Sporazum podrazumeva kompromis, uvažavanje realnosti defakto i dejure, uvažavanje interesa zainteresovanih strana. Ako nema toga, onda nema sporazuma, onda imamo nametnuto rešenje. Rešenje nametnuto jednoj strani pre može biti zametak budućih nesporazuma i sukoba nego osnov trajne stabilnosti
ZORAN LUTOVAC…
Kada je objavljen francusko-nemački sporazum o Kosovu, jasno je bilo da je on sporan zbog načina na koji je donet, zbog samog sadržaja i zbog toga što bi trebalo da ga sprovodi autokrata. O tome se dosta govorilo i pisalo.
Pod pretpostavkom da okvir ovog sporazuma naknadno može proći kroz valjanu proceduru i da bude prihvatljiv za građane Srbije, šta mu sadržinski nedostaje?
1. Datum ulaska Srbije u EU.
– U Sporazumu bi trebalo da stoji da će Srbija biti primljena u EU u nekom vrlo kratkom, razumnom roku, na primer šest meseci od prihvatanja Sporazuma. Neko će reći da nismo ispunili kriterijume za ulazak u EU. Tačno. Kao što ih nisu ispunile ni Bugarska i Rumunija, kada su primljene. Srbija sa Vučićem nikada, ali nikada neće ispuniti te kriterijume. Ovo je način da dođemo do uređene demokratske države istom logikom kojom smo došli do predloga za status Kosova. Naime, u rešavanje statusa Kosova krenulo se sa predlogom “najpre standardi pa status”, pa kada je ubijen Đinđić, odustalo se od toga i prešlo na drugu formulu, “status pa standardi”.
Po toj istoj metodologiji promenimo pristup integraciji Srbije u EU: umesto formule “prvo kriterijum pa članstvo u EU”, primenimo formulu “prvo EU pa ispunjavanje kriterijuma”!
Ovo je veoma važno za zaustavljanje daljeg propadanja Srbije: da izgradimo uređenu demokratsku državu. Ako to ne uradimo, urušićemo se kao društvo i država, sa Kosovom ili bez njega.
Srbija je ruinirana u svakom smislu: ekonomskom, socijalnom, ekološkom, moralnom… Nema vladavine prava, nezavisnog sudstva, samostalnog tužilaštva, nema slobode medija, nema slobodnih i poštenih izbora. Korupcija i kriminal vladaju Srbijom. Ako se tako nastavi, nema nam spasa.
2. Odgovarajući status za Srbe na Kosovu i uvažena legitimna svojinska, kulturna i druga stečena prava države Srbije.
– Kad govorim o odgovarajućem statusu za Srbe na Kosovu, mislim na status koji štiti njihovu bezbednost i vitalna prava i interese. To se može ostvariti konsocijativnim statusom za Srbe na Kosovu. Konsocijacija podrazumeva upravo to – da nema nametanja rešenja kojima se Srbi protive, da se uvažavaju njihovi stavovi o svim važnim pitanjima za njihov opstanak i život na Kosovu. Da ne mogu vlasti iz Prištine da vrše eksproprijaciju kao u Leposaviću, na primer, i da grade vojne baze bez saglasnosti lokalnog stanovništva. To podrazumeva institucionalne mehanizme i instrumente za suštinsku autonomiju i samoupravu: da Srbi odlučuju sami o svojim vitalnim interesima.
To podrazumeva autonomiju, načelo proporcionalnosti i veto-zaštitu. Nerazuman je i nelogičan stav kosovskih Albanaca koji osporavaju Srbima sva ona prava koja su tražili za sebe.
3. Ono što bi trebalo da prethodi Sporazumu jeste odgovarajuća procedura, odnosno način donošenja sporazuma na principima uvažavanja interesa zainteresovanih strana.
– Najpre je potrebno obezbediti status za ljude, a potom teritorijalni status. Dakle, najpre urediti da ljudi budu bezbedni i pravno i politički zaštićeni, a potom doći do konsenzusa o teritorijalnom statusu. Kako doći do društvenog konsenzusa? Kroz široku društvenu debatu, raspravu i odlučivanje u parlamentu i potom na referendumu, na kojem bi građani dali poslednju reč.
Dva su moguća ishoda: građani prihvataju da tražimo novo rešenje za status ili građani to odbijaju. I u jednom i u drugom ishodu grade se odnosi normalizacije i poverenja.
4. Što se posrednika tiče, od njih se očekuje da prestanu sa podrškom stabilokratiji i da punom snagom podrže demokratiju u Srbiji.
– Ako Srbija ne postane uređena demokratska država, doživećemo slom, sa Kosovom ili bez njega.
Srbija nema defakto vlast na Kosovu, a Kosovo nema međunarodno dejure priznanje zbog toga što ga nije dobilo od Srbije, odnosno zbog toga što nema podršku potrebnu za to u OUN-u. To je međuprostor gde se gradi kompromis, kao i između dva helsinška principa: prava na samoopredeljenje i prava na teritorijalni integritet.
Dakle, mi smo za sporazum koji uključuje EU posrednike, ali i evropske vrednosti. Protiv smo sporazuma koji isključuje sve u Srbiji izuzev autokrate Vučića. Kosovo mora biti i albansko i srpsko, a takvo može biti samo ako je i evropsko.
Sporazum podrazumeva kompromis, uvažavanje realnosti defakto i dejure, uvažavanje interesa zainteresovanih strana. Ako nema toga, onda nema sporazuma, onda imamo nametnuto rešenje. Rešenje nametnuto jednoj strani pre može biti zametak budućih nesporazuma i sukoba nego osnov trajne stabilnosti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vlast u Srbiji evropski put doživljava kao izgradnju metroa u Beogradu: potpisuju se ugovori, prolazi neko vreme, prave se neki planovi, prave se revizije planova, potpisuju se novi ugovori, odustaje se od starih planova i usvajaju se novi, tu i tamo se nešto kopa, a niko više ne veruje da će se za života voziti metroom
Tokom “dana odluke” o Kosovu predsednik Srbije namiguje narodu, poručujući da će još jednom namagarčiti Zapad. Teza po kojoj valja kupovati vreme za “srpsku stvar” dolazi iz repertoara reditelja Dragoslava Bokana, koji bi da Vučiću bude ono što je Aleksandar Dugin za Putina
Ovo nije prvi put da se Srbija nalazi na raskršću i zbog toga je neobično važno da se okupe i počnu da sarađuju sve političke organizacije koje Srbiju vide kao modernu, civilizovanu, sekularnu republiku sa jasno uspostavljenim pravilima podele vlasti i neprikosnovenom vladavinom prava
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
