Teku teški dani u kojima se prelama to da li će se cepati teritorije ili će se ipak deliti vlast
Pred put u Brisel, na peti nastavak pregovora o Kosovu 20. novembra, srpski predsednik Tadić i premijer Koštunica upoznati su s tim da će na sastanku Saveta ministara EU-a, u ponedeljak u Briselu, biti zatražen fleksibilniji pristup pregovarača iz Beograda i Prištine; da će evropski ministri načelno podržati napore Trojke, a konkretnije, svog izaslanika Volfganga Išingera, koji je protekle nedelje pokušao da obezbedi podršku diplomata u Vašingtonu i Njujorku za predlog o neutralnom statusu Kosova.
Po tom predlogu, koji neki nazivaju i „odložena nezavisnost“, Srbija i kosovski Albanci bi, nevezano od rešenja statusa Kosova, uz odredbu da se Beograd neće mešati na Kosovu, sarađivali i konsultovali se o trgovini, ekonomiji, ekologiji, borbi protiv kriminala, položaju srpske manjine, kulturne baštine, zajedničkoj granici…
Srpski ministar za Kosovo i Metohiju Samardžić i član beogradskog pregovaračkog tima je taj predlog odbacio, ne čekajući da bude uručen Beogradu, rekavši da se on temelji na ugovoru dve nezavisne nemačke države iz 1972. godine, te da njime Išinger izlazi iz mandata.
Premijer Koštunica je dva dana pre odlaska u Brisel, u nedelju 18. novembra, izjavio da je predlog ambasadora Išingera samo drugo ime za nezavisnost, zbog čega ga Srbija neće prihvatiti. On je precizirao da je u predlozima posrednika do sada bila nadzirana, pa ograničena nezavisnost, zatim konfederacija, pa razne varijacije modela dve Nemačke, zaključno sa neutralnim statusom, a da je sada vreme da međunarodni posrednici predlože neki oblik suštinske autonomije.
Predlog o neutralnom statusu nije bio razmatran u briselskoj rundi, pošto još nije usvojen u posredničkoj Trojci, a Išinger pred briselsku rudnu izjavljuje da će tek morati da razgovara s Viznerom i Harčenkom.
UPOREDNI MODEL: Ovde su neki mediji pogrešno izvestili da je Beograd posle „hongkonškog“ izneo nov, „olandski“ predlog, no pregovarački tim Srbije zapravo je predstavio uporednu analizu tri primera suštinske autonomije:
a) specijalni status Hong Konga (od 1. jula 1997, kada je po ugovoru iz 1984. Hong Kong posle 155 godina britanske kolonijalne vlasti vraćen pod kineski suverenitet, kao Specijalni administrativni region Hong Kong nastanjen Kinezima;
b) specijalni status Teritorije Olandska Ostrva, po Konvenciji Društva naroda iz 1921. o defortifikaciji i neutralizaciji finskih ostrva nastanjenih Šveđanima, posle peticije za pripajanje Švedskoj iz 1917. godine, koju je potpisalo 96,2 odsto tamošnjeg punoletnog stanovništva;
c) i beogradski predlog o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije, oročene na 20 godina. Kažu da su nastojali da pokažu da rešenje koje predlaže Beograd (suštinska međunarodno garantovana autonomija) može biti funkcionalno. Dopuštana je mogućnost da se neki od elemenata tih predloga kombinuju. Priština je po rečima Tadića, Koštunice i Samardžića odbila da pregovara o tom predlogu, ponavljala zahtev da se pregovara o odnosu dve nezavisne države; izračunali su da im se više isplati da čekaju nego da razgovaraju.
Šesta runda odigraće se od 26. do 28. novembra u Badenu kod Beča.
Dok teku teški dani ne samo za Srbiju (predsednik Tadić u SANU), u kojima se zapravo prelama to da li će se razgraničavati nadležnost ili teritorije, umnožavaju se spekulacije o mogućem datumu za koji bi Vašington mogao da nacilja kosovsku nezavisnost, pa se sada pominje januar.
Govori se o zamrzavanju konflikta na 12 godina, pojavljivale su se spekulacije i o nekom pravnom rešenju, po kome bi evropska misija startovala uz neko nategnuto pozivanje na Rezoluciju 1244, a potom i one koje govore o tome da EU napušta taj stav i da je sve bliža priznanju nezavisnosti Kosova, ali po dosadašnjim informacijama, još je daleko od jedinstva – odnos indipendisti–legalisti u EU-u je 20:7.
Što se upravo završenih kosovskih izbora tiče, u Beogradu je glavna pažnja, naravno, usmerena na to šta će uraditi pobednik na kosovskim izborima, Hašim Tači. Posle najava da bi on odmah posle 10. decembra mogao proglasiti nezavisnost, i opomena Evropljana da baš mnogo ne žuri s tim, da ne proglasi nezavisnost od međunarodne zajednice (Bilt), on je davao neke izjave iz kojih se da zaključiti da će možda ipak čekati „zeleno svetlo“ iz Vašingtona. Nakon susreta s posredničkom Trojkom i Solanom, i predsednik Kosova Sejdiju izjavljuje da su oni spremni za nezavisnost, ali da će svoje sledeće korake koordinirati sa međunarodnom zajednicom.
TRAŽI SE PRITISAK: Išinger saopštava da je tražio da Rusija izvrši pritisak na Srbiju, ali je ruski ministar spoljnih poslova Lavrov u Ljubljani prošle nedelje izjavio da se ne sme vršiti pritisak ni na jednu od strana tvrdnjom da ne postoji alternativa. U Beogradu se citira Lavrov, koji kaže da Rusija u Evropi već vidi strah od posledica koje bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova mogle imati u regionu, posebno u Makedoniji i u Bosni i Hercegovini.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je, povodom posete Moskvi srpskog ministra spoljnih poslova Jeremića, da bi scenariji sa samoproklamovanom nezavisnošću isprovocirali novu spiralu nasilja na Balkanu. Iz zapadnih prestonica isti odgovor – Kosovo je jedinstven slučaj. U jednom slučaju, sličnom kosovskom, u Pridnjestrovlju, najavljuje se takozvani automobilski rat, zanimljiv možda kao slučaj po kome se može nešto naslutiti i o praktičnom efektu najavljenog srpskog proglašenja kosovske nezavisnosti ništavnom. Naime, Moldavija je najavila da će 1. januara 2008. automobilske tablice izdate u Pridnjestrovlju staviti van zakona, a da na rumunsko-moldavskoj i ukrajinsko-moldavskoj granici neće propuštati tako registrovane automobile. Iz Pridnjestrovlja poručuju da, u tom slučaju, automobile s moldavskim tablicama neće puštati u Ukrajinu.
Posle pojave vesti o sukobima u Makedoniji i vesti Asošijeted presa o pojavi naoružanih pripadnika zabranjene Albanske nacionalne armije, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ponoš zatražio je 14. novembra od sagovornika u Vojnom komitetu evroatlantskog partnerstva u Briselu da KFOR preduzme potrebne korake i spreči aktivnosti ekstremističkih grupa na Kosovu i Metohiji. Ministar odbrane Šutanovac izjavljuje u Podgorici da su mu generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer i komandant južnog krila Alijanse u Evropi general Urlih dali garancije da KFOR kontroliše situaciju i da neće doći do eskalacije nasilja na Kosovu…
Specijalni administrativni region Hong Kong (HK)
Isključiva nadležnost Kine: spoljna politika, odbrana, zakonodavni nadzor;
Isključiva nadležnost HK: sve ostalo.
Specijalna autonomija Teritorije Olandska Ostrva (OO)
Isključiva nadležnost Finske: spoljna politika, odbrana, imigraciona politika, poreska politika, zakonodavni nadzor;
Podeljena nadležnost: spoljna trgovina, krivično i radno pravo i zdravstvo;
Politika saradnje: civilna zaštita;
Isključiva nadležnost OO: domicilno državljanstvo, javni red i bezbednost, uspostavljanje dodatnih i opštinskih poreza, kolektivni ugovori radnika sa OO, prostorno planiranje, zaštita životne sredine, zaštita istorijske i kulturne baštine, obrazovanje.
Suštinska autonomija Kosova i Metohije (KIM)
Rezervisana nadležnost Srbije: spoljna politika, kontrola granica, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa;
Odbrana: rezervisana nadležnost Srbije koja se ne primenjuje na KiM;
Politike saradnje: monetarna politika, carinska politika;
Isključiva nadležnost KiM: sve ostalo (budžet, ekonomska politika, poljoprivreda, mediji, obrazovanje, zaštita životne sredine, omladina, sport, fiskalna politika, unutrašnji poslovi, zdravstvo, energetika, infrastruktura, zapošljavanje).
HK
– HK ima zakonodavnu vlast u oblastima isključive nadležnosti, ali Svekineski nacionalni kongres može ukinuti zakone koje donese Zakonodavni savet HK;
– Kina učestvuje u izboru šefa teritorije i vlade;
– HK ima nezavisan, potpuno zaokružen sudski sistem.
OO
– OO imaju skupštinu i vladu;
– Guverner OO predstavlja Finsku, imenuje ga predsednik države u dogovoru sa predsednikom skupštine Olandskih Ostrva:
– Olandska delegacija je zajedničko telo Finske i OO, rešava određen broj sporova;
– Skupština OO ima zakonodavnu vlast u isključivim nadležnostima;
– Ministarstvo pravde Finske, delegacija OO i predsednik Finske učestvuju u zakonodavnom nadzoru.
KiM
– KiM samostalno bira i uređuje svoje institucije – Srbija se ne meša;
– KiM ima zakonodavnu vlast u oblastima isključive nadležnosti KiM i u drugim slučajevima utvrđenim sporazumom; Srbija ne može menjati ili ukidati zakone KiM;
– KiM ima izvršnu vlast;
– KiM ima nezavisan, potpuno zaokružen sudski sistem nadležan za sporove u isključivoj nadležnosti KiM i u drugim slučajevima utvrđenim sporazumom;
Prelazni period: nadzor EU; međunarodne sudije.
HK
– Kina – subjekt međunarodnog prava;
– U oblastima u isključivoj nadležnosti, HK pregovara o sporazumima sa drugim državama i međunarodnim organizacijama (MO);
– HK ima samostalne međunarodne privredne (trgovinske, finansijske i monetarne), saobraćajne, komunikacione, turističke, kulturne i sportske odnose;
– U oblastima u nadležnosti Kine, HK nije uključen u pregovore i pripremu sporazuma;
– HK – 33 trgovinska ili privredna predstavništva u zemljama od sopstvenog interesa;
– HK – član regionalnih inicijativa i MO koje to dozvoljavaju nesuverenim teritorijama;
– Kina – pruža diplomatsko-konzularnu zaštitu svim građanima;
– Ministarstvo spoljnih poslova ima kancelariju za vezu u HK;
– Status stranih DKP u HK – do nivoa generalnog konzulata.
OO
– Finska – subjekt međunarodnog prava;
– Vlada OO može predložiti pregovore o određenom sporazumu odgovarajućim državnim vlastima;
– Vlada OO će biti informisana o međunarodnom sporazumu koji se tiče nadležnosti OO;
– Ako postoji poseban razlog, vlada OO može učestvovati u pregovorima u finskoj delegaciji.
KiM
– Srbija – subjekt međunarodnog prava;
– U oblastima u isključivoj nadležnosti KiM, KiM pregovara o sporazumima sa drugim državama i MO, a priprema sporazume u konsultacijama sa Srbijom. Srbija formalno potpisuje sporazume uz potpis KiM. U slučaju pozivanja Srbije na odgovornost za neispunjavanje međunarodnih obaveza iz nadležnosti KiM, KiM odgovara Srbiji;
– U oblastima rezervisane nadležnosti Srbije, predstavnici KiM uključeni u pregovore i pripremu sporazuma koje Srbija potpisuje;
– KiM – trgovinska i privredna predstavništva u zemljama od sopstvenog interesa;
– KiM – član regionalnih inicijativa i međunarodnih organizacija koje to dozvoljavaju nesuverenim teritorijama;
– Srbija – pruža diplomatsko-konzularnu zaštitu svim građanima; kancelarije za konzularne poslove KiM u DKP Srbije;
– Ministarstvo spoljnih poslova ima kancelariju za vezu na KiM;
– Status stranih DKP u Prištini – do nivoa generalnog konzulata…
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
