Deo liste koja nosi ime predsednika savezne države Vojislava Koštunice sada je čista opozicija Đinđićevoj vladi pošto je DSS u prošli petak (7. juna) objavio sastav vlade u senci. Predsednik te vlade je Dragan Maršićanin (1950), eks-predsednik Skupštine Srbije, nekadašnji predsednik Skupštine opštine Vračar, ekonomista s radnim iskustvom u privredi i u javnom preduzeću Beogradski vodovod i kanalizacija. Ministar pravde u vladi u senci biće član Predsedništva DSS-a Dušan Budišin (1939), nekadašnji potpredsednik advokatske komore u Novom Sadu za koga se naglašava da je iz stare radikalske porodice iz Kikinde. Za unutrašnje poslove zadužen je Dragan Jočić (1960), predsednik Odbora Skupštine Srbije za bezbednost i potpredsednik Skupštine Beograda.
Resor ekonomije i finansija dobio je Danijel Cvijetićanin, saradnik Ekonomskog instituta, savetnik predsednika SRJ. Ministar privrede i privatizacije je Aleksandar Pravdić, bivši potpredsednik Vlade Srbije, ekonomista koji je radio u Zdravstvenom centru u Gornjem Milanovcu. Rudarstvo i energetiku vodiće Radomir Naumov, predsednik Upravnog odbora EPS-a u ostavci. Resor saobraćaja i komunikacija vodiće potpredsednik DSS-a Zoran Šami (1948), bivši savezni ministar saobraćaja. Potpredsednik vlade u senci i ministar urbanizma i građevina biće predsednik Saveta DSS-a Rade Obradović; za poljoprivredu će biti zadužen Mladen Ranković; za obrazovanje Nenad Lemajić, poslanik DSS-a u republičkoj Skupštini; za zdravlje Olga Ćosić; za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Dejan Keserović; a na čelu Odbora za Kosovo i Metohiju biće Dušan Proroković, zamenik predsednika Izvršnog odbora DSS-a.
Personalni sastav DSS-ove vlade u senci ne donosi nekakve bitne novosti. Nekako je vidljivo izvesno pomeranje akcenta (Cvjetićanin, Proroković), očito radi pariranja liberalnim reformatorskim ekonomistima koji su ostali u DOS-u. Po objavljivanju sastava Đinđić izjavljuje da ta vlada u senci ne može konkurisati njegovoj.
ISKLJUČENJE: Predsedništvo DOS-a potom je na sednici 10. juna u Novom Sadu odlučilo da „prestane mandat u Narodnoj skupštini Republike Srbije 21 poslaniku Demokratske stranke Srbije s obzirom na to da ovi poslanici nisu obrazložili svoje izostanke sa sednica Skupštine“.
Administrativni odbor zasedao je u utorak (11. juna) da bi zamenio 15 poslanika DOS-a i 21 poslanika DSS-a. Jedan poslanik (Petar Petrović, SSJ) napustio je sednicu. Neki (SRS) ne prisustvuju. Usvajaju se ostavke poslanika DOS-a, sem ostavke Dragora Hibera, koji je prošle nedelje izabran u ustavnu komisiju. Osporava se ovlašćenje pravnog zastupnika DOS-a Siniše Nikolića pošto je i DSS-ov čovek s ovlašćenjem nešto ranije eliminisan… Čeda Jovanović (DS) kaže da koalicija ima pravo da isključi neodgovorne poslanike. Dušan Budišin (DSS) kaže da je to diktatura. Administrativni odbor rezultatom 8:4 oduzima mandate DSS-u.
Rekonstruisana Republička izborna komisija bi posle odluka Administrativnog odbora trebalo da imenuje nove poslanike sa izborne liste DOS-a. Dvanaest poslanika DSS-a, koje koalicija mimo volje njihove matične stranke zamenjuje, odbijaju da prihvate mandate. U stabilnim demokratijama svaki poslanik, ili kongresmen ili senator uživa ličnu slobodu kad je u pitanju njegovo učešće u debati, a pogotovo prilikom glasanja.
Članovi evropskih parlamenata ili američkog kongresa ne mogu biti naterani da glasaju na način na koji to partija zahteva. Tako se u američkom kongresu, ali i drugde, često formiraju široke koalicije interesa koje u pojedinim pitanjima prelaze partijske okvire i često presecaju svaku od parlamentarnih partija. To je možda malo suprotno od one odredbe iz DOS-ovog koalicionog sporazuma kojom se vladi daje blanko osiguranje kada se kaže da će članice koalicije propagandno i politički podržavati vladu.
Pitanje je šta će DSS posle ovoga preduzeti. Pored formiranja vlade u senci najavljeno je da poslanici DSS-a neće učestvovati u radu parlamenta i da će preduzeti sve zakonom dopuštene akcije.
Oni zasad u naš javni život unose nov politički instrument, vladu u senci, specijalnost britanskog i nekih skandinavskih sistema preko koga se delimično kompenzira česta slabost opozicije da se suprotstavi vladi i biračima javlja da je nova grupa ministara spremna da čeka.
Opozicione partije su te koje obezbeđuju kanale komunikacije između tih vlada u senci i javnosti.
Ovde trenutno vlada obrnuto pravilo od onoga koje je u programskom uvodniku promovisala „Politika“ iz 1904 – da će se o javnim pitanjima raspravljati slobodno, dajući ipak izvestan popust opoziciji, pošto je kontrola vlade u javnom interesu. Đinđićeva vlada uživa naklonost medija pa će DSS-ova vlada u senci verovatno imati komunikativne probleme. Ta vlada u senci moraće najpre da rehabilituje reč opozicija pošto se pripadnici Demokratske opozicije Srbije (na vlasti) rugaju s rečju opozicija („ladovina“, „pecanje“ itd…) Oni izgiboše, a opozicija planduje. Socijalisti su imali drugi štos, umesto reči režim ili vlast, ili banda crvena lansirali su izraz „pozicija“ (pa su govorili „pozicija i opozicija“).
Poslanici nove „pozicije“ trenutno su poslovnički obezbedili svoj komoditet (nizak kvorum od trećine, ograničeno vreme za raspravu), radikali su izbačeni, SPS u previranju, DSS je u demisiji… Prvog radnog dana oni su završili raspravu o važnom izbornom lokalnom zakonu za trideset minuta i čekaju dan za glasanje. Problem nove vladine većine jeste što se oslanja na izbornu podršku tek između četvrtine i trećine biračkog tela, a stizaće je optužbe za izbornu krađu.
Novosadskom sastanku Predsedništva DOS-a nisu prisustvovali predstavnici Nove Srbije Velimira Ilića, kao ni DSS-a. Ilić je najavio povlačenje svojih poslanika u slučaju da DSS-u budu oduzeti mandati (posle je kritikovao i DSS zbog abdiciranja), a poslanik NS-a Marko Petrović „samo“ izjavljuje da se oni protive oduzimanju mandata i da su odbili da uzmu dva mandata i da tako profitiraju na račun drugoga.
Izvesno je da će se ta stvar zapetljavati u sudskom sporu. DSS je najavio tužbu. Vlada je bar u jednom slučaju ignorisala odluke suda – u slučaju mandata Vuka Obradovića.
Dragan Maršićanin, a i drugi iz DSS-a, ponavljali su da je oduzimanje mandata nezakonit akt, prekrajanje volje birača i političko samoubistvo Zorana Đinđića, a Zoran Šami je ponavljao da je to mini državni udar. Koštunica je na početku te operacije rekao da bi oduzimanje mandata predstavljalo teško ogrešenje o pravo.
SUDSKE VARNICE: U toku propagiranja borbe za efikasnost i disciplinovanja parlamenta premijer Đinđić i ministar pravde Batić zašli su u još jedno minsko polje, onda kada su na konsultativnom sastanku sa sudijama, uz pozivanje na glas naroda koji su čuli na turneji „Srbija na dobrom putu“ i na sondaže javnog mnjenja, kritikovali sudove zbog toga što su rešili mali broj slučajeva koji iritiraju javnost i što se lustracija sudova odvija sporo.
Leposava Karamarković, predsednica Vrhovnog suda, odgovara da se pred pravosuđe ne mogu postavljati zahtevi te vrste, ukoliko se traži njegova nezavisnost i nepristrasnost. Ona ističe da sudovi moraju da poštuju proceduru bez obzira na želje vlade, da je postavljanje rokova od strane resornog ministarstva neprihvatljivo, a da pri tom nisu obezbeđeni uslovi za rad. Predsednik Okružnog suda Vida Škero takođe odbija pritisak na sudove da rade po diktatu vlade i naglašava da sudovi ne smeju biti politizovani. Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je ostavku Vlade Srbije jer nije održala obećanja i ispoštovala dogovore sa zaposlenima u pravosuđu.
Vlada je srljala ka povredi fundamentalne formule za podelu vlasti (Monteskjeov i Adamsov „checks and balances“) i oslanjajući se na revolucionarnu retoriku i reformski izgovor rešila je da „sređuje“ konkurentske grane vlasti, zakonodavnu i sudsku. Desilo se da su se baš tokom tog „krečenja“ javili i neki ozbiljni razlozi – da se trese vlada. Ubijen je visoki policijski funkcioner.
Dok ministar u senci Jočić, koji najavljuje predlog zakona o policiji i državnoj bezbednosti, obnavlja DSS-ovu kritiku vladine slabe antikriminalne politike iz avgusta 2001, ućutkuju ga rečima da ne „politizuje slučaj“.
Radomir Naumov, međutim, izjavljuje da DSS-ova vlada u senci ipak ne želi da, sada, dok se ne razreši odnos između Srbije i Crne Gore, izazove krizu vlasti u Srbiji. On objašnjava da je formiranje vlade u senci, dakle, zaobilazan način da ipak dođe do izbora.
Đinđić ponavlja da vlada ima većinu te da će izbori biti raspisani u predviđenom roku, dakle 2004, jer je vlada napravila program za četvorogodišnji mandat, a i efekti reforme će uslediti posle dve-tri godine. U Skupštini Srbije uskoro će se naći zakon o javnim nabavkama, a u septembru zakon o sprečavanju konflikta interesa, zakoni o finansiranju stranaka i o obaveznom prijavljivanju imovine funkcionera, zakoni o profesionalnom sportu, igrama na sreću i duvanu….
Na novosadskom sastanku predsedništva DOS-a konstatuje se da ove godine ističe mandat tekućem predsedniku Republike Srbije Milanu Milutinoviću i da bi u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije predsednički izbori trebalo da se raspišu. Pitanje je zašto su to uopšte konstatovali. Po članu 78 Ustava Srbije izbore za Predsednika Republike raspisuje Predsednik Skupštine, a po članu 86 izbor za predsednika Republike mora se održati najkasnije 30 dana pre isteka mandata predsednika Republike. Prvi krug izbora na kojima je izabran Milan Milutinović odigrao se 7. decembra, a drugi 21. decembra 1997. godine.
TRI AKCENTA: U pozicioniranju pred buduće izbore DSS zasad možda samo ima nameru da pokuša da pokaže šta hoće i da suzbije utisak da ta partija uglavnom zna šta neće.
DSS će se koncentrisati na ustavnu materiju čime će naglašavati svoj državotvorni imidž. O tom pitanju između „DOS-a minus“, DSS-a i KZJ-a ne bi trebalo da postoje bitne razlike i taj posao, koji je u utorak počeo konsultacijama o radu Savezne ustavne komisije, možda će biti okončan tokom leta.
Očito je, međutim, da je sadašnja dvotrećinska većina razorena i da se republički ustav u ovom sastavu ne može menjati. DSS će tražiti da republički ustav promeni buduća ustavotvorna skupština.
Profesor Milovan Mitrović, u tekstu postavljenom na sajt DSS-a, opominje da politički konkurenti nastoje da legalizam DSS-a predstave biračima kao konzervativizam kojim se čuvaju institucije prethodnog režima i preporučuje da se legalizam DSS-a predstavi kroz niz konkretnih zakonodavnih i reformskih projekata koji treba da naglase da je legalistički koncept ove stranke reformski.
DSS sebe vidi kao partiju desno od centra, koja baštini evropsku liberalnu i srpsku državotvornu tradiciju.
Mitrović pledira i da se definiše nova socijalno odgovorna politika koja bi liberalnu formulu dopunila pospešivanjem socijalne solidarnosti. On opominje da bi u nedostatku socijalne solidarnosti osiromašeni nekadašnji srednji sloj (masa zaposlenih u zdravstvu, prosveti, administraciji, kulturi), radnici bačeni u očaj, seljaci zakovani za dno i uz masu izbeglica i nasilno raseljenih lica, mogao biti frustriran privilegijama novih ratnih, antiratnih i posleratnih profitera, razmetljivih novih bogataša i njihovih režimskih zaštitnika, što predstavlja svojevrsnu socijalnu bombu koja bi mogla da razbukta i levi i desni ekstremizam, pa i da dovede u pitanje dosadašnje i uspori sve buduće demokratske procese. On preporučuje da se DSS koncentriše na tri osnovna područja, na demokratsku tranziciju, na nacionalni oporavak i na socijalno održiv razvoj.
Premijer Đinđić, čija vlada ispod reformske pozlate prikriva privrednu stagnaciju i spoljnotrgovinski deficit, na sednici Glavnog odbora DS-a u Aranđelovcu kaže da se nada da će privredni rast u Srbiji do kraja ove godine biti između pet i sedam odsto, kao i da očekuje će se ostvariti i rast industrijske proizvodnje…
