Partijsko-poslovni kompleks

Posle dugog perioda suše, koja je spržila bašte po obodima Novog Sada, usledila su pre nekoliko dana tri pljuska koji su donekle oporavili useve, ali i zamalo potopili naselje Telepska dolina koje se nalazi na, kako ime kaže, Telepu, delu Novog Sada ranije poznatom po kućama i okućnicama, vrtovima i zelenilu, a poslednjih godina po ubrzanoj i divljačkoj „džentrifikaciji“. „Džentrifikacija“ znači zapravo da stambene zgrade niču tamo gde se ćefne investitorima, nezavisno od urbanističkog plana i bez ikakve procene kako će te građevine uticati na kvalitet života Telepčana.

Na prostoru gde je živela jedna, sada živi četrdesetak porodica. Izgradnju naravno ne prati nova infrastruktura, niti parkovi, dečja igrališta i parkinzi, pa ovaj deo grada liči na džinovsku prodavnicu polovnih automobila, koji zauzimaju svaki centimetar slobodnog prostora. To je manji problem. Veći je problem je to što se niko ne bavi time kako će ove „kule i gradove“ da podnese zemljište koje je poznato po podzemnim vodama i koje se dobrim delom nalazi uz sam Dunav, odnosno njegov rukavac. Tako da nije čudo što se pored nabudženih zgrada svako malo pojave male močvare, koje su proizvod i činjenice da je splet kanala koji su odnosili višak vode u međuvremenu u dobroj meri zatrpan da ne bi „smetao građevinskim poduhvatima“. Dobar deo Novog Sada je bio podignut na plavnim područjima, ali su to radili ozbiljni stručnjaci, sistematski, a ne „ošljari“ kao danas.

foto: saša jovanović

BOCARA I NJEGOVA AFERA

Naselja Telepska dolina i Telepska dolina grande su nazivi jedne od brojnih afera novosadske vlasti koju personifikuje gradonačelnik Miloš Vučević, visoki funkcioner Srpske napredne stranke i blizak prijatelj kontroverznog brata predsednika Srbije – Andreja Vučića. Pojedini opozicionari i poznavaoci gradskih prilika reći će da je u hijerarhiji moći Vučević ako ne pijun, ono laufer, zadužen da sprovede odluke i omogući nesmetan biznis ljudima koji zapravo vladaju gradom, a to su spomenuti brat, te kosovski „biznismen“, „čuveni“ Zvonko Veselinović, koji je, kako vele, upravljanje severom Kosova zamenio za poziciju novosadskog, pa i vojvođanskog bega. Teško je proceniti koliko su tačne tvrdnje da se u Novom Sadu niti jedan ozbiljan biznis ne može sklopiti bez aminovanja ove dvojice, ali sigurno je da su oni i te kako, i bez prikrivanja, prisutni u „vojvođanskoj prestonici“. Prepričavaju se neukusne pijane žurke u novosadskim klubovima, gde se cehovi mere hiljadama evra. Ljuti opozicionar i potpredsednik Narodne stranke Borislav Novaković dugo već tvrdi da „Andrej Vučić upravlja političkom scenom, a Zvonko Veselinović orkestrira kriminalnim miljeom Novog Sada“. Andrej Vučić se nedavno fotografisao sa lokalnim naprednjačkim aktivistima prilikom izbora za mesne zajednice, a navodno je dolazak Veselinovića i njegovog klana doveo do ozbiljne prekompozicije novosadske kontroverzne scene.

U komplekse luksuznih stambenih zgrada na Telepu pod nazivom Telepska dolina i Telepska dolina grande investirala je firma supruge dugogodišnjeg savetnika novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića. Ime tog savetnika je Slobodan Milić Bocara, a u pitanju je čovek koji se do dolaska naprednjaka na vlast bavio raznim biznisima, i to prilično neuspešno. Navodno je pre savetničke uloge bio vlasnik firme koja je imala dug od čak 70 miliona dinara. Kada su mu se „otvorile čakre“ i „sekira mu pala u med“, on je 2013. godine, po dolasku naprednjaka na vlast, osnovao firmu sa 1000 dinara uloga, da bi za nekoliko godina finansijski toliko ojačao da bez poteškoća sliva (pardon, njegova supruga) desetine miliona evra u građevinske podvige.

foto: saša jovanović

Novosadski mediji su u velikoj meri blagi prema gradskim vlastima i žele da zadrže dobre odnose s njima po svaku cenu, pa se nisu preterano bavili ovim slučajem dramatičnog bogaćenja sa pozicije vlasti. Ipak, beogradski portal „Nova“ posvetio je veliku pažnju aferi „Bocara“ i došao do veoma interesantnih zaključaka. Savetnik je, po navodima portala, prve ozbiljne novce zaradio zahvaljujući tome što je bio „vidovit“. Kupovao je zaparložene njive po periferiji Novog Sada, a onda se odjednom ispostavilo da baš preko tih njiva Grad planira da gradi puteve, vodovode, gasovode, pa ih je otkupljivao po znatno, znatno višim cenama. Novaković tvrdi, po čak 110 puta većim cenama. Ubrzo je Bocara, koristeći svoj položaj, postao vlasnik (pardon, njegova supruga) više od 300 građevinskih parcela na teritoriji grada i veoma uspešan investitor. Dobar deo tih parcela je bio poljoprivredno zemljište, a kasnije je prenamenjen u građevinsko zemljište, čime mu, što i deca znaju, znatno skače cena – stara finta za enormno bogaćenje.

Nemamo prostora da opširnije objašnjavamo razna zamešateljstva koja prate ovaj slučaj, a u koji je sasvim sigurno do grla uključen i gradonačelnik Novog Sada; važno je reći da je Vučević pre procvata svoje političke karijere bio Bocarin advokat. Recimo samo da se istragom zvaničnih dokumenata ove afere dolazi i do raznih interesantnih novosadskih biznis-imena, iz različitih političkih miljea, što nije čudno za grad u čijoj vlasti se, i pri vlasti, nalazi i kuso i repato, interesom povezano. Inače, protiv Vučevića je podnesena anonimna krivična prijava zbog „trgovine uticajem“, a vezano za slučaj „Bocara“. Nešto se baš i ne vidi da se Tužilaštvo pretrglo da ispita ovu prijavu.

PARTIJSKI KUMOVI

Marko Bosanac Boske, slavski kum novosadskog SNS-a, drugo je važno ime u afera-strukturi novosadske vlasti. Ovaj vlasnik mnogih krivičnih prijava i osuđivani nasilnik (osuđen na šest meseci zbog nasilničkog ponašanja, odnosno prebijanja, skoro do smrti, jednog mladića) veoma je blizak saradnik Miloša Vučevića i desna je ruka Zvonka Veselinovića. Na fotografijama, koje je obelodanila novosadska opozicija, vidi se da je Boske prilično poštovan u naprednjačkoj hijerarhiji moći i da se u njoj nalazi prilično visoko, mada zvanično nema niti jednu funkciju. U pitanju je čovek za specijalne operacije, između ostalog zadužen za izborni inženjering o kojem već sve znamo. Zadužen je navodno i za prikupljanje i distribuciju tzv. sendvičara, odnosno publike na naprednjačkim skupovima.

Bosketove firme su sklopile ugovore sa skoro svim novosadskim javnim preduzećima i prihodovale su tako, prošle godine, bezmalo 350 miliona dinara. Između ostalog, njegova firma se bavi i prebrojavanjem putnika na autobuskim stajalištima (što Novosađane košta četiri miliona dinara), a pritom ta ista stajališta izgledaju kao da ih je zakačio tenk u prolazu. Sve u svemu, vrednost Bosketovog kapitala se svake godine povećava neverovatnom brzinom, kao i broj zaposlenih. Da on ima mnogo veće ambicije od pelješenja lokalnih javnih preduzeća i da mu se to može – govori i ugovor koji je sklopio u ime konzorcijuma (u kojem njegova firma ima najjaču ulogu) sa direktorom Elektroprivrede Srbije Miloradom Grčićem. Vrednost tog ugovora je 11,7 milijardi dinara, odnosno 100 miliona evra. Ove podatke je nedavno obelodanio upravo bivši gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković, ističući da će Bosketovo očitavanje struje biti višestruko skuplje nego što je bilo ranije. Naravno, sve će to platiti građani Srbije…

Ime Slobodana Milutinovića Snajpera Novosađanima je dobro poznato i ne izgovara se bez preke potrebe. On je takođe važan igrač u gradskoj strukturi moći, bivši je član Uprave FK „Vojvodina“ i čovek koji kontroliše i koristi navijače ovog kluba za političke, poslovne i druge aranžmane u skladu sa potrebama vlasti, iako mu je odlukom Osnovnog suda u Novom Sadu zbog nasilja zabranjen pristup na „Vošin“ stadion „Karađorđe“. Ovaj „novosadski Velja Nevolja“, kako ga neki zovu, ranije osuđivan za trgovinu drogom, nedavno je uhapšen i potom promptno pušten, na Jahorini. Tri puta je Snajper izbegao smrt, jer mu je toliko puta postavljan eksploziv ispod automobila. On se povezuje sa reketiranjem i maltretiranjem jednog fudbalera „Vojvodine“, kao i prebijanjem jednog mladića u prostorijama kluba. Za to neće odgovarati, jer, kako kaže Novaković, ima političku zaštitu zbog čega je ovaj potpredsednik Narodne stranke pisao ministru policije Aleksandru Vulinu, ističući da je Novi Sad postao „kriminalni eldorado, baza i utočište za organizovani kriminal“.

I Snajper je, kako se priča, važan šraf u Veselinovićevoj ekipi i takođe ima važnu ulogu u izbornim procesima i u angažmanu „sendvičara“. Postoji fotografija na kojoj se vidi i njegov srdačan i prijateljski odnos sa gradonačelnikom Vučevićem. Nedavno je bio izuzetno aktivan i na izborima za mesne zajednice u Novom Sadu, motao se oko izbornih mesta, tvrde očevici. Bio je „zadužen“, između ostalog, i za Liman, gde su naprednjaci doživeli pravu izbornu katastrofu i gde su ih do nogu potukli kandidati građana. Snajper je zadužen i za razne druge parapolitičke poslove, pa je Novaković nedavno utvrdio da je upravo njegova ekipa demolirala gradsku kuću tokom prošlogodišnjih građanskih protesta u Novom Sadu. Snajperovci su to uradili kako bi obesmislili i kriminalizovali demonstracije uglavnom mladih i urbanih Novosađana protiv naprednjačkog režima u julu prošle godine. Dokaz za to je, prema Novakoviću, činjenica da su kamere snimile počinioce, ali da za ovaj vandalizam do sada niko nije ni optužen. Navodno je, fiktivno, zaposlen u EPS-u.

No, koliko god su važna imena Bocare, Bosketa i Snajpera kada se govori o karakteru aktuelne novosadske (i državne, dakako) vlasti, ipak ih ime jedne firme umnogome prevazilazi. Ime te firme je, naravno, Galens. Ako ikada dođe do promene naprednjačkog režima, ozbiljnost nove vlasti meriće se time u kojoj meri će biti istraženi poslovi ove kompanije u glavnom gradu Vojvodine, kompanije čiji se enormni rast beleži upravo od trenutka kada SNS počinje da vlada ovim gradom i ovom državom. Ovu firmu neki dovode u vezu sa Miloradom Dodikom i ona godinama u Novom Sadu ne gradi zgrade već čitave kvartove, a regulacioni i urbanistički planovi se prilagođavaju tako da zaradi što više para. Naravno, na štetu građana.

NOVI SAD NA VODI

Ime Galensa se spominje i u aferi „Novi Sad na vodi“, suludom planu gradske vlasti da u jednoj zelenoj oazi izgradi džinovski stambeno-poslovni kompleks, što podrazumeva i pomeranje dunavskog nasipa 500 metara u korito reke (vidi „Vreme“ br. 1521). Protiv ovog projekta Novosađani su ustali, u raznim kolonama, pa se ne zna da li će brojni protesti uroditi plodom i da li će vlast i u kojoj meri odustati od svog „životnog dela“, koje je ne samo ekocidno i visokokoruptivno, nego može za posledicu imati i velike poplave. Sa Dunavom se nije zajebavati, a pogotovo je opasno ako se sa ovom velikom rekom igraju politikantsko-urbanistički levati. „Vode Vojvodine“ su prošle godine dale negativno mišljenje o ovom projektu, ali je potom direktor ovog javnog preduzeća smenjen i na njegovo mesto postavljen provereni stranački kadar. Ako gradska vlast ostane verna svojoj tragičnoj ideji, svakako će to biti najveća političko-koruptivno-štetočinska afera u „novijoj istoriji“ Novog Sada.

Nedaleko od mesta gde bi trebalo da nikne „Novi Sad na vodi“ treba da se gradi tzv. Kineski most. Stručnjaci urbanisti protestuju zbog njega, ali ko njih pita za bilo šta. Ovaj četvrti novosadski most je proglašen projektom od nacionalnog značaja, što je šifra kojom se izbegava javni tender i pristupa se tzv. direktnim pregovorima. Posao je, potpuno netransparentno, dodeljen kineskoj kompaniji CRBC. Naravno da nije raspisan ni bilo kakav arhitektonski konkurs. Kao i sve kineske investicije, i ovaj projekat prate tajnost i predimenzionirana cena, kao uostalom i Fruškogorski koridor, na koji će se most povezati. Već smo pisali o Fruškogorskom koridoru, koji će građani Srbije platiti 606 miliona dinara, a čiju vrednost stručnjaci procenjuju bar upola manjom (vidi: „Vreme“ br. 1559). I Fruškogorski koridor gradi ista ova kineska kompanija. Kako je predstavljen, projekat mosta predviđa i gradnju visokog vijadukta koji kreće od Bulevara Evrope, što znači da će mnogi građani – upozoravaju stručnjaci – odjednom imati saobraćaj ispred svojih prozora, i to teretni. Praktično će glavni novosadski tok teretnog saobraćaja prolaziti gusto naseljenim bulevarom koji uopšte nije projektovan za te potrebe. Ali koga briga šta će se dešavati u budućnosti.

Imalo bi još štošta da se piše o novosadskim gradskim vlastima, ali malo prostora imamo. Recimo, o tome da je Novi Sad na svetskoj mapi korupcije dospeo na listu onih gradova koji su među najznačajnijim čvorištima za pranje prljavog novca u regionu. Jedna od mogućih tema je i to kako se odliva budžetski novac Novosađana za medije i nevladine organizacije. Naravno, one medije i organizacije koji su uslužne poluge ove vlasti. Ali, o tome drugom prilikom.