Poznavaoci sektora bezbednosti upozoravaju da je van pameti i zdravog razuma slati ljude u uniformama da sprečavaju terorističke napade. Logičnije je da se to radi kako je uobičajeno – u civilu i bez privlačenja pažnje. Ali u tom slučaju izostali bi političko-marketinški efekti
Nakon terorističkog napada u Moskvi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u sveopštoj medijsko-političkoj ofanzivi svog režima uoči ponovljenih beogradskih izbora iskoristio priliku da se pokaže kao svemogući i sveopšti zaštitnik građana i naroda, posebno u glavnom gradu. Dakle, urađeno je nešto što nikome ranije nije palo na pamet – u tržne centre i na šetališta, pored obične policije, izvedeni su Žandarmerija, Specijalne antiterorističke jedinice i pripadnici BIA u crnim uniformama (mora da su šivene po nacrtu Aleksandra Vulina), pancirima i kačketima sa znakom BIA. Nose automate “Hekler i Koh” i, za potrebe snimanja, drže prst na obaraču.
Sam kolokvijalni naziv “tajna služba” govori da se radi o ljudima koji su operativci u civilu. Šta tačno rade, često ne znaju ni članovi njihovih porodica. Neupadljivi, neprimetni, umešani među ostale građane, nekad su stvarno radili svoj posao, dok nije počela sveopšta estradizacija i “vulinizacija” Službe, pa sada uz zapošljavanje po partijskoj liniji, čak i na dužnosti nose značke BIA. Recimo, šetaju po holovima Skupštine sa tim obeležjem na reveru, sede u skupštinskom restoranu… Fali samo da počnu da dele novinarima visit-karte – “Aleksa Žunjić, sreski špijun”.
Poznavaoci sektora bezbednosti upozoravaju da je van pameti i zdravog razuma slati ljude u uniformama da sprečavaju terorističke napade. Logičnije je da se to radi kako je uobičajeno – u civilu i bez privlačenja pažnje. Ovako ispada da će teroristi napasti baš tamo gde vide pripadnike BIA i SAJ – to im je kao izazov. Naime, ako dođe do toga da pripadnik BIA u uniformi na licu mesta sprečava teroristu, onda ta agencija može da “stavi ključ u bravu” zato što nisu ispunili ono zbog čega su osnovani i što im je zadatak – preventivu. Srećom, postoje i ljudi koji se zaista bave obaveštajnim poslovima i analitikom, bar dok ne odu u penziju i ne zamene ih “stručnjaci” dovedeni preko SNS.
Specijalna antiteroristička jedinica takođe je zloupotrebljena. Ljudi iz te relativno malobrojne jedinice i inače dežuraju i patroliraju u vitalnim objektima i oko njih, poput aerodroma – kako u uniformi, tako i u civilu. SAJ ima i svoje obaveštajno odeljenje, a sada mora da šalje pripadnike da idu šetalištima, promenadama, tržnim centrima radi propagande za podizanje rejtinga vlasti. Pripadnici SAJ, za razliku od onih iz BIA, ne vole da kažu gde rade, samo govore “u MUP-u”, pa onda neka uprava. A ima ih itekako na svim važnijim događajima, koje obezbeđuju u civilu.
Najavljivati na televiziji sednicu tela koje se zove Savet za nacionalnu bezbednost dokaz je političkog marketinga. Čitavu noć to je bila glavna tema, televizijske ekipe su dežurale ispred Predsedništva Srbije, kajroni išli po ekranima i šta se desilo? Ništa. Na kraju je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izgovorio nekoliko fraza i rekao kako zemlji ne preti teroristički napad. Takvih sednica Saveta bilo je i do sada, posebno kad su tenzije oko Kosova u pitanju, a za rezultat su imale to da je Srbija gubila deo po deo ingerencija na severu Kosova. Zato je i tenziju zbog teorističkog napada u Moskvi Vučić iskoristio da skrene pažnju sa nepovratnog procesa prijema Kosova u članstvo Saveta Evrope.
U sve se, doduše sa malim zakašnjenjem, umešala i Vojska. Hiperproduktivna Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane, koja obično izdaje saopštenja u stilu “održana redovna obuka” u nekoj jedinici, obnarodovala je da je i Vojna policija izašla na ulice. I to je verovatno kruna ove propagandne akcije.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Aktuelni režim nastoji da se opoziciono nastrojeni birači obeshrabre i pasiviziraju. Govore im da nema nikakvog smisla bilo kakvo aktivnije učešće u političkom životu – naprednjaci će svakako pobediti i nastaviti sa svojom agendom! U tu svrhu šalju poruku da od izbornih prevara neće odustati ni za korak, a predsednik saopštava i vrlo sumnjive rezultate istraživanja po kojem podrška opoziciji u glavnom gradu – opada
“Na fakultetima se vrlo često dešava situacija koja je još gora nego sa neregularnim lokalnim i parlamentarnim izborima. Ovde se sprečava sam nastanak novih organizacija”, kaže za “Vreme” profesor FPN Filip Ejdus
