradonačalnik Hazbi Lika, kadar DUI-ja, protestovao je zato što nije bio informisan o akciji a, prema njegovim rečima, opštinska delegacija je posle posete selu Brodecu zaključila da je „sprovedena brutalna sila bez selekcije ciljeva“ i da je među žiteljima, etničkim Albancima, prisutna „uznemirenost zbog sudbine povređenih koji se nalaze u zatvoru ili bolnicama“.

Procena DUI-ja je da akcija ugrožava evroatlantske apsiracije Makedonije i pogoršava međuetničke odnose, a njen tajming će sigurno biti predmet daljih komentara i na političkoj sceni i u medijima. Nakon što su u poslednjim napadima kriminalnih ili terorističkih bandi na policijske patrole iz zaseda ubijeni jedan komandir policijske stanice (osumnjičeni za njegovo ubistvo je ovih dana isporučen sa Kosova) i jedan 24-godišnji policajac, lider vladajuće DPA Menduh Tači je u emisiji „Vraćanje oružju“ jedne televizije iz Tirane izjavio da je „cela teritorija Makedonije pod kontrolom vlasti“ i da „nema nijednog nekontrolisanog žarišta“. Menduh Tači je obećavao da DPA „neće dozvoliti spektakularne akcije jedinica vojske i policije“. I, usledila je Planinska bura… Policijska akcija možda je preduhitrila eskalaciju na terenu, jer su mediji već spekulisali da je jedan od poslanika DPA u parlamentu, Daut Redžepi Leka, u tetovskom rejonu organizovao „odbrambene grupe“ za zaštitu stanovništva od organizovanih kriminalnih grupa koje navodno kontroliše DUI. Žestoka akcija specijalaca, neposredno pre izbora na Kosovu 17. novembra, odmah posle delimično negativnog izveštaja Evropske komisije o Makedoniji koji je rasplinuo nade makedonske javnosti o eventualnom dobijanju datuma za pregovore u vreme slovenačkog mandata, i dan uoči posete visoke američke delegacije predvođene ambasadorkom Nuland, otvaraće i dalje mnoga pitanja.

Samo nekoliko dana pre policijske akcije, u obračunu kriminalnih bandi kod tetovskog sela Odri ubijen je još jedan begunac iz kosovskog zatvora, inače osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu zbog terorizma, Džavid Morina, poznat kao Komandant Drenica, koji je prema medijskim izveštajima hteo da se pridruži grupi Jakupija Naciste. Skopski mediji su tada navodili neimenovane obaveštajne izvore prema kojima su rođaci i prijatelji Džavida Morine došli sa Kosova u tetovski kraj da bi se osvetili njegovim ubicama i naručiocima ubistva. Prema medijskim spekulacijama, iza počinilaca Morininog ubistva – koji je navodno pre ubistva bio mučen i pretučen – stoji grupa Agima Krasnićija iz skopskog sela Kondovo (njegov brat, ranjen u obračunu, oporavlja se u skopskoj bolnici), blizak vladajućoj Demokratskoj partiji Albanaca. Partije albanskog bloka iskoristile su ubistvo Džavida Morine da, u inače napetoj atmosferi, razmene uzajamne optužbe. DPA je optužila DUI da podržava kriminalne grupe koje žele da destabiluzuju Makedoniju, a DUI je uzvratio kontraoptužbom da je DPA odgovorna za pogoršanje bezbednosne situacije. Ali, ispadnu li tačne spekulacije o partijskom trange-frangeraju sa podzemljem, odnosno da je eliminacija Kosovara Morine, uz zatvaranje očiju policije, prepuštena albanskim kriminalnim grupama iz Makedonije, opasnost od daljeg gubljenja kontrole nad situacijom postaje još veća. Ohrabrivanje kriminalaca bilo koje nacionalnosti i uz bilo čiju partijsku (patriotsku) podršku najkraći je put u haos.